MAKRON IZMEĐU MARSELJEZE I GILJOTINE

MAKRON IZMEĐU  MARSELJEZE I GILJOTINE

(AP Photo/Francois Mori, File)


Pobuna “žutih prsluka” udar je na neoliberalnu politiku francuskog predsednika, nespremnog da odgovori na zahteve građana. Stručnjaci ocenjuju da je otpor u Francuskoj probudio nezadovoljstvo i u drugim delovima Evrope. Može li sveopšti bunt da ugrozi ideologiju elita?

Kada je ekonomista Fridrih Hajek davne 1936. objašnjavao svoju novu neoliberalnu ideju, ogradio se od pretpostavke da će ona učvrstiti novu poziciju na političkom spektru. Onu koja će omogućiti bogaćenje malobrojnih. Verovao je da rešava problem objektivnosti znanja, kao izazova modernog doba. Uverljivo je branio poziciju da su jedina realna istina slobodna tržišta. Hajek je opisao rađanje velike ideje kao trenutak “iznenadnog prosvetljenja” i postavio pitanje kako je moguće da kombinacija fragmenata znanja koje postoji u različitim umovima proizvede rezultate koji bi, da su povezivani sa namerom, zahtevali um koji nijedna osoba ne poseduje?

Tokom sedamdesetih termin neoliberalizam je ponovo oživeo, ali u promenjenom obliku. Pripisane su mu deregulacija, privatizacija, povlačenje države iz socijalnih programa… U prevodu kritičara, postao je hegemonijski faktor – nepravedna i antisocijalna politika elita i sinonim za globalizam, vladajuće partije, privilegiju i administrativnu državu. Nešto pozitivnije značenje imao je u francuskim medijima kada su kandidata za predsednika Emanuela Makrona nazvali “umerenim neoliberalom”, mnogo boljom opcijom od krajnje desničarske predstavnice Marin le Pen.

Najmlađi francuski lider posle Napoleona odvažno je predložio reformu države. Ono što se danas dešava na francuskim ulicama deluje svakako samo ne reformatorski. Barem ne onako kako je to zamislio Makron kada je ukinuo poreze najvećim francuskim i multinacionalnim kompanijama, ugasio progresivno oporezivanje kapitala, indeksiranje penzija prema inflaciji, smanjio državnu pomoć za stanovanje i uskratio slobodu visokog obrazovanja uvođenjem državnog raspoređivanja učenika na osnovu rezultata njihovog maturskog ispita. Makrona demantuju pariske ulice pune stakla i zapaljenih vozila, kao i ostatak države paralisan blokadama ljudi u “žutim prslucima”. Čovek koji je svojevremeno obećao “jupitersko” predsedništvo, sada, više nego ikad, deluje kao smrtnik. I to zato što je liberalizacijom tržišta rada i reformom državnih sistema udario na, kako kažu, “svetu kravu” francuske ekonomije – radnička prava.

Tvrdoglava nacija
Takva politika poterala je Francuze na proteste sredinom novembra. Nezadovoljstvo je krenulo u ruralnim područjima, da bi se potom prelilo i na Pariz, gde je u jednom trenutku demonstriralo čak 100.000 ljudi. U neredima i obračunu policije i građana dosad je poginulo četvoro ljudi, najmanje 156 je povređeno, njih 412 je uhapšeno. Narod je izašao revoltiran niskim životnim standardom i najavama da će država uvesti porez na gorivo u okviru mera zaštite životne sredine kako bi se zakrpile rupe u budžetu. Te mere su pogodile preduzetnike i radnike privatnog sektora, odnosno sve siromašniji srednji sloj stanovništva. Oni su prebacili vladi da im je uništila standard, ali da istovremeno imaju previsoke prihode da bi bili korisnici socijalnih naknada. Ono što je počelo na Fejsbuku kao poziv na bunt, pretvorilo se u opšte nezadovoljstvo. Jedan heterogeni skup levičara, anarhista, protivnika politike prihvatanja migranata i krajnjih desničara zatražio je rušenje Makrona, poznatijeg u narodu kao “predsednik bogatih” i Rotšildov bankar. Koliko je nepopularan u narodu svedoči podatak da je samo godinu dana posle izbora 58 odsto građana istaklo da je nezadovoljno kako vodi državu.

Pred njega, demonstranti koji nisu imali nijednog istaknutog predstavnika, ispostavili su konkretne zahteve, nespremni za bilo kakva odstupanja i neposlušnost. Taj “najtvrdoglaviji” narod očekivao je od predsednika mnogo. I očekuje i dalje uprkos tome što je na Jelisejsku palatu okačena bela zastava. Naime, Makron je u pokušaju da smiri naciju najavio povećanje minimalca za 100 evra, smanjenje poreza za penzionere i ukidanje poreza za prekovremene sate.
– Tražim od vlade i parlamenta da preduzmu potrebno kako bi se od početka sledeće godine moglo bolje živeti od rada. Minimalna plata radnika će se 2019. povećati za 100 evra i to poslodavca neće ništa koštati. Bes “žutih prsluka” je opravdan u mnogo čemu, i svestan sam da sam svojim izjavama povredio neke od njih – rekao je francuski predsednik u svom obraćanju naciji. Govor je trajao tačno 13 minuta. Osim snishodljivosti, nikakvih konkretnih predloga nije bilo. Nije bilo ni pojedinosti oko predloženih mera, ali jeste odbijanje Makrona da uvede porez na bogatstvo. Makron je takođe zatražio od svih poslodavaca koji to mogu, da do kraja godine isplate nagrade radnicima, bez dodatnih poreza. Poručio je i da će oni koji primaju manje od 2.000 evra mesečno, tokom 2019. biti “pošteđeni opšteg socijalnog doprinosa, koji su morali da plaćaju ove godine”.

Obećanja, međutim, nisu umirila demonstrante.
– To nije dovoljno. Moramo se boriti i protiv postojećih poreza koji su uvedeni proteklih godina. Trebalo je da ustanemo već tada, ali sad moramo da nadoknadimo ono što smo propustili – izjavio je jedan od retkih ljudi koji se povezuju sa “žutim prslucima” Gislan Kutar, objašnjavajući zašto i dalje nastavljaju s protestima.
Da protest ima dublju pozadinu smatra istraživač na Evropskom institutu pri Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka Đorđe Bojović. On ističe da je razlog demonstracija kompleksniji i da ga treba tražiti u dubokoj podeljenosti francuskog društva.
– Ta podela je kulminirala urušavanjem klasičnih partija na predsedničkim izborima 2017. i pojavom novog centra koji je ponudio Makron. Utoliko proteste treba posmatrati u svetlu rastućeg socijalnog nezadovoljstva među srednjim slojem u Francuskoj, koji ne vidi napredak u reformama koje sprovodi Makronova administracija. Iako su protesti već postigli kratkoročni cilj – ukidanje akciza na gorivo, oni će zasigurno ostaviti i balast nad ostatkom mandata Emanuela Makrona prilikom sprovođenja daljih reformi, kao i veće koncesije sindikatima – naglašava Bojović za “Ekspres” ističući da Makronov set mera kao odgovor na proteste predstavlja potpuni zaokret u odnosu na sadašnju politiku i da je zato, sa aspekta dugoročnih posledica po Francusku i Evropu, važno pratiti dalji razvoj pokreta i eventualno jasnije artikulisanje politika.

Opšrinije na ovu temu možete pročitati u štampanom izdanju Ekspresa koji je na kioscima od petka,  14. decembra 2018. godine.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar