NOVA TRKA U NAORUŽANJU NA PACIFIKU: Izumo postaje prvi japanski posleratni nosač aviona sa lovcima F-35

Japan želi svoj prvi nosač aviona koji bi mogao da nosi američke "nevidljive" (stealth) lovce, u pokušaju da ojača svoje vojne kapacitete po novom desetogodišnjoj strategiji odbrane.

Nacrt tog plana, koji je vlada danas predložila, predviđa preradu postojećeg nosača helikoptera u nosač s kog mogu da operišu avioni F-35, sposobni za uzletanje sa kratkih pista i  za vertikalno sletanje.

Kandidat za izmene je nosač helikoptera "Izumo", brod dugačak 250 metara koji može da nosi 14 helikoptera, koji je poznat pod oznakom 22DDH. Posadu će činiti 970 mornara, vojnika i časnika. Primarni zadatak o ovog nosača helikoptera je  protupodmornička borba i kontrola graničnog područja ali i pomoć u evakuaciji usled katastrofa. U operativnu upotrebu Izumo je ušao 2015. dok je svečanost polaganja kobilice održana u januarau 2012. Izumo ima 248 m dugačku sletnu palubu, (što je znatno više od 197 m duge palube na već izgrađenim helikopterskim razaračima klase Hyuga deplasmana 18 290 t), širinu 38 m, projektni gaz 7,5 m, standardni deplasman 19 800 t a maksimalan je  27 000 tona. Ukupna snaga pogonskog sisistema iznosi 84 000 kW u COGAG konfiguraciji pri čemu su četiri gasne turbine uparene na dve osovine što mu omoguuje maksimalnu brzinu veću od 30 čvorova.

https://youtu.be/RkadiFBrlR4

Japanski premijer Šinzo Abe odbacuje trenutno strategiju posle samo pet godina, navodeći kao razlog brze promene u bezbednosnom okruženju koje zahtevaju veću sposobnost odvraćanja da bi se nosilo s pretnjama iz Severne Koreje i Kine.

Nove Smernice za nacionalni odbrambeni program odbrane se očekuju naredne nedelje.

U nacrtu se tvrdi da je Japanu potrebno još aviona F-35 da bi pojačao kapacitete protivvazdušne odbrane na Pacifiku, a istovremeno bolje nadgedao područje. Japan planira kupovinu 99 F-35 koji bi zamenili neke od aviona F-15 koji su trenutno u upotrebi.

Kritičari plana navode da bi posedovanje nosača aviona dalo Japanu napadačke mogućnosti koje krše pacifistički ustav te zemlje. TakoĐe, planirano je i uspostavljanje jedinice specijalizovane za svemirsko, sajber i elektronsko ratovanje, kao i integrisanje kopnene vojske, mornarice i vazduhoplovstva radi bolje koordinacije operacija.

Kupovina skupe američke vojne opreme je jedan od načina da se smanji američki deficit u trgovini s Japanom, što je jedan od zahteva predsednika Donalda Trampa. To bi, medjutim, oslabilo japansku vojnu industriju koja želi da razvije sopstvene zamene za lovce F-2.

https://youtu.be/mPp4kQlFoTM

Inače posle Drugog svetskog rata Japanu je bilo zabranjeno da gradi nosače aviona iako su imali dozvolu od SAD da mogu izgraditi jaku flotu pa je izgrađen veliki broj razarača i fregata odličnog kvaliteta, a SAD je imala pouzdanog saveznika u ovom regionu Pacifika. Japanci su bili specifični jer su počeli da grade takozvane helikopterske razarače naoružane artiljerijskim, torpednim i raketnim naoružanjem.

Dana 23. avgusta 2008. godine Japanske pomorske samoodbrambene snage porinule su u more svoj prvi posleratni čistokrvni nosač aviona tačnije 63 godine otkada je potpisana kapitulacija.

Rast kineske pomoroske moći, ulazak u flotu novih razarača, fregata i raketnih čamaca, nabavka prvog kineskog nosača aviona i odluka o početku gradnje novog nosača na nuklearni pogon od 90.000 tona deplasmana (Projekat 085) uz ponovni izlazak na svetska mora Rusije uticao je na Japance da odluče, bez obzira na ustavna ograničenja, da krenu u razvoj svog nosača aviona. Amerikanci su odobrili plan i krenulo se u realizaciju.

