MARATONSKI PREGOVORI EVROPSKIH LIDERA: Dogovor o migrantima postignut pred zoru, svi zadovoljni

MARATONSKI PREGOVORI EVROPSKIH LIDERA: Dogovor o migrantima postignut pred zoru, svi zadovoljni

Foto: Beta/AP/Stephanie Lecocq


Lideri Evropske unije su posle skoro 10 sati haotičnih pregovora na samitu u Briselu, pred zoru postigli dogovor o migraciji, osetljivom pitanju koje je ugrožavalo EU i zonu slobodnog kretanja u njoj, ali i vladu nemačke kancelarke Angele Merkel, prenosi Rojters.

– Lideri 28 država članica EU dogovorili su se oko zaključaka, uključujući i pitanje migracije – objavio je predsednik Evropskog saveta Donald Tusk koji je predsedavao pregovorima.

Detalji dogovora nisu saopšteni, ali ono što je “procurelo” od informacija je da se u zaključcima koji se odnose na migraciju navodi, između ostalog, da bi migranti, koji su spaseni na moru, na teritoriji EU u skladu sa međunarodnim zakonima trebalo da budu primljeni “u kontrolisane centre u državama članicama”.

Lideri EU su se dogovorili i da bi ti centri bili uspostavljeni u onim zemljama članicama koje to žele da učine na dobrovoljnoj osnovi. U centrima će, “uz punu podršku EU”, biti razlučeno koji će od ilegalnih migranata biti vraćeni, a kojima je potrebna međunarodna zaštita.

Italija je sinoć blokirala bilo kakav dogovor na samitu, koji se takođe između ostalog bavio i pitanjima trgovine i bezbednosti, ukoliko ostale zemlje EU ne prihvate zahteve Rima koji se tiču migracije.

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da je dobar znak to što su lideri EU bili u stanju da dogovore zajednički jezik o migraciji na samitu, ali je dodala da izmađu država članica i dalje postoje duboke podele.

– Sve u svemu, nakon intenzivnih razgovora o temi koja predstavlja najveći izazov za Evropsku uniju, a to je migracija, dobar je signal to što smo se dogovorili oko zajedničkog teksta. I dalje imamo puno posla kako bismo premostili različite poglede – poručila je Merkelova.

Predsednik Francuske Emanuel Makron je kazao da je teško izvojevani dogovor o migraciji koji su lideri EU postigli o migraciji pokazao da je “evropska saradnja” prevladala nacionalne interese.

– Nakon više od devet sati razgovora, dogovor je postignut. Danas je pobedila evropska saradnja. Evropa će morati da živi sa migrantskim pritiscima dugo vremena. Moramo da uspemo u tome da se suprotstavimo izazovu, istovremeno ostajući verni našim vrednostima – kazao je Makron nakon ovih razgovora.

Italijanski premijer Đuzepe Konte rekao je da je zadovoljan dogovorom i dodao da će Rim kasnije doneti odluku da li će u Italiji biti uspostavljeni centri za migrante.

– Zadovoljni smo. Bili su to dugi pregovori, ali danas Italija više nije sama – naveo je Konte.

On je pomenuo da se među elementima dogovora nalazi mogućnost uspostavljanja migrantskih centara u zemljama EU kako bi se odlučilo o zahtevima za azil, ali je naglasio da Italija nije još odlučila da li će takav centar imati na svojoj teritoriji.

– To je odluka koju ćemo doneti zajedno u vladi. Niko nas ne tera na to – izjavio je Konte, kojem je ovo bio prvi samit EU kojem je prisustvovao.

Turskoj druga tranša od 3 milijardi evra, Africi 500 miliona evra

Rojters prenosi da se u zaključcima samita navodi da su “u vezi s Istočnom sredozemnom rutom potrebni dodatni napori za punu primenu Izjave EU-Turska (o zaustavljanju migrantskog talasa, iz 2016), sprečavanju novih prelazaka iz Turske i obuzdavanje priliva”.

– Dodatni napori su hitno neophodni da bi se osigurao brzi povratak (migranata) i sprečio razvoj novih morskih ili kopnenih ruta…U svetlu nedavnog povećanja priliva u zapadnom delu Sredozemlja, EU će finansijski i na druge načine podržati sve napore država članica, posebno Španije, i zemalja porekla i tranzita, posebno Maroka, kako bi se sprečila ilegalna migracija – piše u dokumentu usvojenom na samitu EU.

U njemu se navodi i da se “Evropski savet usaglasio o pokretanju druge tranše (od tri milijarde evra, 2016. ukupno dogovoreno šest milijardi evra) pomoći za izbeglice u Turskoj, a istovremeno i o prebacivanju 500 miliona evra iz 11. rezerve Evropskog fonda za razvoj (EDF) u EU Trust fond za Afriku”.

– Suočavanje sa problemom migracije u njegovom jezgru zahteva partnerstvo s Afrikom sa ciljem značajne socio-ekonomske transformacije afričkog kontinenta – stoji u zaključcima.

Mejova želi dogovor o Bregzitu, ali i jako partnerstvo sa EU

Premijerka Britanije Tereza Mej izjavila je danas da želi dogovor o Bregzitu kakav god on bio za Veliku Britaniju i Evropsku uniju, ali i “jako” bezbednosno partnerstvo.

Istakla je i da želi da se dogovor o Bregzitu ubrza, nakon što Britanija objavi dokument o budućem odnosu Britanije i EU.

Kako prenose mediji, Britanija bi trebalo da zvanično napusti EU do kraja marta 2019.

Saglasnost u borbi protiv hemijskog oružja i špijuniranja

Lideri EU usaglasili su se oko oštrijeg pristupa hemijskom oružju i pojačavanju napora u borbi protiv špijuniranja, javili su francuski mediji.

Mediji navode da lideri Unije žele da se, tri meseca nakon napada hemijskim oružjem na bivšeg ruskog špijuna u engleskom gradu Solsberiju, uvedu nove mere kako bi se zaustavilo širenje hemijskog oružja.

Evropski lideri su na samitu u Briselu pozvali da se “što pre usvoje restriktivne mere vezane za upotrebu i širenje hemijskog oružja”.

Poziv lidera EU usledio je dan nakon što je Međunarodna organizacija za zabranu hemijskog oružja /OPCV/ dobila veća ovlašćenja, kojima joj je omogućeno da se diretno izjasni o tome koga smatra odgovornim za napade hemijskim oružjem u Siriji, javio je AFP.

Evropska komisija je saopštila da je odluka, koja je donesena 27. juna, da OPCV dobije dodatna ovlašćenja “ključan korak ka održavanju i pružanju podrške opštim normama protiv korišćenja hemijskog oružja”.

Evropski lideri pozvali su i na blisku saradnju i konsultacije sa NATO savezom u borbi protiv prijetnji od “neprijateljskih obaveštajnih službi”.

Ostala neslaganja o Bregzitu

Glavni pregovarač EU o Bregzitu Mišel Barnije rekao je danas da su lideri EU postigli napredak u razgovorima o istupanju Britanije iz evropskog bloka, ali da i dalje postoje velika neslaganja.

Barnije je rekao da se nada da će očekivani prijedlog Londona biti “vredan i funkcionalan”.

– Postigli smo napredak kada je reč o Bregzitu, ali ostaju velika i ozbiljna neslaganja, naročito kada je reč o Irskoj i Severnoj Irskoj – rekao je Barnije novinarima u Briselu.

On je dodao da Unija sada ček radni dokument Velike Britanije i da se nada da će se u njemu naći realni i funkcionalni predlozi.

– Dozvolite mi da još jednom kažem da je vremena veoma malo – napomenuo je glavni pregovarač EU.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar