NA ZAPADU NIŠTA NOVO

Osnivača FHP Natašu Kandić za Nobelovu nagradu predložio je Trampov stranački kolega koji podržava najkonzervativnije odluke o migracijama i abortusu, kao i kongresmen koji je ranije nominovao Tačija i Dačića za ovo priznanje. Tradicija?

Šta je zajedničko Donaldu Trampu i Nataši Kandić a da nije Kosovo? Oboje su kandidovani za Nobelovu nagradu za mir. Osnivač Fonda za humanitarno pravo zbog toga što se već četvrt veka bori za prava žrtava na Balkanu, a američki predsednik već treću godinu sa istim obrazloženjem, da je privržen ideologiji borbe za mir pomoću sile (?!).

Pritom, Kandićevu su za ovu nagradu nominovali predsednik Helsinškog komiteta u SAD senator Rodžer Viker i član Doma za spoljne poslove Kongresa SAD Eliot Endžel. Obojica imaju zanimljive biografije. Viker je iz redova Trampovih republikanaca i podržao je brojne kontroverzne odluke, poput onih da se privremeno zabrani ulazak u SAD državljanima muslimanskih zemalja, kao i o oružju i abortusu. Postavlja se pitanje gde je danas Amerika, a sa njom i ceo svet ako tamošnji Helsinški komitet vodi takav konzervativac iz Tenesija? Drugi predlagač, kongresmen Endžel pre pet godina za Nobela nominovao je visoku predstavnicu EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton, Hašima Tačija i Ivicu Dačića. Posle ovoga shvatite da nisu samo Evrovizija i dodela Oskara revijalna takmičenja. U svakom slučaju, u pozadini su interesi zapadnih sila, sa blagim nijansama u artikulaciji.

„FHP Nataše Kandić se više od 25 godina bori za pravdu za žrtve ratnih zločina i protiv ekstremnog nacionalizma i etničkih tenzija na zapadnom Balkanu", navodi se u tekstu nominacije, objavljene na sajtu Komisije za bezbednost i saradnju u Evropi Helsinškog komiteta u SAD. U dokumentu koji potpisuju Viker i Endžel dodaje se da je temeljno dokumentovanje ratnih zločina, koje je obavio FHP, postalo od esencijalnog značaja za obezbeđivanje pravde, kako za Haški tribunal, tako i za nacionalne sudove za ratne zločine.

Upravo ove zasluge domaća javnost joj najviše osporava, tvrdeći da vodi antisrpsku politiku i da je samo Srbe „izručivala Hagu". Nekadašnji predsednik Hrvatske Stjepan Mesić dodelio joj je 2006. orden, kao i bivša predsednica Kosova Atifete Jahjaga, koja ju je odlikovala 2015. Ordenom Majke Tereze. Kandićeva je bila počasna gošća na sednici Skupštine Kosova kada je proglašena nezavisnost od Srbije. Uprkos ovim i mnogim drugim priznanjima, Kandićevu je kandidatura za Nobela iznenadila i, kako je ovim povodom izjavila, i ona i ljudi u FHP „pomalo su zbunjeni".

Inače, kandidate su mogli da predlažu članovi nacionalnih skupština i vlada suverenih država, članovi Međunarodnog suda pravde u Hagu, univerzitetski profesori, dobitnici ranijih Nobelovih nagrada za mir i članovi upravnih odbora organizacija koje su dobile nagradu, kao i sadašnji i bivši članovi Norveškog Nobelovog komiteta. Ta sama procedura predlaganja i kriterijumi za izbor dobitnika doveli su do toga da se više puta ovo prestižno svetsko priznanje izrodi u sopstvenu suprotnost. U prilog toj tezi ide i činjenica da je i Trampov prethodnik Barak Obama odmah po dolasku u Belu kuću dobio ovo priznanje iako će njegov mandat ostati zapamćen po brojnim vojnim operacijama u Iraku, Avganistanu i Libiji. Dve godine ranije se među svetskim mirotvorcima našlo i ime Ala Gora, potpredsednika SAD u eri Bila Klintona. Posebnu pažnju u Srbiji je izazvala vest da je Nobelova nagrada za mir otišla u ruke nekadašnjem specijalnom izaslaniku UN za Kosovo Martiju Ahtisariju 2008. godine, uprkos otkriću nemačke obaveštajne službe BND da je ovaj finski diplomata primio novac za lobiranje za nezavisnost Kosova. Nimalo slučajno, iste te godine Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost.

Fredrik Hefermel, čuveni norveški publicista i pravnik, dugogodišnji potpredsednik Međunarodnog komiteta za mir, a koji sada vodi organizaciju „NobelWill", ocenjuje da je najveći broj priznanja dodeljen mimo volje Alfreda Nobela. Najskandaloznijim odlukama o nagradi Hefermel smatra one dodeljene Jaseru Arafatu, Šimonu Peresu i Jicaku Rabinu (1994) i Henriju Kisindžeru (1973). On u izjavi za „Ekspres" kaže da je, ipak, prošle godine priznanje otišlo u prave ruke -Međunarodnoj kampanji za ukidanje nuklearnog naoružanja. To je bio veliki napredak u odnosu na ranije političke odluke i nadam se da će to značiti povratak na autentične ideje koje sadrži testament Alfreda Nobela. Norveški parlament treba da imenuje pet članova komiteta, koji će zaista biti posvećeni ideji zbog koje je nagrada ustanovljena, a ne svojim bonusima kad odu u penziju. To nije nagrada namenjena dobrim ljudima, koji rade dobre stvari, već treba da ode onima koji se bave globalnom bezbednošću, međudržavnom saradnjom i promocijom mira. Zato bi bilo loše da je ove godine dobije Kandićeva - ističe Hefermel.

98
Nobelovih nagrada za mir dodeljeno je od 1901. do danas, a među dobitnicima je bilo 16 žena