NATO: Plati, pa se...

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp razmatra reorganizaciju NATO-a primenom modela "plati da učestvuješ” (pay to play), koji bi ograničio pravo saveznika da donose odluke ukoliko ne ispunjavaju američke zahteve u pogledu finansiranja Alijanse.
Prema izvorima bliskim Trampu, takav model mogao bi da spreči saveznike da odlučuju o misijama, proširenju NATO-a ili aktiviranju Člana 5 ukoliko ne troše ciljnih pet odsto BDP-a na odbranu, preneo je britanski "Telegraf".

Trenutno sve članice troše najmanje dva odsto, a neki saveznici, poput Velike Britanije, nastoje da ispune zahtev za veći nivo finansiranja.

Britanija je ispunila početni cilj od dva odsto, ali se bori da poveća izdatke za odbranu. Ujedinjeno Kraljevstvo, naime, sada troši proporcionalno manje na odbranu od 13 svojih saveznika u NATO-u.

Godišnji izveštaj NATO-a, objavljen pre desetak dana, otkrio je da je Velika Britanija prošle godine potrošila 2,33 odsto svog BDP-a na odbranu, odmah iznad Rumunije, Bugarske i Severne Makedonije.

Inače, od početka napada na Iran Tramp je izrazio frustraciju zbog odbijanja saveznika da pošalju ratne brodove u Ormuski moreuz.
Zbog toga čak navodno planira dodatno slanje 10.000 vojnika, borbenih aviona i oklopnih jedinica u region.

Sa druge strane, predsednik SAD Donald Tramp naveo je da će se odluke saveznika iz Alijanse o (ne)slanju trupa i finansijskim zahtevima pamtiti.

"Ovo je bio test za NATO... Nikada ne zaboraviti", rekao je Tramp.

"Frustracija koju smo imali sa Evropljanima bila je i te kako stvarna. Zemlje koje ne plaćaju pet odsto svog BDP-a ne bi smele da u budućnosti imaju pravo glasa o načinu trošenja novca", rekao je za "Telegraf" izvor blizak predsedniku Trampu.

Dodao je i da što pre treba započeti razgovore o tome šta je pretnja i šta Alijansa radi.

"Moramo da pošaljemo poruku da je ono što su Španija i Velika Britanija uradile neprihvatljivo", istakao je ovaj izvor.

Mark Rute, generalni sekretar Severnoatlantskog saveza, rekao je da će lideri morati da izlože planove za postizanje sledećeg cilja od pet odsto na samitu u Ankari kasnije ove godine.

Inače, Tramp, takođe, razmatra povlačenje američkih trupa iz Nemačke i preusmeravanje resursa na Bliski istok, s obzirom na to razmatra i moguću kopnenu operaciju prema iranskom terminalu za izvoz nafte na ostrvu Harg.

Pentagon je obavestio Kongres o planovima da preusmeri oko 750 miliona dolara iz programa koji podržava NATO angažovanje u ratu u Ukrajini za obnovu američkog arsenala. 

Tri zvaničnika NATO-a rekla su za britanski "Telegraf" da američki izaslanici nisu formalno podneli planove o novom modelu funkcionisanja NATO-a u sedištu ove alijanse u Briselu.

Međutim, jedan izvor priznao je da su američki zvaničnici na nekoliko foruma za diskusiju insistirali na modelu "plati da učestvuješ".
Sa druge strane, odluke unutar NATO-a zahtevaju konsenzus. 

Postoji bojazan da će saveznici unutar NATO-a verovatno da blokiraju bilo kakve promene u procesu, što će izazvati dalji sukob sa predsednikom SAD Donaldom Trampom.

"Telegraf" podseća da je odluka predsednika Trampa da naredi preseljenje hiljade vojnika na Bliski istok u skladu sa pripremama za moguću kopnenu invaziju usledila nakon odbijanja zemalja NATO-a da pošalju brodove u Ormuski moreuz, vitalni plovni put kojim prolazi petina svetske nafte koja se transportuje tankerima.

On je čak, usled frustracije zbog odbijanja evropskih saveznika, naročito Velike Britanije, da pošalju pomoć u sukobu na Bliskom istoku, zapretio da će potpuno povući SAD iz NATO alijanse.

Izvori bliski američkom predsedniku rekli su da je odnos Trampa sa premijerom Velike Britanije Kirom Starmerom pogoršan nakon što je on blokirao nameru SAD da koriste "Dijega Garsiju", vojnu bazu na ostrvima Čagos.

"Američki narod je šokiran koliko je britanska vlada bila nepouzdana. Ministarstvo odbrane SAD je frustrirano što ne može ravnopravno da sarađuje sa zemljom koja bi trebalo da bude naš najveći saveznik", rekao je izvor "Telegrafa".

Usred strahova za budućnost Alijanse, Pentagon je u četvrtak obavestio Kongres da planira da preusmeri oko 750 miliona dolara (600 miliona funti) iz programa koji podržava NATO, a koji finansira naoružavanje ukrajinske armije, kako bi obnovio sopstveni arsenal.

U satima koji su usledili, predsednik je novinarima tokom sastanka kabineta rekao da je "veoma razočaran" Alijansom.

"Ovo je bio test za NATO", rekao je i dodao: "Ako ovo ne uradite, zapamtićemo. Zapamtite ovo za nekoliko meseci. Zapamtite moje izjave. Imaju izraz, sjajan izraz: nikada ne zaboravi."

Na drugom mestu, Marko Rubio, državni sekretar SAD, navodno je rekao liderima zemalja G7 da se očekuje da će rat u Iranu trajati još dve do četiri nedelje.

Istovremeno, Bela kuća je navodno razmatrala slanje dodatnih 10.000 vojnika na Bliski istok, uz podršku eskadrila borbenih aviona i oklopnih vozila. Kopnene snage bi činili marinci, kojih je oko 5000 i padobranci iz 82. vazdušno-desantne divizije kojih je 2000 i koji su ranije ove nedelje poslati u Zaliv. To je dodatno potvrdilo sve veća predviđanja da se predsednik Tramp sprema za kopnenu invaziju na ostrvo Harg, glavni iranski terminal za izvoz nafte.

Komentarišući ovaj Trampov potez, Nikola Lunić, konsultant iz oblasti geopolitike i bezbednosti, za "Ekspres" kaže da predlog predsednika SAD o modelu "plati da učestvuješ” za NATO nije samo politička provokacija, već simptom dublje krize kolektivne bezbednosti.

"Ideja da se pravo na odlučivanje i, implicitno na bezbednost, uslovljava finansijskim doprinosom direktno urušava osnovni princip na kome Alijansa počiva već više od sedam decenija", kaže Lunić.

On dodaje da nema sumnje da geopolitička realnost nameće potrebu reforme međunarodnih organizacija i vojnih saveza.

"Tako i NATO, koji je nastao u drugačijem bezbednosnom okruženju, mora da se prilagodi novim oblicima pretnji ‒ od konvencionalnih do sajber i hibridnih", smatra Lunić.

Sagovornik "Ekspresa" naglašava da reforma Alijanse ne sme da znači komercijalizaciju bezbednosti, već upravo suprotno – "reforma mora da ojača solidarnost, interoperabilnost i kredibilitet odvraćanja".

"Ključno pitanje je Član 5. Vašingtonskog sporazuma i njegova fleksibilna formulacija da svaka članica pruža pomoć napadnutoj strani ’kako smatra potrebnim’. Ovakva formulacija i fleksibilnost nikada do sada nije podrazumevala selektivnu primenu ili uslovljavanje prava na kolektivnu bezbednost. Međutim, Trampova interpretacija koja sugeriše da bi nedovoljna izdvajanja mogla značiti i izostanak bezbednosne zaštite faktički razgrađuje koncept kolektivne odbrane i pretvara ga u transakcioni aranžman", objašnjava Lunić.

On ističe i da takav pristup nosi ozbiljan rizik nepouzdanosti jer kolektivni sistemi odbrane funkcionišu na osnovu poverenja i predvidivosti.

"Ukoliko vodeća sila Alijanse šalje poruku da obaveze nisu bezuslovne, već zavisne od trenutnih političkih kalkulacija, onda se saveznici neminovno moraju okrenuti alternativnim mehanizmima ‒ od bilateralnih aranžmana do autonomnih bezbednosnih politika. Nagoveštaj toga se već vidi u praksi", kaže Lunić.

On ističe da treba naglasiti da pojedine članice NATO-a već duže vreme vode relativno samostalne bezbednosne politike.

"Turska je paradigmatičan primer ‒ od operacija u Siriji i Libiji, do specifičnog odnosa sa Rusijom i sopstvenih regionalnih ambicija", objašnjava Lunić.

On napominje i da takvo ponašanje pokazuje da se savez već duže vreme suočava sa unutrašnjom fragmentacijom i različitim tumačenjima strateških interesa.

"Trampov model bi takve trendove samo ubrzao i legitimisao", ističe Lunić.

Naš sagovornik ocenjuje i da u aktuelnim uslovima rata u Ukrajini, povećanih tenzija sa Rusijom i rastuće globalne konkurencije sa Kinom NATO ima priliku da potvrdi svoju relevantnost.

"Međutim, to zahteva jačanje, a ne relativizaciju Člana 5, kao i stabilno i predvidivo američko liderstvo", kaže Lunić.

Svako vezivanje bezbednosti za "uplatu", kako objašnjava, podriva samu suštinu saveza, odnosno principe kolektivne odbrane i solidarnost.

"Ukoliko američka administracija bude i dalje insistirala na tom predlogu, može se lako razoriti poverenje unutar Alijanse, oslabiti efekat odvraćanja i motivisati saveznike da sklapaju alternativne bezbednosne aranžmane", zaključuje Lunić.