Svet
20.09.2024. 21:15
Svet
06.12.2024. 22:10
Marko R. Petrović
Crkva
Naš čovek u Vatikanu
Od trenutka kada u subotu 7. decembra u Bazilici Svetog Petra u Rimu bude imenovan za prvog kardinala koji dolazi iz Srbije monsinjor Ladislav Nemet, trenutno još “samo“ nadbiskup beogradski, postaće i jedan od 120 članova kardinalskog kolegijuma čija će najveća obaveza biti da biraju novog papu.
Papa Franja, inače, 10 dana kasnije puni 88 godina, a u poslednje vreme ima zdravstvenih problema, pa zbog bolova u kolenima i leđima koristi invalidska kolica.
Pritom je u novom obrednom dokumentu koji je objavljen Vatikan saopštio da papa Franja želi da izbegne tradiciju sahranjivanja papa u tri povezana kovčega od drveta čempresa, hrasta i olova, i da umesto toga bude sahranjen u jednostavnom kovčegu koji je obložen cinkom, preneo je Rojters.
Papa je takođe odlučio da njegovo telo ne bude izloženo na uzdignutom postolju u Bazilici Svetog Petra, kao što je to bio slučaj sa prethodnim papama, da mu posetioci odaju poštovanje, ali da će njegovo telo ostati u kovčegu sa otvorenim sandukom.
No, za Srbiju je mnogo značajnija sama činjenica da će se među najvišim velikodostojnicima Rimokatoličke crkve naći i čovek koji je rođen na teritoriji Srbije, te da je i prvi nadbiskup beogradski koji je rođen u Srbiji.
Nemetovo imenovanje za kardinala došlo je samo nekoliko nedelja posle posete državnog sekretara Vatikana kardinala Pjetra Parolina Srbiji povodom centralne proslave 100. godišnjice Beogradske nadbiskupije i 325. godišnjice Karlovačkog mira.
Iako je nadbiskup Nemet za obeležavanje jubileja Nadbiskupije u planu imao papu Franju, i dolasku kardinala Parolina data je velika važnost u državnom i crkvenom “vrhu“ Srbije.
U državnoj i crkvenoj diplomatiji ova visoka poseta, kao i imenovanje nadbiskupa Nemeta za kardinala ocenjeni su kao višestruko značajni, u rangu sa “posebnim blagoslovima pape Franje“ koje je u Beograd u septembru doneo državni sekretar Vatikana.
Da li će da znači i nešto više za Srbiju, odnose Srbije i Srpske pravoslavne crkve sa Svetom stolicom? Da li će, konačno, papa da poseti Srbiju?
Mnogo je pitanja, a odgovori na njih nisu baš uvek najjasniji. Pre svega kada je reč o papinoj poseti Srbiji. Ta je tema, reklo bi se, večita, s obzirom na to da se o njoj priča već godinama. To, sa jedne strane, pokazuje i da je Beogradu u interesu da ugosti Svetog oca koji, bar prema onome što možemo čuti iz Vatikana, ima želju da poseti Srbiju.
Od tri neophodna uslova za dolazak pape u Srbiju, ispunjena su dva i po, rekao je nedavno beogradski nadbiskup za BBC na srpskom.
“Katolička crkva je uputila poziv, država je pokazala da to želi, ostaje da to urade srpska i druge pravoslavne crkve. Papa nikad ne ide u neku državu ako i druge verske tradicionalne religije nisu saglasne. Mislim da to nije pitanje koje se odlučuje u Beogradu, već negde istočnije“, diplomatski je odgovorio Nemet.
A to “istočnije“ se, naravno, odnosi na Rusiju i Rusku pravoslavnu crkvu čiji je uticaj na Srpsku pravoslavnu crkvu prilično veliki.
Da li bi, ipak, ono što za neke predstavlja prepreku za dolazak pape u Srbiju u nekom trenutku moglo da postane, zapravo, i prednost? Pogledajmo, naime, stvari iz drugačijeg ugla, a u širem geopolitičkom kontekstu. Još od početka rata u Ukrajini, koji će, osim ako ne dođe do nekog čuda, krajem februara da uđe u četvrtu godinu, Vatikan je pokušavao da utiče na to da sukobi prestanu, da se prekine patnja nevinog civilnog stanovništva...
Papa je u više navrata pokazivao želju da poseti i Moskvu i Kijev. Obe crkve, i Rimokatolička i Ruska pravoslavna crkva, takođe su imale značajnu ulogu u oslobađanju ratnih zarobljenika na obe strane.
Vesti
18.09.2024. 17:39
O čemu su razgovarali Miloš Vučević i državni sekretar Vatikana
Sredinom novembra u Beograd je došla visoka delegacija Ruske pravoslavne crkve. Povod je bio manje-više svečarski – obeležavanje stogodišnjice Crkve Svete Trojice na Tašmajdanu, koja je podignuta prilozima pripadnika ruske emigracije koji su posle Oktobarske revolucije utočište našli u novoformiranoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.
Delegaciju je predvodio predsednik Odeljenja za spoljne crkvene veze (OSCP) Moskovske patrijaršije, mitropolit volokolamski Antonije. On inače, važi za “desnu ruku“ moskovskog patrijarha Kirila i jednog od najuticajnijih vladika ruske crkve. Antonije je, naime, uz Kirila još od 2007. godine kada je postao pomoćnik predsedavajućeg OSCP-a, što je bila tadašnja funkcija aktuelnog patrijarha moskovskog.
Mitropolit Antonije se prilikom boravka u Beogradu (nakon čega je posetio i Novi Sad i Banjaluku) sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Istovremeno, kako se može nezvanično čuti, srpski i ruski patrijarh Porfirije i Kiril imali su i video-konferencijski razgovor.
Za mnoge je to, uz činjenicu da Srbija dobija “svog kardinala“, bio dovoljan povod da se podgreje priča o tome kako se, zapravo, priprema susret patrijarha Kirila i pape Franje – u Beogradu. Ta mogućnost je, naime, spominjana i ranije, čak i pre rata u Ukrajini.
Poslednji put dvojica verskih poglavara sreli su se 2016. godine, na neutralnom terenu, u Havani.
Trenutno gledajući u kontekstu ukrajinskog rata, i Beograd bi mogao da ima status “neutralnog“ terena, odnosno prihvatljive tačke susreta dvojice crkvenih velikodostojnika gde niko nikome ne bi “išao na noge“.
Naime, od početka ruske invazije na Ukrajinu, stav Beograda je, najblaže rečeno, izbalansiran. Srbija priznaje teritorijalni integritet Ukrajine, ali istovremeno odbija da uvede sankcije Rusiji, iako zbog toga trpi pritiske sa Zapada.
Svet
26.05.2024. 19:35
Zašto je Roberto Beninji bio kod pape
S te strane, dakle, Beograd bi kao tačka susreta mogao da bude prihvatljiv obema stranama.
Kao glavno pitanje, međutim, ostaje pristanak Sabora SPC da papa dođe u Srbiju. Glavni kamen spoticanja između dve crkve je, naime, pitanje Alojzija Stepinca, nadbiskupa u vreme fašističke Nezavisne Države Hrvatske kojeg je papa Jovan Pavle Drugi proglasio “blaženim“ 1998, ali do njegove kanonizacije još nije došlo.
Međutim, ako bi se celoj stvari pristupilo “kreativnije“, te da se eventualni dolazak pape u Beograd posmatra kao, zapravo, njegov dolazak na susret sa patrijarhom Kirilom, to bi moglo da se predstavi kao nešto o čemu Sabor SPC ne mora da se izjašnjava. A u tom slučaju bi i sastanak patrijarha Porfirija “na marginama“ susreta ruskog patrijarha i pape bio prihvatljiv.
Jer u tom slučaju u centru pažnje bio bi napor dvojice crkvenih velikodostojnika da se dođe do mira u Ukrajini, nego papin dolazak u Srbiju. A za zvanični Beograd bi ovakav susret u svakom slučaju bio dobitna kombinacija.
Komentari
