Neozbiljan premijer i kasni karantin doprineli da bude 23.000 smrti od korone

Uprkos širenju virusa u svetu, britanska vlada koju je tada predvodio konzervativni premijer Boris Džonson, prekasno je shvatila težinu stanja, ukazuju nalazi.

"Taj nedostatak hitnosti i ogroman porast infekcija učinili su obavezni karantin neizbežnim. Trebalo je da bude uveden nedelju dana ranije. Rezultati pokazuje da bi samo u Engleskoj bilo približno 23.000 manje smrtnih slučajeva tokom prvog talasa pandemije, do jula 2020. godine", naglašava se u izveštaju.

Obavezan karantin je uveden 23. marta u Velikoj Britaniji, tri meseca posle početka epidemije koja je krenula iz Kine i zahvatila ceo svet.

Velika Britanija je zabeležila 226.000 smrtnih slučajeva - jedan od najvećih brojeva u Evropi povezanih sa pandemijom korona virusa.

Izveštaj ukazuje na odgovornost tadašnje vlade, koja je početkom 2020. godine ocenjena kao previše "optimistična" prema širenju virusa.

Dodaje se da je stav samog Borisa Džonsona, premijera od 2019. do 2022. godine, "potkopao ozbiljnu poruku koju je trebalo da prenese javnosti".

Februar 2020. je bio "izgubljen mesec", a nedostatak reakcije vlade je "neoprostiv", navodi se u rezultatu istrage.

Dodaje se da je "toksična i haotična" kultura ponašanja u Dauning stritu na početku pandemije ometala "inteligentno donošenje odluka".

Zabave u rezidenciji premijera – nazvane "partigejt", koje su kasnije doprinele padu Borisa Džonsona – "potkopale su poverenje javnosti u zvanične odluke" i povećale rizik da Britanci prestanu da se pridržavaju karantina, navodi se u nalazu.