Kuda ide vrli novi svet?

Pre samo nekoliko meseci trust mozgova koji je većao na jubilarnom Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, proklamujući da je kapitalizam u krizi, nije ni bio svestan koliko brzo će se njihova teza proveravati u realnosti. Za kratko vreme njihov "set etičkih principa kojima bi kompanije trebalo da se vode u vremenu četvrte industrijske revolucije" postaće privremeno gotovo beznačajan.

Kapitalizam je kao i svaki prethodni ekonomski sistem zasnovan na ljudskom radu. Svaki dan većina nas ustaje, odlazi na posao javnim prevozom, ispunjava zahteve menadžera, nadređenih, završava radne zadatke i odlazi ili kući, ili u restoran, bioskop, pozorište, na večeru i troši novac, generišući tako povraćaj kapitala koji je investirao neko drugi. Odjednom čitav taj mehanizam poremetila je globalna pandemija korone. Sistem nagrada i eksploatacije je uzdrman, vlade najavljuju podsticaje za privrednike, nastojeći da spreče buduću recesiju, ili bar malo ublaže katastrofalne posledice po ekonomiju.

Globalno širenje koronavirusa dovelo je do delimičnog gašenja svakodnevnog života u delovima Kine, Indije, većini Evrope, Afrike, brojnim američkim državama. Većina političkih  elita koja je negirala ozbiljnost krize u početnim fazama, pokazala se nesposobnom da zaštiti krhke zdravstvene sisteme. U svim glavnim ekonomijama pala je potrošnja, turistički i ugostiteljski sektori su devastirani, a solventnost avio-kompanija, aerodroma i hotelskih lanaca je dovedena u pitanje. Sve to bi moglo da izazove jednu od najdubljih recesija dosad. Kao odgovor na krizu, države su predložile pakete ekonomskih mera za spas - mešavinu direktne finansijske pomoći građanima i zajmove preduzećima.

Kada se u 14. veku zaraza potekla iz Azije proširila Evropom preminula je jedna četvrtina populacije Evroazije. Posle kuge, počele su pobune, a čitav ekonomski sistem je rekonfigurisan.

Broj radnika se znatno smanjio, što je preživelima omogućilo veći ucenjivački potencijal koji je vremenom prerastao u nove koncepte slobode. To je dovelo do ekonomske promene i kraja feudalnog sistema.

Antikapitalisti sada veruju da će pandemija Covid-19 označiti kraj kapitalizma. A da li je zaista tako? Da li umesto rasprava o odumiranju kapitalističkog sistema treba postaviti pitanje - da li se sada otvara šansa za jačanje progresivne levice kao pandana desnici, koja umesto na defanzivnoj antikapitalističkoj osnovi, treba da prigrli ofanzivni transformisani oblik? I da li levičarske ideje imaju šansu u Americi ili da bi se pobedio Tramp, mora postojati, kako to naziva Toni Bler, novi zamah promene koji može da izvede Džozef Bajden?

Evolutivni skok

Levičarski američki istoričar i sociolog Majk Dejvis identifikovao je trenutnu krizu kao savršenu priliku za udar na farmaceutske kompanije. On smatra da je potrebno nešto više od drugog “Nju dila”, ovo je trenutak za “društveno vlasništvo i demokratizaciju ekonomske moći”.

"Trenutna pandemija proširuje argument: kapitalistička globalizacija sada se čini biološki neodrživom u nedostatku istinski međunarodne javne zdravstvene infrastrukture. Ali takva infrastruktura nikada neće postojati dok ljudski pokreti ne razbiju moć velikih farmaceutskih kuća. Ovo zahteva nezavisni socijalistički dizajn za opstanak čoveka koji uključuje, ali prevazilazi drugi ’Nju dil’.

Od dana okupacije, progresivci su borbu protiv nejednakosti dohotka i bogatstva uspešno postavili na prvu stranicu kao veliko dostignuće. Ali sada socijalisti moraju da preduzmu sledeći korak i, uz zdravstvenu i farmaceutsku industriju kao neposredne mete, zagovaraju društveno vlasništvo i demokratizaciju ekonomske moći“, naveo je Dejvis. I kanadska aktivistkinja Naomi Klejn stava je da bi novonastala kriza mogla da bude katalizator za svojevrsni "evolutivni skok". Baš kao što je Velika depresija dovela do Ruzveltovog "Nju dila", objašnjava ona, tako bi i ova pandemija mogla da pruži priliku za "Zeleni Nju dil".

"U stvari, kriza je mogla da katalizuje svojevrsni evolutivni skok. Pomislite na tridesete, kada je Velika depresija dovela do „Nju dila“. Umesto da spasavamo prljave industrije prošlog veka, trebalo bi pojačati one čiste koje će nas dovesti u sigurnost u narednom veku.

Ako nas nečemu uči istorija, to je da su trenuci šoka duboko promenljivi. Ili gubimo tlo, bežimo od elita i plaćamo cenu decenijama, ili ostvarujemo progresivne pobede koje su se činile nemogućim samo nekoliko sedmica ranije. Nije vreme da izgubimo nerve.

Budućnost će odrediti onaj ko je spreman da se jače bori za svoje ideje“, navela je ona.

Kritičari levičarskih ideja, među kojima je i nemački istoričar Rajner Zitelman, međutim, smatraju da su najave fundamentalne reorganizacije društva i ukidanja kapitalizma nerealne. I tu se možemo složiti. U drugom tekstu Zitelman primećuje da nemačke partije na levici, ipak profitiraju na krizi.

Međutim, poslednje ankete javnog mnjenja od 2. aprila pokazuju da federalna vlada na čelu sa Angelom Merkel uspešno upravlja krizom i da poverenje u Socijaldemokratsku partiju Nemačke nije skočilo. Većina Nemaca (72 odsto) zadovoljna je ili vrlo zadovoljna time kako vlada upravlja pandemijskom krizom. U isto vreme, građani su (63 odsto) mnogo više pozitivno orijentisani prema vladi. Poređenja radi, prošlog meseca je podrška iznosila samo 35 procenata. Tako je unija CDU-CSU najviše iskoristila aktuelnu krizu. Socijaldemokrate su ostale sa istom podrškom, ali je zato nemačka desničarska Alternativa za Nemačku izgubila dva odsto podrške i ostala na 10 procenata, što je najniža vrednost još od avgusta 2017. godine.

Dakle, desnica slabi, ali nemački socijalisti nisu uspeli da politički artikulišu krizu u svoju korist. To nije uspelo ni demokratskim socijalistima preko Atlantika uprkos naznakama da bi kriza mogla da im ide naruku. Naime, Berni Sanders, kako tvrde njegovi saveznici i saradnici, verovao je da može da iskoristi momentum nacionalne krize za promociju progresivne političke agende za koju se borio čitavog života.

Više nego ikada, njegova borba protiv nejednakog zdravstvenog sistema u Americi dobila je na težini. Međutim, u trenutku pisanja ovog teksta Sanders je ispao iz trke za demokratskog kandidata. Usred pandemije, nije uspeo da
ubedi glasače u svoju "revolucionarnu politiku" u Arizoni, Floridi i Ilinoisu.

Amerikancima je i dalje teško da prigrle socijalizam. Koronavirus je pokrenuo raspravu o tome, primećuje jedan američki autor, da svet treba učiniti podobnijim za život, ali da sada ni u skorijoj budućnosti nema mesta za bilo kakvu revoluciju. Kamoli socijalističku.

U jednom od poslednjih brojeva „Njuzvika“, bivši britanski premijer Toni Bler izneo je zanimljivu tezu – demokratska partija može da preuzme Belu kuću preoblikujući američku politiku od centra ka onima koji su svoj glas dali Donaldu Trampu. Glavni pobornik Gidensovog “Trećeg puta”, modela socijalne demokratije koja pokušava da pomiri levi i desni centar, liberalni kapitalizam i državu blagostanja, veruje da je najpodobniji kandidat za takav projekat Džozef Bajden.

Bler je pored Bila Klintona i Gerharda Šredera bio glavni zagovornik “Trećeg puta” zbog čega je ostao jedan od najuspešnijih laburističkih premijera Velike Britanije. Njegova partija je zaredom osvojila tri izborna kruga, ali se od sredine dvehiljaditih ideologija "Trećeg puta" našla na sve većem udaru kritika, najviše od strane tradicionalnih levičara koji su je smatrali tek kozmetičkim ulepšavanjem desnog liberalizma, odnosno alternativom neoliberalnoj ekonomskoj politici. Tim kritikama je izuzetan podsticaj dala globalna recesija pred kraj dvehiljaditih koja je dotadašnji model države blagostanja učinila neodrživim.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...