Biznis
08.01.2024. 15:00
Svet
12.06.2024. 20:15
R.E.
Istraživanje
Koliko (ni)su BOGATI STANOVNICI EU: Svi bi da budu Švajcarska...
Jaz između bogatih i siromašnih u zemljama Evrope je veoma veliki i to ne samo unutar zemalja, nego i između zemalja članica Unije.
U EU razlika u bogatstvu po odrasloj osobi između zemalja sa najvišim i najnižim nivoom ‒ prelazi faktor deset.
Nejednakost se pojavila kao glavna briga među građanima EU. Prema istraživanju Eurobarometra iz 2021. godine, osiguranje jednakih mogućnosti rangirano je kao glavni prioritet za ekonomski i društveni napredak EU.
Najhitnija pitanja za građane su jednake mogućnosti i pristup tržištu rada; pošteni uslovi rada; i pristup kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti.
Credit Suisse i UBS-ov izveštaj o globalnom bogatstvu za 2023. pokazali su da je nejednakost u bogatstvu očigledna ne samo unutar zemalja, već i među nacijama širom Evrope. Izveštaj meri bogatstvo po odrasloj osobi u evropskim zemljama u srednjoj i prosečnoj vrednosti, naglašavajući ekonomske razlike.
Neto vrednost ili “bogatstvo“ definiše se kao vrednost finansijske imovine plus realna imovina (uglavnom nekretnine) koju domaćinstva poseduju, minus njihovi dugovi.
Švajcarska i Luksemburg prednjače na rang-listi, sa najvišim srednjim bogatstvom po odrasloj osobi od 650.737 evra, odnosno 556.458 evra, što ih čini najbogatijim zemljama u Evropi.
Ove brojke naglašavaju finansijsku snagu ovih zemalja, što se može pripisati njihovom snažnom bankarskom sektoru, visokom nivou prihoda i povoljnoj ekonomskoj politici.
Island, Danska i Norveška takođe pokazuju izvanredne cifre bogatstva, sa prosečnim bogatstvom po odrasloj osobi od 473.210 evra (Island), 389.320 evra (Danska) i 365.943 evra (Norveška). Ove nordijske zemlje poznate su po visokom životnom standardu i kvalitetnim sistemima socijalne zaštite.
Među pet najvećih evropskih ekonomija, bogatstvo po odrasloj osobi kretalo se od 210.228 evra u Italiji do 296.519 evra u Francuskoj, a u Ujedinjenom Kraljevstvu 287.543 evra.
Nasuprot tome, nekoliko istočnoevropskih zemalja pokazuje mnogo niže nivoe bogatstva po odrasloj osobi. Na primer, Litvanija, Slovačka i Mađarska izveštavaju o bogatstvu od 66.041 evra, 58.998 evra i 56.361 evra. Ove niže brojke naglašavaju ekonomske izazove sa kojima se ove zemlje suočavaju, uključujući niže plate i manje razvijena finansijska tržišta.
Na dnu grafikona, Bosna i Hercegovina i Turska imaju najniže srednje bogatstvo po odrasloj osobi od 31.902 evra, odnosno 16.693 evra.
U EU, bogatstvo po odraslom stanovništvu u Danskoj bilo je više od devet puta veće nego u Rumuniji, što ukazuje na značajne ekonomske razlike.
Srednje bogatstvo je “verovatno značajniji pokazatelj kako tipična osoba napreduje“ prema izveštaju.
Island predvodi listu sa zapanjujućim srednjim bogatstvom od 392.396 evra po odrasloj osobi. Luksemburg sledi sa bliskih 342.559 evra.
Belgija je takođe visoko rangirana sa srednjim bogatstvom od 237.357 evra, što ukazuje na njenu stabilnu ekonomiju i dobro raspoređeno bogatstvo među njenom populacijom.
S druge strane, Turska ima najniže srednje bogatstvo od 15.212 evra, što ilustruje značajne ekonomske izazove i nejednakosti. Druge zemlje sa niskim srednjim bogatstvom uključuju Srbiju (15.633 evra) i Bosnu i Hercegovinu (15.654 evra), što odražava tekuće ekonomske borbe i niži životni standard.
Detaljno poređenje srednjeg i medijalnog bogatstva po odrasloj osobi u različitim evropskim zemljama naglašava značajne razlike na nacionalnom nivou.
Na primer, u Švajcarskoj je prosečno bogatstvo po odrasloj osobi impresivnih 650.737 evra, dok je srednje bogatstvo mnogo niže i iznosi 158.930 evra. Ova ogromna razlika ukazuje na značajnu iskrivljenost u raspodeli bogatstva, gde mali deo stanovništva drži značajan deo ukupnog bogatstva zemlje.
Biznis
11.01.2024. 16:35
Da li znate koliko Bezos zaradi za SAMO 13 minuta?
Komentari
