Moldavija, novo žarište Evrope?

Predsednica Moldavije Maja Sandu najavljuje vojno „reintegrisanje“ Pridnjestrovlja.

Da stvar bude još komplikovanija, a atmosfera podgrejanija, trenutna vlada Moldavije zauzela je kurs ka NATO-u i otvoreno ukazuje na Moskvu kao na glavnu pretnju nacionalnoj bezbednosti. Istovremeno, radi na prekidanju svih preostalih veza sa Rusijom i punom usklađivanju sa zapadnim blokom.

NATO, sa druge strane, premrežava ceo ovaj region preko grčkih luka i preti da otvori drugi front u evropskom sukobu sa nesagledivim posledicama od Kišinjeva do Soluna i od Odese do Prištine, piše „Raša tudej“.

Moskva je, sa svoje strane, više puta upozoravala, baš kao i u slučaju Ukrajine, da je širenje NATO-a na istok crvena linija.

Parlamentarni izbori u Moldaviji zakazani su za kraj septembra, a prozapadna partija PAS, na čijem je čelu predsednica Maja Sandu, učiniće sve što je u njenoj moći da zadrži kontrolu nad vladom. Ako u tome uspe, Moldavija će se najverovatnije suočiti sa daljom militarizacijom i eskalacijom tenzija sa Rusijom, a potencijalno i sa otvorenim sukobom.

Zabrinjavajuća je i mogućnost da bi Sanduova mogla da pokuša da „reintegriše“ Pridnjestrovlje – otcepljeni region sa oko 220.000 stanovnika, od kojih većina ima ruske pasoše.

U toj oblasti, koja se graniči sa ukrajinskom Odeskom oblašću, stacionirano je oko 10.000 ruskih vojnika, što je čini potencijalnom tačkom sukoba ne samo između Kišinjeva i Moskve, već i između Kijeva i Moskve.

Bilo kakva vojna akcija Moldavije protiv Pridnjestrovlja u praksi bi značila direktan sukob sa Rusijom. U tom slučaju, očekuje se da grčke luke kao što su Aleksandrupolis i Solun postanu ključni NATO logistički centri. Slično kao što već jesu u podršci Ukrajini.

NATO već ima pripremljene planove za pretvaranje Grčke u glavnu tranzitnu tačku za oružje namenjeno Moldaviji u jugoistočnoj i istočnoj Evropi. Ovakvo produbljivanje uloge Grčke moglo bi da je učini metom. Moskva je već ranije uputila prikrivene, ali jasne pretnje Atini zbog njene uloge u snabdevanju Ukrajine.

Takav razvoj događaja nesumnjivo bi dodatno zaoštrio sukob između NATO-a i Rusije.

Do sada, iako se veliki deo zapadne vojne pomoći Ukrajini doprema preko grčke teritorije, Moskva je izbegavala direktne udare na grčko tlo. Ali to uzdržavanje možda neće potrajati zauvek.

Vremenom je Grčka postala strateški čvor NATO-a za operacije na istočnom krilu Alijanse i unutar Ukrajine. Luka Aleksandrupolis ima ključnu ulogu zbog položaja na Balkanu i kopnenih veza sa Bugarskom, Rumunijom, centralnom i severnom Evropom.

Od početka 2022. godine, ona služi kao vitalna tačka za dopremu američke i NATO opreme ka Ukrajini.

Bilo kakav novi sukob, kao dodatni sloj na onaj postojeći u Ukrajini, drastično bi povećao rizik od destabilizacije čitavog evropskog kontinenta. Drugi front bi verovatno doneo novi talas hibridnih pretnji: sajber napade, sabotaže, udare na ključnu energetsku i transportnu infrastrukturu. I izazvao bi još jednu migracionu krizu, posebno na jugu Evrope, koji se već suočava sa prilivom izbeglica.

Ono što je najopasnije – sukob u Pridnjestrovlju mogao bi da rasplamsa i druge „zamrznute“ sukobe širom Balkana: u Bosni i Hercegovini, na Kosovu i Metohiji, u Severnoj Makedoniji, pa čak i na Kipru. Neki analitičari veruju da bi Turska mogla iskoristiti priliku da progura svoj revizionistički plan, naročito kada je reč o Kipru.

Zapad već duže vreme ima Moldaviju na radaru. Od 2022. godine, EU podržava Kišinjev kroz Evropski mirovni fond. Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas nedavno je najavila paket vojne pomoći vredan 60 miliona evra, koji uključuje raketne PVO sisteme kratkog dometa, radarsku opremu, oklopna vozila, dronove, ličnu zaštitnu opremu i komunikacione sisteme.

Prema strategiji odbrane Moldavije do 2034. godine, zemlja planira da produbi saradnju sa NATO-om i poveća vojne izdatke na jedan odsto BDP-a do 2030. Tokom poslednje dve godine, Kišinjev je usvojio niz dokumenata iz oblasti bezbednosti i odbrane, polazeći od pretpostavke da Rusija predstavlja najveću pretnju.

Moldavska predsednica, otvorena pristalica Ukrajine i bliska saveznica Zelenskog, zauzela je jasno antiruski kurs.

Od 2023. do 2024. Moldavija je udvostručila vojni budžet i pokrenula sveobuhvatnu modernizaciju oružanih snaga. Zapadni mediji navode da su zemlje EU već isporučile osam baterija PVO sistema, nemačka oklopna vozila, francuske artiljerijske sisteme i velike količine municije. Zajedničke vežbe sa NATO trupama takođe su intenzivirane. Sve to ukazuje na ubrzanu militarizaciju Moldavije.

Prema rečima Darka Obradovića iz Centra za stratešku analizu od početka agresije na Ukrajinu pitanje Moldavije i njene spoljnopolitičke orijentacije došlo je u pun fokus evropske bezbednosti.

Dodaje da je ovo pitanje posebno osetljivo ukoliko se zna da su EU i SAD za neko vreme izgubile Gruziju.

„Primer Gruzije predstavlja značajno iskustvo kako maligni ruski uticaj u kombinaciji sa političkom korupcijom može efikasno zaustaviti evroatlantske integracije. Slična je situacija i sa Moldavijom koja je najsiromašnija evropska država. Siromaštvo i endemska korupcija oterali su gotovo milion Moldavaca van domovine. Moldavija kao bivša članica SSSR-a predstavlja još jednu od meta za ruski neosovjetski imperijalizam“, ističe Obradović.

Kaže i da Putin raspad SSSR-a smatra najvećom katastrofom 20. veka i da je to krenuo da ispravi agresijom na Ukrajinu.

„Moldavija nikada nije bila antiputinovska država za razliku od Gruzije i Ukrajine. Međutim, proevropske snage koje su došle na vlast predsedničkom pobedom Maje Sandu 2020. godine popalile su geopolitičke alarme u Kremlju“, objašnjava Obradović.

Dodaje i da je Moldavija, koja je poput Srbije uvek imala kultivisanu, organizovanu i sistemsku prorusku propagandu, počela da klizi iz orbite ruskog uticaja.

„Još juna 2022. godine Moldavija je dobila status kandidata za EU. U svetlu geopolitičkih razloga za proširenje, Kremlj se nalazi pod realnim rizikom da će se Evropska unija proširiti ekspresno na Srbiju, ceo Zapadni Balkan i Moldaviju iz bezbednosnih i geopolitičkih razloga još pre okončanja agresije na Ukrajinu“, prognozira Obradović.

Kao argument i dokaz ove teze i to koliko je EU ozbiljna u svojim namerama za proširenje, on navodi zvaničan početak pristupnih pregovora sa Moldavijom koji su ozvaničeni 24. juna 2024. godine.

„Ruski pristup prema Moldaviji zasniva se na dobro poznatim procedurama, tehnikama i taktikama koje identifikuje FIMI izveštaj Evropske službe spoljnih poslova. Ove procedure, tehnike i taktike nose zajednički ruski naziv ’aktivne mere’. U slučaju ruskog malignog uticaja te mere su sistemske, sveobuhvatne, kontinuirane, logistički podržane i finansirane u dugoročnom periodu“, objašnjava Obradović.

Podseća da su doskoro najgledaniji moldavski televizijski kanali obilovali jednostranom ruskom i antizapadnom propagandom, a da su vremenom ove aktivnosti prebačene na društvene mreže i telegram kanale.

„Dodatno se stvar komplikuje time što oko polovine Moldavaca govori i čita ruski jezik čime ih je daleko lakše indoktrinirati agresivnom propagandom. Stvar dodatno komplikuje region Transdnjistrije ili Pridnjestrovlja koji je pod proruskom paravojnom upravom ojačan manjom ruskom lako naoružanom vojnom posadom“, ističe Obradović.

Naglašava da se složeniji aspekt hibridnih pretnji sa kojima se suočava Moldavija odnosi na snabdevanje ruskim energentima.

„Zanimljivo je da je takav scenario osujećen dvosmernim gasovodima iz Rumunije i, paradoksalno, jedine žrtve ovakvih mera bili su stanovnici Pridnjestrovlja. Još jedan aspekt hibridnog delovanja predstavljaju horizontalne i vertikalne mreže grupa za pritisak koje finansiraju lokalni oligarsi poput Ilana Šora“, podvlači Obradović.

Dodaje da je moldavski premijer Dorin Recean optužio direktno Šora da je vodio operacije u vezi sa uticajem na izbore u vrednosti od 200 miliona evra.

„Koliko je uticaj Kremlja jak u sadejstvu sa lokalnim akterima pokazuje pad podrške članstvu Moldavije u EU koja je na referendumu bila 50,4 odsto, a istraživanja neposredno pre glasanja su prognozirala 67 odsto“, ističe Obradović.

Kaže i da ruska propaganda preko lokalnih kreatora mišljenja, nevladinih organizacija, medija i drugih aktera optužuje „moldavske globaliste“ za gubitak suverenosti i lošu ekonomsku situaciju u zemlji.

„Krivac je uvek po pravilu Evropska unija, a Rusija kao nastavljač SSSR-a se predstavlja u pozitivnom svetlu uz obavezan dodatak istrošenog argumenta o evroazijskoj uniji“, naglašava Obradović.

Podvlači da su Moldavci, kao žrtve tranzicije i korupcije, podložni jednostavnim propagandnim porukama koje se referišu na „suverenizam“ i „neutralnost“ kao odgovor na sve njihove probleme.

„Mogućnost da Moldavija pristupi Evropskoj uniji se u narodu predstavlja kao ratna opcija protiv Rusije i siguran ulazak države u rat. Rusija doslovno primenjuje Brežnjevljevu doktrinu ograničenog suvereniteta prema svojim sferama uticaja od kojih zahteva ’neutralnost’ kao eufemizam za stopiranje evropskih i NATO integracija. Kada propaganda ne daje željene rezultate, vidimo spremnost Rusije da se angažuje i na terenu, o čemu svedoči primer Moldavije i Crne Gore“, kaže Obradović.

Podseća i da moldavska štampa piše o aferama u vezi sa ruskim paramilitarnim kampovima gde su vršene obuke za izazivanje gradskih sukoba.

„Ovi kampovi bili su van teritorije Moldavije, a prema navodima iz štampe, moldavska obaveštajna služba je uspešno ostvarila prodor u njih. Sa druge strane, Evropska unija je priredila niz katastrofalnih poteza koji su omogućili da se ruska podrivačka aktivnost razgrana do industrijskih razmera“, pojašnjava Obradović.

Objašnjava i da, u prvom redu, Evropska unija toleriše nosioce ruske aktivnosti koji zauzimaju srednje i niže nivoe hijerarhije – komentatori, novinari, influenseri, NVO i drugi teoretičari zavere.

„Istovremeno pogrešan fokus se stavlja, po pitanju sankcija i zabrane putovanja, na strateške nosioce poput GRU-a, FSB-a i SVR-a, tj. njihove posebne operativne grupe i jedinice. To deluje zaista smešno jer posao ovih ruskih službi je upravo ono što rade na terenu i baš ih briga za briselske osude i sankcije, dok oni koji čine njihove aktivnosti izvodljivim ostaju neokrnjeni. Baš zbog toga u Moldaviji se razvila posebna ’ekonomska aktivnost’ dezinformisanje za novac“, ističe Obradović.

Kaže da to podrazumeva da učesnici u ovim aktivnostima nisu ideološki zagriženi ljudi, već pojedinci koji izvor svoje egzistencije temelje na širenju ruske propagande.

„Ovaj izazov EU ne može da reši radionicama, podrškom neefikasnim akterima na terenu, već sistemskim pristupom hibridnim pretnjama. Takav način rada često se ne uklapa u besmislene birokratske procedure, ali predstavlja jedini i efikasni odgovor. Ostaje nam samo da se nadamo da EU neće pretrpeti poraz u septembru, a čiji će najveći gubitnici biti građani Moldavije“, zaključuje Obradović.