Izrael-Saudijska Arabija
Kolateralna šteta napada Hamasa
Kada je u septembru najavljeno moguće potpisivanje mirovnog sporazuma između Izraela i Saudijske Arabije, mnogi su to videli kao početak stvaranja jednog novog Bliskog istoka. Svesni da je prepreka mnogo, ipak i samo pominjanje takve mogućnosti, što je do tog trenutka bilo nezamislivo, dalo je jednu novu nadu, optimizam da će jedna od nekoliko neuralgičnih tački na zemaljskoj kugli možda biti uklonjena.
Od osnivanja 1948. godine, Izrael je bio izolovan od strane arapskih zemalja koje ga okružuju. Teškim diplomatskim radom i pregovorima došlo se do toga da je šest zemalja normalizovalo odnose sa Izraelom, uključujući četiri koje su to učinile 2020. u takozvanom Abrahamovom sporazumu.
Radilo se na tome da to učini i Saudijska Arabija. A onda, samo mesec dana od kada je ta mogućnost pomenuta, usledio je iznenadni napad Hamasa na Izrael i još žešći odgovor Izraela.
Od tog trenutka Saudijska Arabija je "stavila na led" planove za normalizaciju odnosa sa Izraelom, a koje podržavaju Sjedinjene Američke Države. Ovo su Rojtersu potvrdila dva izvora dobro upoznata sa situacijom u Rijadu, koji će, prema njihovim rečima, kako sukob između Izraela i palestinske grupe Hamas bude eskalirao, preispitati spoljnopolitičke prioritete.
Inače, sve dok Hamas, koji ima podršku Irana, nije izazvao rat 7. oktobra pokretanjem razornog napada na Izrael, i izraelski i saudijski lideri govorili su da se stabilno kreću ka sporazumu koji je mogao da preoblikuje Bliski istok.
Prema rečima saudijskog analitičara Aziza Algašijana, normalizacija odnosa između Saudijske Arabije i Izraela se sama po sebi smatrala tabu temom, a rat koji je izbio između Hamasa i Izraela će to samo pojačati.
On je dodao da Vašington, na osnovu Abrahamovog sporazuma, po kojem su četiri države, među kojima i Ujedinjeni Arapski Emirati, normalizovali odnose sa Izraelom, želi da gradi neki drugačiji Bliski istok. S druge strane, američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao je na brifingu u Beloj kući da napori za normalizaciju "nisu na čekanju", ali da je trenutno fokus na drugim neposrednim izazovima.
Rojters je preneo i reči dobro obaveštenog izvora iz Saudijske Arabije koji je kazao da je Vašington izvršio pritisak na Rijad da osudi napad Hamasa, ali da je saudijski ministar spoljnih poslova princ Fejsal bin Farhan odbio taj predlog.
Rojters ističe da je to potvrdio i njihov američki izvor upoznat sa ovim pitanjem.
Sukob između palestinskog Hamasa i Izraela uticao je i na to da Saudijska Arabija i Iran uspostave kontakt.
Došlo je do telefonskog razgovora saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana i iranskog predsednika Ebrahima Raisija, prvog od aprila kada su ove dve zemlje, na inicijativu i uz posredovanje Kine, ponovo uspostavile diplomatske odnose. Inače, odnosi između pretežno šiitskog Irana i većinski sunitske Saudijske Arabije dugo su bili napeti.
U saopštenju koje je zvanični Rijad izdao nakon ovog telefonskog razgovora rečeno je da je saudijski princ Bin Salman saopštio iranskom predsedniku da "kraljevstvo ulaže maksimalne napore da se angažuje i da u saradnji sa svim međunarodnim i regionalnim stranama pokuša da zaustavi eskalaciju sukoba između Izraela i Hamasa" i na taj način obuzda nadolazeću krizu.
S druge strane, jedan visoki zvaničnik iz Teherana rekao je za Rojters da poziv koji je iranski predsednik Ebrahim Raisi uputio saudijskom prestolonasledniku ima za cilj da podrži "Palestinu i spreči širenje rata u regionu".
"Poziv je bio dobar i obećavajući", rekao je ovaj iranski zvaničnik, prenosi Rojters.
Drugi iranski zvaničnik naglasio je da je poziv trajao 45 minuta i istakao da je predsednik Raisi dobio blagoslov vrhovnog verskog vođe ajatolaha Alija Hamneija.
Državni sekretar Entoni Blinken izjavio je da su napadi Hamasa možda delom motivisani željom da se "potopi" najambiciozniji deo inicijative – uspostavljanje diplomatskih odnosa rivala Izraela i Saudijske Arabije. Dve najveće sile na Bliskom istoku imaju zajedničkog neprijatelja – Iran, velikodušnog vojnog i finansijskog sponzora Hamasa.
Komentarišući dešavanja na Bliskom istoku, spoljnopolitički komentator "Politike" Boško Jakšić za "Ekspres" kaže da je proces normalizacije odnosa između Izraela i Saudijske Arabije izbijanjem ovog sukoba svakako miniran.
