LA DOLCE VITA, ALI NE ZA EU

Tek što je Brisel s Londonom dogovorio 95 odsto sporazuma povodom Bregzita, iskrsao je novi problem. Italija sa dugom od 132 odsto BDP-a predložila je budžetski plan koji je neprihvatljivo drzak za evropske birokrate. Može li Evropa da preživi još jednu Grčku?

Jedina stvar koje se treba plašiti jeste sam strah, uveravao je Luiđi di Majo novinare. Prisutni su očekivali uverljivije objašnjenje od nonšalantnog italijanskog vicepremijera i lidera pokreta Pet zvezdica. Naročito kada vam odbiju budžetski plan. I to iz Brisela. Prvi put u istoriji. S relativno jakim argumentom - da kršite evropska pravila.
Evropska komisija odbacila je italijanski predlog državnog budžeta za 2019. i zatražila od Rima da ga revidira kroz tri nedelje. U roku koji ističe 13. novembra. Na marginama plenarne sednice Evropskog parlamenta u Strazburu kolegijum birokrata je na stolu prelistavao dokumenta italijanske vlade. Prilična samouverenost s početka pretvorila se u iznenađenost, pa onda u revoltiranost. Šta oni zamišljaju da su? Priznaju da krše statute evrozone, a imaju dovoljno smelosti da kažu da će ipak usvojiti ono što su zamislili - motalo se po mislima evropskih komesara.
Nije im bilo jasno kako je italijanska populistička vlada od jasnog zahteva da se strukturni deficit smanji na 0,8 odsto BDP-a izračunala da će on naredne godine iznositi čak 2,4 procenta, potom 2,1 odsto 2020. i 1,8 odsto 2021. godine. Kako su napravili tako nerealan plan kada imaju drugi najveći dug u Evropskoj uniji, od 132 odsto bruto društvenog proizvoda, i najveće troškove njegovog servisiranja? Kako su to zamislili kada deficit proračuna sme da iznosi najviše tri procenta BDP-a, a dug 60 odsto? Nije im bilo jasno kako vlada Italije tvrdi da joj je potrebno veliko povećanje potrošnje kako bi pokrenula privredu kad bi to ugrozilo finansijsku stabilnost čitave evropske zajednice. U poslednjem upozorenju koje je stiglo iz Komisije, protiv Italije je najavljeno pokretanje disciplinskog postupka, takozvane procedure prekomernog deficita. Pojednostavljeno, EU je spremna da uvede finansijske sankcije toj državi koje teorijski mogu iznositi 0,2 odsto BDP-a, odnosno 3,4 milijarde evra.

Neznalice i populisti

Problem sa Italijom postoji još od 2010. godine, ali su tu državu uspevale da zasene najpre Grčka i njena ekonomska previranja, a zatim Velika Britanija s teškim razlazom i zabrinutošću oko ostanka u nekakvom obliku trgovinske unije sa Evropom. Bezbolniji dogovor s Terezom Mej načelno je postignut, dok grčke dugove, na nezadovoljstvo Nemaca, i dalje može da pokriva jaka nemačka ekonomija. Sa Italijom, trećom najjačom zemljom u evrozoni, stvar je drugačija.
Brisel će teško moći da zauzda italijansku vladu, koja ne krije svoju netrpeljivost prema načinu na koji funkcioniše evro, političkim odlukama EU i migrantskoj politici. Revoltiranost zvaničnog Rima išla je dotle da je početkom oktobra italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini izjavio da će vlasti njegove zemlje zatvoriti aerodrome za avio-kompanije koje budu bez dozvole dovozile migrante iz Nemačke. Isto su uradili prethodno i s lukama. Italijanska „Republika" je tada pisala da je nemačka agencija za izbeglice poslala desetine pisama migrantima savetujući im da se vrate u Italiju, što je Berlin oštro negirao. Na meti Salvinijevih kritika potom se našla i Francuska, čija je policija, prema njegovim rečima, prelazila granicu i ostavljala migrante na italijanskoj teritoriji. „Nećemo više biti kamp za izbeglice", poručio je Salvini, ističući da su njegovu vladu nazivali rasističkom i populističkom, ali da je „sada italijanski model vođenja migracija i zatvaranja luka kada je to neophodno postao popularan".
Iako su u izveštajima istraživači isticali da su migranti neophodni za ekonomski i socijalni prosperitet Italije, koja se suočava sa sve starijom populacijom, zvanična vlast u Rimu nastavila je s neprijateljskom migrantskom politikom. Iz grada Riace u južnom regionu Kalabrije, poznatom po dvadesetogodišnjoj politici podsticaja imigracije u svrhu obnove, nedavno je proterano 450 migranata. Oni su, po naredbi vlade, raspoređeni u izbegličke centre širom zemlje. Odluka je doneta nakon što je gradonačelnik Riace Domeniko Lučano uhapšen zbog organizovanja interesnih brakova. To je bilo dovoljno vlasti u Rimu da objavi „rat protiv imigracionog biznisa" i najavi rezanje socijalnih benefita za migrante.

