“NE TONEMO, BORIMO SE”: Hiljade građana ujedinjeni pod zajedničkim ciljem, maršira za svoju planetu

“NE TONEMO, BORIMO SE”: Hiljade građana ujedinjeni pod zajedničkim ciljem, maršira za svoju planetu

EPA-EFE/JEON HEON-KYUN


“Ovde smo da bismo vratili pravo na život, pravo na disanje, pravo na postojanje, koje nam se uskraćuje usred neefikasnog sistema politike koji je više okrenut industrijskim i finansijskim ciljevima, nego ekološkim standardima”, rekao je Avnaš Čančul iz Delhija, jedan od nekoliko stotina hiljada demonstranata širom sveta koji su juče protestvovali zbog klimatskih promena, prenosi Guardian.

Protesti koje je inspirisala 16-godišnja švedska aktivistkinja Greta Tinberg, ujedinili su građane, u više od 185 zemalja da konačno izađu i iskažu svoje nezadovoljstvo i zabrinutost klimatskim promenama.

Bilo da je razlog bio zagađenje vazduha, porast plastičnog otpada u morima i okeanima, ili ekspanzija uglja, cilj ljudi od Australije, Jugoistočne Azije i Afrike, preko Amerike i Evrope je bio isti – spasiti planetu i hitno preduzeti korake ka tome. Upravo ova zajednička poruka, učinila je ove proteste najmasovnijim u istoriji.

Klimatski protesti

Mladima su se konačno pridružili i stariji. Širom sveta, ljudi su napuštali svoja radna mesta, a na protestima su se pojavili lekari, medicinske sestre, prosvetari… Maršu za spas planete pridružili su se i radnici kompanija poput Amazona, Google-a i Facebook-a.

Akcije su započete na ostrvima Tihog okeana, gde su građani više puta tražili od bogatih zemalja da učine nešto kako bi sprečile porast nivoa mora. Deca i studenti sa Fidžija, Samoe, Maršalskih ostrva, Nove Kaledonije, Papua Nove Gvinije… učestvovali su u protestima i poslali poruku – “Ne tonemo, borimo se”.

Protesti nisu zaobišli ni najvećeg svetskog izvoznika uglja i tečnog prirodnog gasa – Australiju, gde je na ulice izašlo više od 300.000 građana.

Kao odgovor na okupljanja, australijski ministar finansija Matijas Korman rekao je da bi učenici trebalo da ostanu na nastavi, a ne da štrajkuju. Jedan od odgovora na ovu konstataciju dobio je od srednjoškolke iz Sidneja koja mu je poručila:

“Svetski lideri nam stalno govore kako bi učenici trebalo da budu u školama. Volela bih da ih vidim u svojim parlamentima kako rade svoj posao”.

EPA-EFE/JEON HEON-KYUN

EPA-EFE/JEON HEON-KYUN

Povici i transparenti poput “klimatska pravda”, ” Spasi zemlju”, “Zemlja je zapaljena”, videli su se i čuli među studentima u Tokiju.

Za razliku od Japana, u Kini, zemlji koja je najveći izvor štetnih gasova, protesti nisu odobreni. Međutim, i pored toga mladi su poručili da će delovati na ovaj ili onaj način.

“Kineska omladina ima svoje metode”, poručila je Ženg Šauen.

Slična slika viđena je i na Tajlandu gde je na stotine mladih demonstriralo ispred ministarstva za zaštitu životne sredine. Oni su izveli performans “umiranja” prilikom kog su svi legli na zemlju. Isti performans viđen je i u Mađarskoj.

EPA-EFE/ZOLTAN BALOGH HUNGARY OUT

EPA-EFE/ZOLTAN BALOGH HUNGARY OUT

“Bez obzira koliko puta pokušavali da ignorišete problem, možete videti da je svaki tinejdžer u okolini ovde. Više nismo tihi, a promene dolaze”, poručila je Venturi 15-godišnja učenica srenje škole iz Nju Džerzija.

Povezane vesti – 150 DRŽAVA: Demonstracije zbog klimatskih promena širom planete

Transparent – ” Da je svet kul, mi bismo išli u školu”, obeležio je marš u Njujorku koji je okupio oko 100.000 pretežno mladih ljudi.

“Ujedinila nas je nauka i učinićemo sve što je u našoj moći da se ova kriza ne pogorša, čak i ukoliko to podrazumeva preskakanje škole ili posla. Ovo je najvažnije. Zašto bismo studirali za budućnost koja nam je oduzeta?”, rekla je Tinberg na protestima u Njujorku i poručila:

“Ukoliko spadate u malu grupu ljudi koja se oseća ugroženo od nas, onda za vas imamo loše vesti – ovo je tek početak.”

Sa istim ciljem, želeći da pošalju istu poruku, na ulice svojih gradova, izašli su i građani mnogih evropskih gradova od Londona, Varšave, Berlina….

 EPA-EFE/DAVID MCNEW

EPA-EFE/DAVID MCNEW

Razlog za nadu, ali i ljutnju

Dok mladi širom sveta marširaju i vode bitku, svetski lideri po istom pitanju ne rade ni približno dovoljno.

Zagađenost ugljen dioksidom prošle godine je dostigla svoj vrhunac. Lideri mnogih zemalja dali su ambiciozna obećanja o smanjenju emisija ugljenika u skorijoj budućnosti, ali sve je ostalo na rečima.

Upravo njihova obećanja i manipulacije konačno su izazvale bes građana širom sveta koji od svojih lidera zahtevaju da se dozovu pameti i spasu planetu.

Entuzijazam i aktivizam među mladima, ulio je nadu, ali i ljutnju zbog činjenice da oni moraju da budu ti koji će da pokrenu neke promene.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar