Kurdkinje – ratnice kojih se teroristi najviše plaše

Kurdkinje – ratnice kojih se teroristi najviše plaše

Shutterstock


Borbu protiv Islamske države u Siriji godinama predvode kurdske snage. Turska je nedavno pokrenula ofanzivu protiv terorista, ubrajajući u njih i Kurde.

Erdoganovu ofanzivu osudila je većina zemalja, strahujući da će ona dovesti do jačanja ekstremista, a sam Donald Tramp, čijom zaslugom je turski predsednik i započeo invaziju, najavio je da će ipak ostaviti 1.000 vojnika na Bliskom istoku.

Tramp je dodao i da podržava sve koji štite Kurde, ali da sumnja da oni puštaju borce Isis-a, kako bi se SAD ponovo uključile u borbu.

Shutterstock

Shutterstock

Kurdi su oduvek bili ključni partneri Sjedinjenih Država na Bliskom Istoku. Od 2003. do 2017. godine pomagali su u rušenju režima Sadama Huseina, borili se protiv Al-Kaide i potisnuli Islamsku državu iz severnog Iraka i Sirije.

Veliku ulogu, možda i presudnu, odigrale su kurdske žene koje se bore na prvim linijama fronta, kao što su to činile kada je kurdska zapovednica Kara Fatma iz 19. veka vodila osmanski bataljon od 700 muškaraca i 43 žene protiv Ruskog carstva. To je bilo neobično za taj period – ali, ponovo, kurdske žene su dugo izuzetak na uglavnom konzervativnom Bliskom Istoku.

Ženska odbrambena jedinica, ogranak kurdske Jedinice narodne zaštite (YPG), osnovana je pre nekoliko godina i proslavila se tokom bitke za Kobane. U odbrani je učestovala sa čak 10.000 žena dobrovoljaca.

Shutterstock

Shutterstock

Komandantkinja jedne od jedinica simboličnog imena Telheden (prim. aut. osveta) ispričala je svojevremeno zašto se pripadnici Isisa posebno plaše ratnica – teroristi veruju da ukoliko ih ubije žena neće otići u raj.

Iako nema zvaničnih podataka, veruje se da od 30 do 40 odsto boraca u Kurdistanu (prostor koji obuhvata severne delove Sirije, Iraka i Irana) čine žene.

Nakon 2011. godine kada je počeo sirijski rat, berlinska fotografkinja Sonja Hamad zabeležila je neverovatne fotografije kurdskih boraca.

“Slike su bile senzacionalne. Žene su prikazivane na isti način kao i muškarci – uvek noseći oružje. Slike ne govore ništa o ženama kao pojedincima”, navela je Hamadova.

Ona je upoznala Dijlin i Zilan 2015. kada su imale samo 19 godina. Dijlin se borila za IPJ tri godine kada ju je Hamad upoznala i polovinu tog vremena provela je na frontu. Iako povređena, i uprkos tome što se njena porodica protivila, Dijlin je nastavila da se bori protiv terorista.

Shutterstock

Shutterstock

Hamadova je istakla da se mnoge Kurdkinje još kao tinejdžerke pridružuju kurdskim snagama. Neke se prijavljuju uz podršku svojih roditelja, dok su druge pobegle od kuće jer im roditelji ne bi dozvolili da odu.

Kurdske žene se obično udaju vrlo mlade i “čak i ako žele da idu u šetnju, moraju da pitaju dozvolu”. One se zato bore ne samo protiv terorista, već i za jednakost preuzimajući tradicionalno muške uloge.

“Ženska zemlja”

Život Fatme Emin se zauvek promenio kada je njen muž poginuo nagazivši na minu koju su postavili pripadnici Isis-a u Siriji.

To je pokrenulo niz događaja koji će je uputiti u Jinvar, selo koje su napravile i nastanile žene, utočište za sirijske žene i njihovu decu koje su pobegle od rigidnih patrijarhalnih porodica, nasilja u porodici i horora građanskog rata, piše CNN.

Jinvar (Jinwar) na kurdskom jeziku znači “ženska zemlja”, a u tom selu su dobrodošle žene i deca bez obzira na religiju, etničku pripadnost ili političke poglede. Jinwar ima veće u kojem se žene smenjuju svaki mesec, a ono ima ulogu lokalne vlasti. Žene su selo izgradile na ekološki održiv način koristeći cigle od blata. Podigle su 30 kuća, pijacu i pekaru, gde prodaju hleb i rukotvorine. Deca koja odrastu u ovom selu moći će da izaberu da li žele da ostanu.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar