London vaga tajnu Titovog sefa

Naslednici kraljevske porodice, uprkos povremenim nesuglasicama, moraju da sednu, dogovore se i zajednički nastupe pred sudom, da bi se identifikovalo šta je tačno kome pripadalo iz Titovog sefa. Za to je potrebna pomoć neke relevantne strane aukcijske kuće, poput “Sotbija”.

Depo "555” formiran je posle Titove smrti od stvari koje su nađene kod njega. Popisala ih je Komisija i na osnovu odluke Predsedništva SFRJ od 30. marta 1982. predate su na čuvanje Trezoru NBS sa oznakom “državna tajna”. Ovu oznaku skinuo je, u februaru 2013, predsednik Nikolić, na predlog Komisije koju je predvodio prof. Oliver Antić. Komisija je tad decidirano navela da pokretnosti iz ovog sefa ne spadaju u Titovu zaostavštinu i podržala nalaz veštaka da je to bilo vlasništvo Karađorđevića.

Trideset kilograma zlata u polugama, grumenu i prahu, više od 2.600 zlatnika, predmeti od zlata, brilijanata, dijamanata i bisera, uključujući krunu kraljice Marije, zlatni medaljon sa njenim likom i likom kralja Aleksandra, kao i privezak sa fotografijom carske porodice Romanov, numizmatička zbirka, posuđe od srebra i zlata, ordeni Karađorđeve zvezde...

Sve to i dalje čeka u vrećama, u trezoru Narodne banke, na beogradskoj Slaviji, da se završe sudski postupci koji bi dokazali da su njihovi vlasnici članovi dinastije Karađorđević. Ukoliko to ne urade, sva je prilika da će stvari i dalje ostati zapečaćene u državnom sefu. Zato su u toku pregovori.