Planovi izgradnje datiraju još iz 1960, zatim 1983. i devedesete godine ali ne u formi klasičnog nosača aviona već nosača helikoptera. Ambicizono se u razvoj krenulo od 2000. godine, ali je zbog političkih nedoumica, projekat preformulisan u razarač-nosač helikoptera.

Nosač je konceptualno nov oblik dobio 2004. godine, koji je previđao standardni oblik nosača aviona, sa karakterističnom nadgradnjom dela gde se nalazi operativni centar i kontrolni toranj na desnoj strani poletno-sletne palube. Projekat je dobio oznaku 16 DDH.

Izgradnja prvog iz serije od planirana četiri broda projekta 16 DDH (2 + 2) započela je polaganjem kobilice za DDH 181 Hyuga 11. maja 2006. u brodogradilištu Jokohama. Novi DDH 181 dobio je svoje ime po starom bojnom brodu imperijalne carske mornarice (HIJMS) Hyuga, izgrađenom 1918. godine. Japanski mornarički vrh tvrdi da je Hyuga namenjena za protivpodmorničku borbu, obezbeđivanje desantnih aktivnosti, logistička podrška i kontrola funkcije komandoovanja unutar sastava japanske mornarice.

Dizajn broda koji se naziva razaračem, a sekundarna uloga nosač ukazuje da je reč o malom nosaču.

Neprekinuta poletno-sletna paluba ima površinu nešto veću od 5500 m2 podeljenu na tri dela – pramac, sredina i krma. Na palubi su predviđena četiri mesta za sletanje teških helikoptera MCH-101. Veza palube i hangara ostvaruje se preko dva lifta težine 40 tona.

Taktičko tehnički  podaci

Dužina 197 m, širina 35,5 m na najširem delu krmenog dela sletne palube (sa zaštitnom mrežom), standardni deplasman Hyuga iznosi 13.500 tona, dok je puni deplasman 18.000 tona. Pri punom deplasmanu gaz Hyuga iznosi 7 m. Siluetom broda dominira nagrađen toranj visine 13 metara. Pomorski stručnjaci Kine i zapada smatraju da će ti nosači biti sposobni da ukrcaju čak i avione kao što je F-35B. Iako se ti avioni ne nalaze u operativnoj upotrebi Japanskih samoodbrambenih snaga niti je ustav dozvolio gradnju nosača aviona, Zapad je najverovatnije zatvorio oči i dozvolio Japancima korišćenje ovakvih brodova i kao nosača aviona ako se situacija u regionu u slučaju Severne Koreje i Kine bude usložnjavala. Japan je izradio studiju kojom su mu potrebni nosači helikoptera opremljeni sa 20 protivpodmorničkih helikoptera ili kao alternativa 20 aviona za vertikalno poletanje i sletanje.
Naoružanje:

Raketni lanseri Mk41 smešteni u 16 vertikalnih lansera, helikopteri MCHč101, SH-60J tipa Harpoon. Velikim metalnim površinama iznad pramčanog i krmenog komandnog mosta dominiraju antenske rešetke faznog osmatračkog rada FSC-3. Srce senzorsko-informatičkog sistema Hyuga čini Micubišijev FCS-3 fazni radar i Talesov kontrolni raketni modul. Fazni radar FCS-3 zapravo je smanjena verzija američkog faznog radara SPY-1 Aegis.
Pogon broda čini klasična COGAG propulzija. Pogonsku konfiguraciju njegovog propulzijskog postrojenja čine četiri američke gasne turbine Dženeral Elektrik tipa GE LM 2500, koje preko dva reduktora pokreću dve propelerske osovine na kojima su ugrađeni peterokraki propeleri fiksnog koraka. Svaka od ugrađenih turbina može razviti više do 25 000 KS, odnosno ukupna instalirana snaga iznosi više od 100 000 KS, tj. više od 74 MW.