On objašnjava da je Izrael od starta i početka pregovora o normalizaciji odnosa sa Saudijskom Arabijom bio mnogo više zainteresovan jer je želeo da zaokruži ono što je započeto Abrahamovim sporazumom pre tri godine kada je došlo do normalizacije odnosa između Izraela i četiri arapske zemlje.
"Kao kruna tog sporazuma bila bi normalizacija odnosa sa Saudijskom Arabijom koja se nametnula kao vodeća sila arapskog sveta", kaže Jakšić.
Dodaje da su Saudijci manje podstaknuti sporazumom sa Izraelom, ali da pristaju na normalizaciju odnosa na insistiranje Sjedinjenih Američkih Država koje su i pokrenule tu inicijativu jer žele sporazum sa Amerikom koja bi im garantovala vojnu bezbednost, a nadaju se i da će se Vašington saglasiti sa željom Saudijske Arabije da obogaćuje uranijum radi, kako kažu, mirnodopske upotrebe.
Jakšić naglašava da je u startu pregovora o normalizaciji odnosa između Izraela i Saudijske Arabije došlo do razmimoilaženja u pogledu Palestine.
"Izrael je tražio da se Palestina ne pominje, a Saudijska Arabija je to smatrala obavezom pa je shodno tome dvor u Rijadu zahtevao od Izraela da se popravi situacija Palestinaca na Zapadnoj obali", objašnjava Jakšić.
Ističe da je sada, nakon događaja u Gazi, jasno da od bilo kakvih ustupaka Palestincima neće biti ništa.
"Ovi događaji, odnosno sukob između Izraela i palestinskog Hamasa, sigurno će na neko vreme odložiti i pregovore o normalizaciji odnosa između Izraela i Saudijske Arabije", kaže Jakšić.
On podvlači da će tek kad se stvari vrate na staro, odnosno kad se sukobi prekinu, možda ponovo biti aktuelizovan i sporazum o normalizaciji odnosa dve zemlje.
Jakšić ističe i da će na tome insistirati pre svih Amerika jer taj sporazum vidi kao bitan element za stabilizaciju celog Bliskog istoka.
"Međutim, bez rešenja palestinskog pitanja, nema ni mirnog Bliskog istoka. Svi pokušaji Izraela za normalizaciju odnosa sa arapskim zemljama su ujedno imali za cilj i marginalizaciju palestinskog pitanja. To sada više ne može. To pitanje će morati biti rešeno", zaključuje Jakšić.
"Glas Amerike" piše da je inicijativa za normalizaciju počela za vreme administracije bivšeg predsednika Donalda Trampa i predstavljala je ambiciozan pokušaj da se izmeni slika regiona i na istorijski način ojača položaj Izraela.
Međutim, od samog početka pregovora i realizacije Abrahamovog sporazuma, pojedini analitičari koji su kritički gledali na ovaj proces upozoravali su da se sporazumom ignorišu palestinski zahtevi za državnost.
Državni sekretar Entoni Blinken izjavio je da su napadi Hamasa možda delom motivisani željom da se "potopi" najambiciozniji deo inicijative – uspostavljanje diplomatskih odnosa rivala Izraela i Saudijske Arabije.
Kao dve najveće sile na Bliskom istoku, Izrael i Saudijska Arabija imaju zajedničkog neprijatelja – Iran, velikodušnog vojnog i finansijskog sponzora Hamasa.
Ovaj iznenadni napad Hamasa pokrenuo je i neka nova pitanja kao što je da li palestinske ambicije da dobiju suverenitet mogu da se stave u stranu dok SAD pokušavaju da pomognu Izraelu da unapredi odnose sa ostalim bliskoistočnim susedima.
S druge strane, američki predsednik Džozef Bajden kaže da napor za normalizaciju odnosa između Izraela i Saudijske Arabije nije mrtav, čak i kada se rat između Izraela i palestinske grupe Hamas intenzivira.
Saudijci, Emirati i druge arapske nacije shvataju da se njihova bezbednost i stabilnost povećava ako dođe do normalizacije odnosa sa Izraelom, rekao je Bajden.
On je podsetio da su SAD radile na sporazumu koji bi normalizovao odnose između Saudijske Arabije i Izraela i da su, kao deo sporazuma, SAD Rijadu ponudile sporazum o odbrani i pomoći u razvoju sopstvenog civilnog nuklearnog programa.
Bajden je samouvereno izjavio i da će sporazum između Saudijske Arabije i Izraela na kraju krenuti dalje.
"Vidite, samo će trebati vremena da se završi. Biće potrebno vremena. Ali pravac, kretanje ka normalizaciji ima smisla za arapske nacije, kao i za Izrael", zaključio je Bajden.
Sličnu izjavu dao je i portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi.
"I dalje verujemo da je normalizacija između Izraela i Saudijske Arabije dobra ne samo za građane te dve zemlje, već i za Amerikance i sve ljude u regionu, i nameravamo da nastavimo da podstičemo proces u okviru kojeg bi moglo da dođe do normalizacije", rekao je Kirbi.