Može li Iran da napravi atomsku bombu?

Može li Iran da napravi atomsku bombu?

AP Photo/Vahid Salemi


Bila je to jedna velika propuštena prilika. Pre samo mesec dana Iran je odlučio da iz zatvora pusti libanskog biznismena sa američkim državljanstvom Nizara Zaku. Iranski zvaničnici su računali da će tako odobrovoljiti SAD koje su u više navrata zahtevale od Irana da pusti “nedužne američke taoce iz zatvora”. Reakcija na ovaj gest dobre volje je, međutim, izostala. Usledilo je zaoštravanje odnosa, obaranje američkog drona, Trampova naredba, a onda i povlačenje odluke da se izvrši vojni udar na Iran… Uvedene su i nove sankcije islamskoj republici.

Bez ikakvog smisla i jasnog razloga pokušaj Teherana se neslavno završio. Propala odluka je otvorila pitanje da li su SAD uopšte spremne za deeskalaciju ili je prisilna diplomatija, bez imalo diplomatije, jedini način koji Vašington planira da iskoristi u obračunu sa Iranom.

Poslednja odluka Irana još više je zategla ionako zaoštrene odnose dve zemlje. Ta država je saopštila da će, pošto su zapadne zemlje zakazale u smirivanju tenzija, početi da povećava obogaćivanje uranijuma, kao i da će u narednih 60 dana nastaviti sa smanjivanjem svojih obaveza iz Nuklearnog sporazuma. Najavljeno je da će program obogaćivanja uranijuma preći ograničenje od 3,67 odsto, koji je dogovoren ugovorom iz 2015. i da će ga podići na 4,5 procenata.

“Namera nam je bila da se spase sporazum. Dali smo dovoljno vremena diplomatiji. Vrata su i dalje otvorena, ali su potrebne nove inicijative”, naveo je iranski pregovarač Abas Araei.

EPA-EFE/ABEDIN TAHERKENAREH

EPA-EFE/ABEDIN TAHERKENAREH

Prekršeni uslovi…

Umesto da, kao potpisnice sporazuma iz kojih su prošle godine SAD istupile, pokušaju da reše američko-iranski problem, Nemačka i Britanija su poslale saopštenje u kojem oštro osuđuju iranske poteze. Portparol britanskog Ministarstva spoljnih poslova izjavio je da je Iran prekršio uslove iz 2015. i da mora odmah da prekine sa kršenjem odredbi i stvari vrati na staro stanje. Nemačka je takođe pozvala iranske zvaničnike da prestanu sa potezima koji potkopavaju sporazum. Na sve to, premijer Izraela Benjamin Netanijahu pozvao je evropske lidere da kazne Iran.

“Da nisam vodio tu bitku protiv Irana, on bi već imao nuklearni arsenal. Razlog što ga još nemaju leži u tome što smo izvršili pritisak na njih, protiv celog sveta i prethodne američke administracije, takođe i protiv mnogih ljudi u vladi Izraela”rekao je Netanijahu, ocenivši da Iran predstavlja ogromnu opasnost po budućnost.

Odgovarajući na pitanje da li je prošlogodišnje povlačenje predsednika SAD Donalda Trampa iz nuklearnog sporazuma učinilo situaciju opasnijom, izraelski lider je zaobišao direktan odgovor, rekavši da Iranci “sada pokušavaju da pređu granicu” i da su Amerikanci nametnuli sankcije koje ih teško pogađaju.

 (AP Photo/Sebastian Scheiner)

(AP Photo/Sebastian Scheiner)

“Oni signaliziraju da idu ka nuklearnoj bombi i mi ćemo osigurati da se to ne desi. Pitanje nije šta je naša politika, jer se tu ništa nije izmenilo. Ponovo se obraćam evropskim liderima: Obećali ste da ćete nametnuti sankcije ukoliko Iran učini taj “sićušni korak” – obogaćivanje uranijuma, kao municije za nuklearno oružje. Tako da kažem: Uradite to. Jer vas oni testiraju. Nasilni ubilački režim testira kičmu Zapada i očekujem da ispunite obećanja”, rekao je premijer Izraela.

Uprkos nemaru evropskih zemalja, oštrim rečima izraelskog premijera, i američkim ignorisanjem mogućnosti obnavljanja pregovara sa Teheranom, postavlja se pitanje šta zapravo znači odluka Irana da obogati uranijum na 4,5 odsto i da li bi ta država u doglednoj budućnosti mogla da napravi atomsku bombu?

