NE, PUTIN NIJE PAO, ALI ZATO POSRĆE: Kako je Navaljni po prvi put porazio neprijatelja?

NE, PUTIN NIJE PAO, ALI ZATO POSRĆE: Kako je Navaljni po prvi put porazio neprijatelja?

EPA-EFE/MICHAEL KLIMENTYEV / SPUTNIK


Vladimir Putin je doživeo veliki poraz na izborima u Moskvi na kojima je zabeležena izlaznost od svega 22 odsto. Poraz koji međutim, ne znači i početak kraja njegove vladavine, kako su se preuranjeno ponadali opozicioni lideri i zapad. Ipak, gubitak trećine mesta u moskovskoj dumi okrnjio je dobro ustrojen sistem nenaviknut na pogreške i nespreman čak i na mini trijumfe protivnika. Taktika glavnog Putinovog protivnika Alekseja Navaljnija imala je uspeha: Jasno možemo reći da je u Moskvi ovaj rezultat trijumf pametnog glasanja, rekao je Navaljni nakon objavljivanja preliminarnih rezultata.

Alexei Nikolsky, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Alexei Nikolsky, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Iako je Putinova partija Jedinstvena Rusija zadržala većinu u prestoničkom parlamentu, udeo od 45 mesta spao je na 25. Komunistička partija je osvojila 13 mesta, u odnosu na pet od prošlog puta, dok će stranka Samo Rusija i Jobloko imati po tri poslanička mandata. Prve dve stranke nazivaju se “lojalnom” Putinovom opozicijom.

“Pravoj” opoziciji je bilo zabranjeno učestvovanje na izborima. Zvaničnici lojalni vladi zabranili su liberalnim političarima bliskim Navaljniju da se kandiduju na biralištima Gradske dume. Navodno je Kremlj doneo odluku o toj konkretnoj akciji, nakon što je procenjeno da bi liberali mogli da osvoje čak devet mesta u dumi.

Povezane vesti – Protesti u Rusiji i mešanje Zapada

Nekoliko starih trikova, prema pisanju zapadnih medija, takođe je bilo upotrebljeno – od pomeranja izbora za septembar, kada se mnogi još uvek vraćaju sa godišnjih odmora, preko isticanja lažnih kandidata, pa sve do stavljanja partijskih članova na liste kao nezavisnih kandidata. Novi mobilni digitalni sistem glasanja koji omogućava ljudima da biraju predstavnike putem interneta sa bilo koje lokacije koji je sada prvi put primenjen, navodno je korišćen u iste svrhe.

Odluka da se sa izbora isključe opozicioni političari izazvala je masovne demonstracije širom zemlje, koje su počele još 28. jula. Tada su vlasti rasporedile lokalnu i saveznu policije koja je pritvorila većinu opozicionih lidera i skoro 1.400 demonstranata. U narednim nedeljama usledili su protesti koji nisu jenjavali sve do izbora.

AP Photo/Alexander Zemlianichenko, File

AP Photo/Alexander Zemlianichenko, File

Navaljni je ocenio rezultat izbora u nedelju kao veliki uspeh zbog njegove kontroverzne taktike strateškog glasanja. On je izbore predstavio kao referendum o popularnosti Jedinstvene Rusije i apelovao na glasače da podrže kandidate koji imaju najveće šanse da pobede Putinovu stranku.

Navaljni i njegove pristalice su pokrenule web stranicu za “pametno” glasanje i napravile aplikaciju za objavljivanje strategije.

Pored glasanja u Moskvi, Rusi su birali i predstavnike 16 regiona, kao i zakonodavce u 13 regionalnih parlamenata. Uoči izbora dogodio se incident kada je maskirani muškaran na konju otvorio vatru na kombi koji je prevozio izborne posmatrače i novinare u Tuvi, na jugu Sibira. Na svu sreću, niko nije povređen.

Aleksej Navaljni

Putinova stranka je pretrpela poraz u regionu Habarovsk, na krajnjem istoku Rusije, gde je nacionalistička Liberalno-demokratska stranka Rusije (LDPR) zabeležila pobedu. Samo dva kandidata Jedinstvene Rusije izabrana su u regionalni parlament sa 35 mandata. I u Irkutsku, na istoku Sibira, Jedinstvena Rusija izgubila je većinu.

Zanimljivo je da su ruski zvaničnici optužili Facebook i Google da se mešaju u izbore dopuštajući političko oglašavanje na svojim web stranicama u nedelju. Ruski državni čuvar komunikacija Roskomnadzor rekao je da je tražio od tih kompanija da spreče takvo oglašavanje uoči izbora u skladu sa ruskim zakonom. “Takvi postupci mogu se posmatrati kao uplitanje u ruske suverene poslove”, rekao je Roskomnadzor.

Bez obzira na eventualno kršenje ruskih zakona od strane zapadnih kompanija, činjenica je da su ovi izbori pokazali da je opozicija manje marginalna nego što je Kremlj pretpostavljao i da nezadovoljstvo u državi raste, naročito među mlađom populacijom.

EPA-EFE/YURI KOCHETKOV

EPA-EFE/YURI KOCHETKOV

Oni su, naime, bili među glavnim učesnicima protesta u poslednjih godinu dana. Berlinski centar za istočnoevropske i međunarodne studije anketirao je više od 2.000 mladih Rusa od 16 do 34 godine u 15 najvećih regiona u zemlji. Otkriveno je da između 50 i 60 odsto ispitanika “uopšte ne veruje” ili “ne veruje” svom gradonačelniku, crkvi i državnim medijima.

Između 30 i 40 procenata “uopšte ne veruje” ili “radije ne veruje” predsedniku, vojsci, bezbednosnim snagama i nevladinim organizacijama. Tako je utvrđeno da je palo poverenje u odnosu na 2018. godinu u predsednika, vojsku, bezbednosne snage i državne medije.

Ipak, na državnom nivou, Putin i dalje uživa veliko poverenje građana koja dostiže i 60 procenata podrške. Protesti i Navaljnijevo “pozitivno” glasanje su uzdrmali rusku vlast. Zato će Putin sada na sve načine gledati da ponovo uspostavi neprikosnovenu dominaciju uoči nacionalnih izbora 2021. godine.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar