"NATO povećava izdvajanja za odbranu da nas Rusija ne bi napala za tri godine"

Na Javnom forumu NATO, na početku dvodnevnog samita alijanse u Hagu, Rute je rekao da Rusija danas zna da će se suočiti sa "razarajućom reakcijom" tog zapadnog vojnog saveza "ako nešto pokuša", ali da tako treba da ostane i narednih godina.

"Povećanje izdvajanja je veoma važno jer znamo da se Rusija rekonstituiše brzinom koja je zaista zapanjujuća. Zato moramo da budemo spremni. Ako ne budemo, nećemo moći da se odbranimo za tri do pet godina. Danas znaju da će naša reakcija biti razarajuća ako nešto pokušaju. Ali moramo da osiguramo da ne pokušaju ni za tri do pet godina", kazao je Rute.

Dodao je da NATO nije osnovan jedino radi odbrane od Rusije u slučaju napada.

"Rusija je neposredna i dugotrajna pretnja za NATO, ali Kina se rekonstituiše, vidite i da Kina, Severna Koreja i Iran poržavaju ničim izazvan rat Rusije na Ukrajinu. Ako sada ne investiramo (više), onda rizikujemo da Rusija pokuša da uradi nešto protiv NATO teritorije u naredne tri, pet ili sedam godina", naveo je Rute.

On je rekao da većina Holanđana podržava povećanje izdvajanja za odbranu jer ljudi i u toj i drugim članicama NATO "znaju da žive u znatno opasnijem vremenu" nego pre.

"Oni znaju da neprijatelji možda žele da nas napadnu i da moramo da osiguramo i da odbranimio naš predivan način života, naše sisteme i vrednosti", kazao je Rute.

Očekuje se da se lideri 32 članice NATO na samitu u Hagu obavežu da će povećati izdvajanja za odbranu na pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), na čemu insistira predsednik SAD Donald Tramp. Od toga bi članice izdvajale 3,5 odsto BDP-a za ključne troškove odbrane, a 1,5 odsto BDP-a za oblasti koje su povezane sa odbranom i bezbednošću, poput infrastrukture, industrije i otpornosti.

Rute je na Javnom forumu NATO istakao značaj jučerašnje vesti da Nemačka želi da poveća izdvajanja za ključne troškove odbrane na 3,5 odsto BDP-a do 2029. godine, šest godina ranije u odnosu na postavljeni cilj.

"Švedska i Norveška su takođe najavile da žele to da postignu u narednim godinama. Zemlje poput Poljske, Estonije, Letonije, Litvanije i Finske su veoma blizu postavljenog cilja ili su već iznad tog nivoa. I mnoge druge članice će slediti taj primer", kazao je Rute.

Upitan da oceni pouzdanost SAD kao saveznika, Rute je rekao da je ta zemlja i dalje deo alijanse i da joj je "potpuno posvećena".

"Ali, oni imaju očekivanje da ćemo se konačno pozabaviti time što ne trošimo dovoljno, što SAD izdvajaju više novca za odbranu od nas", naveo je Rute.

Na pitanje kako će NATO osigurati da Ukrajina ostane prioritet, pošto se globalna pažnja premešta na Bliski istok, Rute je rekao da oni koji nisu u stanju da se istovremeno bave različitim pitanjima ne treba da budu u oblasti politike i odbrane.

"Ako ne bismo bili u stanju da se u isto vreme bavimo i Bliskim istokom, koji jeste veoma krupna stvar, i Ukrajinom, za nas ne treba da bude mesta u politici i odbrani. Ako možete da se bavite samo jednim pitanjem u jednom trenutku, onda treba da prepustite to drugima".

Dodao je da je dokaz posvećenosti NATO saveznika Ukrajini to što su evropske članice alijanse i Kanada u zbiru obećali 35 milijardi evra vojne pomoći Kijevu od početka godine.

"Prošle godine je izdvojeno 50 milijardi evra za celu godinu, a sada 35 milijardi za manje od šest meseci. To znači da je podrška Ukrajini na još većem nivou nego prošle godine, uz prebacivanje tereta sa SAD na evropske zemlje i Kanađane", kazao je Rute.