Uranijum može da se koristi za napajanje nuklearnih elektrana i bombi, jer su neki od njegovih izotopa deljivi. Njihovi atomi se mogu lako razdvojiti kako bi se oslobodila velika količina energije. Iskopani uranijum sadrži više od 99 odsto izotopa nazvanog uranijum 238, koji nije deljiv i mali deo uranijuma 235 koji jeste deljiv. Upravo se povećavanje udela uranijuma 235 naziva obogaćivanjem. Taj proces podrazumeva da se uranijumski gas propušta kroz centrifuge koje se rotiraju velikom brzinom. Na taj način se izbacuje uranijum 235 koji je lakši od uranijuma 238. Komercijalne nuklearne elektrane rade na nisko obogaćenom uranijumskom gorivu, koje sadrži tri do pet odsto uranijuma 235. Prema rečima naučnika Majlsa Pompera, daljom obradom može se proizvesti visoko obogaćeni uranijum, koji sadrži više od 20 odsto uranijuma 235.

EPA-EFE/IRANIAN PRESIDENCY OFFICE

EPA-EFE/IRANIAN PRESIDENCY OFFICE

Bilo da se radi o bogaćenju uranijuma za nuklearnu energiju ili nuklearno oružje, u tim procesima se koristi ista tehnologija. Nuklearno naoružanje obično sadrži uranijum 235 obogaćen do 80 odsto. U nuklearnom oružju, specijalno dizajnirani eksplozivi zajedno skupljaju dovoljno uranijuma ili plutonijuma za dobijanje izuzetno brze lančane reakcije koja izaziva eksploziju. Proizvodnja nuklearnog oružja podrazumeva više od izrade visoko obogaćenog uranijuma ili plutonijuma, ali stručnjaci generalno smatraju da je to najvažniji korak. Ujedno i najvidljiviji.

Borba špijuniranjem

Kad je reč o Iranu, stručnjaci veruju da bi ta zemlja, ukoliko u potpunosti istupi iz nuklearnog sporazuma, mogla da napravi dovoljno obogaćenog uranijuma za nuklearno oružje. Prve iranske centrifuge i dizajne napravio je Abdul Kader Kan, pakistanski nuklearni naučnik koji je vodio mrežu crnog tržišta za nuklearne tehnologije od sedamdesetih do ranih dvehiljaditih. Ove mašine su lošeg kvaliteta, koriste se kao polovni modeli i često se kvare. Bilo je priča da su SAD i Izrael navodno špijunirali iranske naučnike, ali i koristili brojne sajber-napade kako bi ih onemogućili da obogaćuju uranijum.

Iran i dalje ima tehničkih problema u radu centrifuga. Međutim, u godinama koje su dovele do dogovora iz 2015. godine, mnogi su smatrali da Iran može da proizvede dovoljno materijala za program nuklearnog naoružanja. Zato je Nuklearnim sporazumom ograničeno koliko će uranijuma Iran obogaćivati i do kog nivoa. Uvedeno je i ograničenje za skladištenje uranijuma, specifikacija za to koliko i koje vrste centrifuge može da koristi i koje vrste istraživačkih i razvojnih aktivnosti može da sprovede.

Sporazum takođe ograničava iranska istraživanja na odvajanju plutonijuma, a još se zahteva od te države da na svojoj teritoriji dopusti inspekcije Međunarodne agencije za atomsku energiju kako bi se osiguralo da ne koristi mirne nuklearne aktivnosti kao pokriće za proizvodnju oružja. Prema sporazumu, bilo je u planu da se ograničenja smanje do 2026. godine, da bi se konačno ukinula 2031. godine, uz nastavak međunarodne kontrole.

Obogaćivanje uranijuma do 90 odsto je ogroman tehnički izazov koji zahteva upravljanje naprednim centrifugama. Uobičajene laboratorijske centrifuge nisu dovoljno snažne da razdvoje uranijum 235 od uranijuma 238. Za izgradnju bombe “Mališa”, koja je bačena na Hirošimu, bilo je neophodno izvući 62 kilograma uranijuma 235. SAD su za te potrebe 1945. godine potrošile 10 odsto svog nacionalnog snabdevanja energijom. Originalni uzorak uranijuma težio je četiri tone i 20.000 ljudi je pomoglo kako bi se izgradilo postrojenje za preradu, koje je napravilo bombu.
Nije neizvodivo da Iran može da obogati zalihu uranijuma predviđenog za naoružanje, ali je četiri i po odsto više simbolično obogaćivanje, nego realna opasnost za pravljenje smrtonosnog naoružanja.

