MATEMATIKA SMRTI: Kako je frakcija Crvene armije terorisala Nemačku

U tim "olovnim godinama" pre tri decenije Brigita je uhapšena na beogradskim ulicama. Lisice su stavili i njenim saborcima Ziglindu Hofmanu, Rolfu Vagneru i Piteru Jirgenu Boku. Od suđenja se na samom početku odustalo. Tadašnja vlast u SFRJ posebno je simpatisala levičarske borce, antikapitaliste različitih profila, pa i one koji su bili teroristički iznijansirani. Okružni sud u Beogradu je zaključio da nema nikakvih realnih razloga za esktradiciju, pa je četvoro pripadnika RAF-a slobodno išetalo iz sudnice.

Po bezbednosnim kuloarima se pričalo da je u čitav slučaj prste umešao i Stane Dolanc pokušavajući da razmeni teroriste marksističko-lenjinističke provinijencije, za političke krivce izbegle u Nemačku. Brigita se vratila u Nemačku, kao i njeni saradnici iz čuvene Frakcija crvene armije (RAF), poznatije i kao "Bader-Majnhof grupa", gde su nastavili s terorističkim napadima.

Radikalni levičari su terorisali kapitalističku Nemačku više od 28 godina. Krajem devedesetih su se ugasili, ali su njihove antikapitalističke ideje oživele poslednjih godina u Nemačkoj. Radikalna levica jača paralelno sa desnicom. Pre dve godine jedna od levičarskih grupa uoči samita G20 zapalila je opremu za železničku signalizaciju na 12 lokacija širom Nemačke, uključujući i gradove Berlin i Hamburg, koji je bio domaćin samita. Grupa pod nazivom "ShutDown G20" (Ugasite G20) preuzela je odgovornost za napade, za koje je rekla da su bili napad na centralni nervni sistem kapitalizma.

Ipak, moderni levičari nisu toliko radikalni kao Frakcija crvene armije. Ova organizacija nastala je krajem šezdesetih godina, u vreme studentskih protesta. Ekstremno krilo levičara pobunilo se protiv policijske represije, a ideologiju je tražilo u marksističko-lenjinističkoj literaturi. Negde u to vreme, ugledna levičarska novinarka Ulrike Majnhof šokirana je berlinskim izveštajima o protestima, tokom kojih je policija ubila jednog od demonstranata. Ulrike odlazi u Berlin da podrži studentski protest. Tamo upoznaje Gudrun, koja u znak protesta protiv rata u Vijetnamu sa dečkom Andreasom Baderom pali robnu kuću u Frankfurtu. Na zidu obližnje zgrade ostavljaju grafit: "Bolje spaljivati robne kuće nego kupovati u njima". Badera hapse, a Ulrike se na sve načina bori da ga izbavi iz zatvora. Ulrike ubeđuje stražare da puste Badera u biblioteku da bi ga intervjuisala. Tamo stražare dočekuju naoružani levičari koji oslobađaju Badera.

Pročitajte još: Doktori nisu videli takva mučenja

Novinarka postaje jedna od vodećih ličnosti pokreta, napušta svoju decu i stari život i sa njima osniva organizaciju čiji je glavni cilj rušenje američkog imperijalizma za koji veruje da je preplavio i Evropu. Za RAF je vlast u Nemačkoj bila samo prividno demokratična - na najvišim pozicijama i dalje su sedeli političari nacističke Nemačke. Verujući da lekcije nisu naučene iz strahota nacizma, poznata novinarka i njeni vršnjaci sve više su usvajali marksističko stajalište, verujući da je nasilje jedini način za buđenje nacije.

U saradnji sa kolegom radikalom Andreasom Baderom i njegovom devojkom Gudrunom Enslin, Majnhofova i njeni sledbenici započeli su kampanju terora krajem šezdesetih koja je trajala više od decenije. Na samom početku, grupa je stigla do Jordanske pustinje gde je pohađala vojnu obuku u palestinskom kampu Al Fatah. Tada počinje njihova dugoročna saradnja sa palestinskim militantima. U svom zenitu 1972. godine, grupa je detonirala talas bombi koje su ubile petoro ljudi i ranile 65 osoba. Celokupni nemački bezbednosni aparat je mobilizovan. Teroristička grupa je tokom 1971. pljačkala banke širom Nemačke, pričajući da vrše "eksproprijaciju kapitala". "Hekler" je postao omiljeno oružje grupe, a mesto zločina su napuštali uvek u BMW automobilima.