Još mnogo ranije je postalo jasno kakva borba i s kakvim neprijateljem je potrebna Severnoj ligi i pokretu Pet zvezdica, koji sede u vladi u Palaco Čigi. Salvini, lider Severne lige, svoju politiku je sročio u Trampovski slogan „Prima gli Italiani" („Prvo Italijani"). I isplatilo mu se. Poslednja istraživanja javnog mnjenja su pokazala da su se stavovi pristalica Severne lige iskristalisali od restriktivnog odnosa prema migrantima sve do relativno negativnih stavova o Evropskoj uniji. Početkom 2018. samo je 40 odsto ligaša smatralo da Italija treba da ostane deo evropske zajednice i zadrži evro. Između marta i jula podrška Ligi je skočila sa 19 na čak 31 procenat. S porastom popularnosti populista povećavao se i broj onih koji veruju da ih je Evropa izdala i ostavila Italiju da se sama bori s migrantskom i finansijskom krizom.

„Gospodin makazice"

A dugovanja se gomilaju. Toliko da građani strahuju da će teret na kraju oni morati da plate. Poslednjih godina Evropska centralna banka je otkupljivala italijanske državne obveznice, ali se usled zategnutih odnosa između Rima i Brisela i to promenilo. Problem dodatno prave spororastuća ekonomija i slaba konkurentnost, uz nejasnu strategiju vlade.

Pred izbore Liga je obećavala niže poreze i uvođenje „proporcionalnih dažbina", dok je pokret Pet zvezdica nudio garantovani minimalac, odnosno „građansku platu". Iako su posle osvajanja izbora odustali od tih predloga, nepoverenje među investitorima je poraslo. Šef države Serđo Matarela je pokušao da smiri situaciju i izbegne ekonomsku štetu za svoju zemlju tako što je za premijera predložio Karla Kotarelija, bivšeg ekonomistu Međunarodnog monetarnog fonda u Vašingtonu, koji je 2013. radio kao komesar za štednju u kratkotrajnoj vladi Enrika Lete. Kotareli, poznatiji pod nadimkom „gospodin makazice", uočio je da postoji mogućnost uštede u budžetu Italije od oko 35 milijardi evra, ali su njegovi predlozi propali zbog komplikovane italijanske birokratije. Njemu je, međutim, Matarela poverio zadatak da sastavi spisak ministara kako bi Italija pregurala naredne mesece, ali su Severna liga i Pet zvezdica odbili da mu ukažu poverenje jer je za njihov planirani program potrošnje rekao da nema para. Umesto toga, dve najjače stranke su izabrale novu vladu i na njeno čelo postavile Đuzepa Kontea.
Usledila je još jedna zabrinjavajuća odluka. Liga i Pokret su pokušali da uvedu Komitet za pomirenje, telo koje bi po ovlašćenjima bilo iznad vlade i s direktnim ingerencijama nad premijerom. Takva najava dovela je do negativnih reakcija na italijanskoj berzi i povećanja kamata na javni dug Italije.

Slične posledice na berzi izazvao je i odbačeni budžetski plan Italije, iako je Klaus Regling, glavni direktor Evropskog stabilizacionog mehanizma, institucije za pomoć članicama evrozone u poteškoćama, rekao da Italija „nije nova Grčka".

„Ne treba paničiti. Rizik od zaraze u drugim zemljama je ograničen", izjavio je Regling, dok je šef Evropske komisije Žan-Klod Junker bio drugačijeg stava.

„Ne bih želeo da, nakon što smo izašli na kraj sa grčkom krizom, završimo u istoj takvoj krizi u Italiji. Jedna je sasvim dovoljna", naglasio je Junker u govoru koji je održao u Nemačkoj, dodajući da „ako Italijani i dalje žele poseban tretman, to znači kraj evra".

Italija, tvrde upućeni, ne planira da napusti evro. Bar za sada. Bilo je nekoliko pokušaja italijanskih političara da ubede Evropsku centralnu banku za oprost duga od 250 milijardi evra. Ali bezuspešno. Sada italijanski političari ubeđuju Brisel da prihvati njihov budžetski plan. Ali će i taj pokušaj, po svemu sudeći, ostati jalov. Ako Italijani, s druge strane, ne prilagode svoj plan evropskim zahtevima, EU je spremna da odgovori. Onoliko koliko to neće ugroziti turbulentna evropska finansijska tržišta. Međutim, kakav god odgovor Unija imala, to će kod Italijana podstaći negativne sentimente, na kojima bi populistička vlada mogla ponovo da profitira. U svakom slučaju, za Brisel lose-lose situacija.

Nije tek tako jedan novinar označio Italiju kao problematičnog ostarelog rođaka Evrope koji sedi u ćošku i iritira ostatak porodice, nespreman da se suoči sa sopstvenim greškama.

Most između Rusije i SAD

Dok na liniji EU-Italija traju nesuglasice, potpredsednik italijanske vlade Mateo Salvini jasno stavlja do znanja da njegova zemlja ima alternativu. Na evroazijskom ekonomskom forumu u Veroni, pred oko 1.300 delegata, Salvini je izjavio da Italija može da postane „most" u odnosima između Sjedinjenih Država i Rusije, i da sva neslaganja treba rešavati mirno za pregovaračkim stolom. Gradonačelnik Verone Federiko Zboarina je naglasio da Italija igra veoma važnu ulogu u ruskoj ekonomiji i da je njegov grad rangiran kao treći najveći izvoznik na rusko tržište.

„Verona vidi sebe kao prozor za razvoj poslovanja između Rusije i Italije, i želimo da se ruska poslovna zajednica oseća kao kod kuće u našem gradu. Naši privrednici i njihove kolege širom Italije spremni su i voljni za proširenje odnosa s ruskim partnerima, uključujući i odnose s vladinim strukturama", poručio je Zboarina.