EPA-EFE/IRANIAN PRESIDENCY OFFICE

EPA-EFE/IRANIAN PRESIDENCY OFFICE

Stručnjaci iz oblasti nuklearne fizike nedavno su saopštili da bi Iran mogao da napravi atomsku bombu za manje od godinu dana ukoliko to želi. Istraživači Zajedničkog instituta za nuklearna istraživanja (JINR) u Dubni istakli su da su iranske rezerve uranijuma dovoljne za izradu vlastitih bombi, ali da sama hemijska komponenta nije dovoljna, već su za to potrebni i detonatori i kompaktni omotač. Sve to Iranci još uvek nemaju.

“Prema poslednjem izveštaju Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) o Iranu, koje je sprovedeno u februaru ove godine, ukupna rezerva uranijuma u Iranu je 202,8 kilograma. Štaviše, udeo uranijuma obogaćenog do 3,67 odsto iznosi 149,4 kg od ukupnih rezervi. Za proizvodnju atomske bombe, prema rečima Igora Golutvina, glavnog istraživača, potrebno je da se uranijum obogati do najmanje 90 odsto” naveo je u svom radu naučnik Elnar Bajnazarov.

On dodaje da zahvaljujući svojim industrijskim kapacitetima i rezervama uranijuma, Iran to može učiniti, ali da toj državi možda nedostaje pristup tehnologijama koje su neophodne za pravljenje nuklearnog naoružanja.

Sateliti potvrdili

“Sudbina iranskog nuklearnog projekta zavisiće od toga ko će nastaviti da snabdeva Iran sirovinama za obogaćivanje uranijuma u industrijskim razmerama. Važno je podsetiti da je Iran blizu Kazahstana, koji zauzima drugo mesto u svetu po količini uranijuma. U februaru 2017. šef Iranske organizacije za atomsku energiju Ali Ekber Salehi izjavio je da će njegova zemlja u periodu od tri godine kupiti 950 tona koncentrata uranijuma iz Kazahstana. A Galjmzan Pirmatov, predsednik uprave nacionalne kompanije “Kazatomprom”, najavio je u decembru produženje ugovora za snabdevanje Irana do 2020. pod uslovom da zemlje koje su garanti Zajedničkog sveobuhvatnog akcijskog plana to i dopuste. Ne treba potcenjivati ambicije Kazahstana na svetskom tržištu. Istovremeno, kazahstanska strana naglašava da se uranijum može koristiti samo u mirotvorne svrhe” navodi Bajnazarov, dodajući da SAD još uvek nisu imale značajan uticaj na Kazahstan kako bi se zaustavilo snabdevanje Irana.

Iranian Presidency Office via AP

Iranian Presidency Office via AP

Adlan Margojev, šef ruskog programa za neširenje nuklearnog oružja, objasnio je svojevremeno da se Iranu ne žuri da napravi atomsku bombu, s obzirom na to da postoji versko-pravna odluka vrhovnog vođe Islamske Republike Alija Hamneija iz 2013. godine u kojoj se navodi da je izrada atomske bombe u suprotnosti s normama islama i da je Iran ni na koji način neće proizvesti.

Pored toga, svih 14 inspekcija koje je sprovela IAEA dokazale su da Iran nema nuklearno oružje. Satelitski snimci su potvrdili da ne postoje nikakve aktivnosti na tom polju. Ranije inspekcije su potvrdile da su u potpunosti uklonjeni svi aspekti nuklearnog programa koji mogu biti vojnog karaktera i koji mogu da dovedu do izrade atomske bombe. Uostalom, glavni protagonisti takvih pretpostavki dolaze iz Sjedinjenih Država. Ruski zvaničnici su naglasili da je glavni zadatak Zapada da prikaže kako je nemoguće pregovarati s Iranom.

BROJKE
Iranski nuklearni kapaciteti

7 nuklearnih oblasti
3 rudnika uranijuma
4 reaktora za istraživanja
5.060 starih reaktora modela IR-1 (modeli IR-2M, IR-4, IR-6 su zabranjeni)

 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar