Jedna zanimljiva priča

Od Lija Harvija do Lea Hejera ili "posetite SSSR, pre nego što on poseti vas"

Sve u skladu sa onim starim vicem "Posetite SSSR, pre nego što on poseti vas“, Kremlj je počeo novu kampanju u kojem nudi utočište svima koji bi da pobegnu sa moralnog i u svakom drugom smislu posrnulog Zapada.

Zvezde novog serijala su članovi porodice Hejer, američki bračni par sa troje dece koji su dobili dozvolu boravka u Rusiji. U videu, koji opisuje "Tajms“, Njujorčani Leo i Šantal Hejer, sa decom školskog uzrasta, ponosno pred kamerama pokazuju svoje plave dozvole boravka u Rusiji i izražavaju zahvalnost Kremlju što je primio njihovu porodicu koja je pobegla iz Sjedinjenih Američkih Država u Moskvu.

Naravno, rusko Ministarstvo unutrašnjih poslova potrudilo se da tu sliku podeli sa celim svetom, navodeći da je reč o rođenim Njujorčanima koji su, kako kažu, izbegli od "moralnog posrnuća“ Amerike.

"Osećam se kao da smo ja i moja porodica stavljeni pod luk koji nam pruža sigurnost“, rekao je Leo Hejer u videu koji je objavilo rusko ministarstvo.

On je posebno zahvalio ruskom predsedniku Vladimiru Putinu što je "omogućio da Rusija postane dobro mesto za porodice u ovim svetskim okolnostima“.

Leova supruga Šantel rekla je da se na neki način oseća kao da se upravo venčala za Rusiju.

A kako je ruska agencija TASS objavila 19. avgusta, Moskva će pružiti pomoć svim inostranim državljanima koji žele da "pobegnu od neoliberalnih ideala koji se nameću u njihovim zemljama i da se presele u Rusiju, gde vladaju tradicionalne vrednosti“.

To, pored ostalog, piše u ukazu koji je potpisao predsednik Vladimir Putin. A prema tom dokumentu, ti strani državljani imaće pravo da apliciraju za privremeni boravak u Rusiji „izvan kvote koju je odobrila ruska vlada i bez dostavljanja dokumenata koji potvrđuju njihovo poznavanje ruskog jezika, ruske istorije i osnovnih zakona“. Poseban tretman, dakle.

Prijave mogu biti zasnovane na odbacivanju politike njihovih zemalja „koja ima za cilj nametanje destruktivnih neoliberalnih ideala ljudima, koji su u suprotnosti sa tradicionalnim ruskim duhovnim i moralnim vrednostima“.

A te vrednosti su, kako stoji, navedene u temeljima ruske državne politike u ovoj oblasti, dok se od ruske vlade očekuje da sastavi listu zemalja koje nameću nezdrave stavove svojim građanima. Ministarstvo spoljnih poslova dobilo je instrukcije da već u septembru počne da izdaje tromesečne vize podnosiocima zahteva po ovom osnovu.

U februaru Putin je podržao ideju italijanske studentkinje Irene Čečini da bi Moskva trebalo da olakša ulazak u Rusiju onima koji "dele tradicionalne kulturne i porodične vrednosti“. On se, takođe, složio sa time da svaki slučaj treba razmatrati pojedinačno.

Predstavljajući Hejerove, Irina Volk, portparolka ruskog Ministarstva unutrašnjih poslova, rekla je da su oni hrišćanska porodica koja je odlučila da se preseli u Rusiju zbog straha od „ukidanja tradicionalnih moralnih i porodičnih vrednosti“ u Americi.

"Bili su zabrinuti za budućnost koja čeka njihovu decu. Kažu da je ovde bezbednije i da je obrazovanje bolje“, kazala je Volkova.

Javnosti je poznato malo detalja iz života američke porodice, osim da su rođeni i odrasli u Njujorku. Nijedno od roditelja nema naloge na društvenim mrežama, a Kremlj nije objavio imena i godište njihovo troje dece.

Rusko ministarstvo navelo je da porodica planira da aplicira za rusko državljanstvo.

Britanski "Tajms“ piše da, uprkos rizicima, mala, ali konstantna grupa ljudi za Zapada odlučuje da se preseli u Rusiju, privučeni predstavom o zemlji koja se prikazuje kao bastion hrišćanskih vrednosti.

Amerikanci i Evropljani na društvenim mrežama traže savete kako da se presele u Rusiju, a „Tajms“ piše da je ove nedelje jedna žena iz Teksasa na Fejsbuku napisala da planira da ona i njena porodica planiraju da se presele u Rusiju kako bi pobegli od „lažnih ljudi, politike koja se umešala u sve i nedostatka porodičnih vrednosti“.

Ona je, takođe, napisala da u Rusiji ne postoji rasna diskriminacija.

Arend i Anesa Finstra ove godine su se preselili iz Kanade u Rusiju sa svoje osmoro dece kako bi se sklonili od „LGBT ideologije“. Međutim, ubrzo su se suočili sa ozbiljnim problemima kada su im bankovni računi zamrznuti.

Anesa je na YouTube postavila snimak u kojem je rekla da je "razočarana“ u Rusiju i da je spremna da "uskoči u avion i ode odatle“.

Par je, međutim, ostao u Rusiji, a video su izbrisali i izvinili se zbog iznetih stavova.

"Tajms“ piše da priče o porodicama poput Hejerovih, koje su se preselile u Rusiju iz ideoloških razloga, podsećaju na stanovnike Zapada koji su nekada odlazili u Sovjetski Savez kako bi pomogli u „izgradnji komunizma“. Mnogi od njih su završili u gulagu, zaključuje "Tajms“.

Podsetimo na neke od njih. U prethodnih 10-15 godina najpoznatiji je, svakako, slučaj Edvarda Snoudena, nekadašnjeg službenika američke Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA) koji je juna 2013. godine letom iz Hongkonga stigao na moskovski aerodrom Šeremetjevo. Nakon što mu je nekoliko puta produžavan privremeni boravak, Snoudenu je, konačno, oktobra 2020. odobren neograničeni stalni boravak.

Već sledećeg meseca objavio je na Twitteru kako su on i supruga Lindsi podneli zahtev za dobijanje ruskog državljanstva, ali je dodao i da "ostaju Amerikanci, odgajajući našeg sina sa svim vrednostima Amerike koju volimo“. Ruski pasoš dobio je 1. decembra 2022. godine.

Sve to vreme, Snouden nije preterano vidljiv u javnosti. Komunicira gotovo isključivo posredstvom platforme X, gde često kritikuje vlasti SAD, ali i EU, na primer zbog rata u Gazi ili namere da se vrši nadzor nad aplikacijama za dopisivanje. Naravno, kritika na račun Putina zbog rata u Ukrajini nema.

No, on je jedan od, verovatno, malobrojnih koji se mogu pohvaliti time da su profitirali odlaskom u Rusiju.

Kako je to u trenutku kada je on tek sleteo u Moskvu zabeležila novinarka „Vašington posta“ Keti Lejli, da je Snouden imao vremena dok je čekao u tranzitnoj zoni aerodroma Šeremetjevo, mogao je da pročita istoriju onih Amerikanaca koji su azil zatražili u Rusiji.

Oni koji su to uradili, poput novinara i pisca Pitera Savodnika, doživeli su razočaranje. Jer, kako je tada rekao za "Vašington post“, istorija pokazuje veliku galeriju posrnulih romantika koji su mislili da će u Rusiji pronaći "bolji svet“.

Većina nije doživela ni srećan kraj. Uzmimo za primer Biga Bila Hejvuda, koji je kao i Snouden u Americi bio optužen za špijunažu 1917. godine. Radikalni sindikalni vođa proglašen je krivim nakon što je pozvao na štrajk 1918. godine tokom rata. Odslužio je godinu dana zatvora, ali je, kada je pušten na slobodu nakon što je uložio žalbu, vreme do nove reduse iskoristio da odleprša za Moskvu.

Oženio se Ruskinjom, ali jezik nikad nije naučio pa se sa suprugom sporazumevao „rukama i nogama“. Na kraju, saopštio je da želi da se vrati, ali je 1928. godine, u 59. godini života umro od posledica alkoholizma i dijabetesa. Polovina njegovog pepela rasuta je pored zidina Kremlja, a druga polovina poslata je u Čikago, gde je pomogao u osnivanju međunarodnog sindikata Industrijski radnici sveta.

Piter Savodnik je i autor knjige „Umetnik: Li Harvi Osvald unutar Sovjetskog Saveza“ o najozloglašenijem američkom prebegu, koji je otišao u Moskvu 1959. godine sa neopravdanim nadama u slavan život u radničkom raju tadašnjeg Sovjetskog Saveza. Nasuprot tome, dobio je posao u fabrici električnih uređaja u Minsku, gde ga je svetla budućnost zaobišla.

Žalio se, između ostalog, da je društveni život nikakav, da nema barova i drugih mesta u kojima bi mogao da se provodi te da novac koji zaradi nema gde da potroši.

Na kraju, u SAD se vratio 1962. godine, novembra 1963. ubio je predsednika Džona Ficdžeralda Kenedija, da bi i njega samo dva dana kasnije ubio Džek Rubi.

Dejvid Beret, profesor političkih nauka sa Univerziteta Vilanova, u jednom tekstu u "Vašington postu“ opisao je kako su dvojica radnika Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA) "nagovestila“ pojavu Snoudena još 1960. godine.

Vilijam Martin (29) i Bernon Mičel (31) rekli su da idu na odmor (Snouden je svom šefu rekao da mora ide na lekarsku terapiju) da bi se pojavili kao prebezi u Moskvi, gde su saopštili kako SAD špijuniraju zemlje širom sveta. Bilo je to najveće ugrožavanje nacionalne bezbednosti SAD ikad.

"Nastavili su da žive dugo i nesrećno u Sovjetskom Savezu“, napisao je Baret.

Iako Rusija nikada nije bila svetionik demokratije ili slobode govora, to nije zaustavilo prebege.

Džozefa Dukanica, američkog vojnika koji je bio stacioniran u Zapadnoj Nemačkoj, KGB je vrbovao 1958. godine, da bi prebegao dve godine kasnije. Radio je fabrici televizora u Lvovu (današnja Ukrajina), ali je živeo pod konstantnim nadzorom KGB-a, žaleći se kako oficiri pokušavaju da ga izlude. Zatražio je da se vrati kući, ali je 1963. godine umro, navodno pijan.

Glen Sauter, mornarički foto-analitičar, prebegao je 1986. godine, ali se ubio tri godine kasnije u Moskvi. Imao je 32 godine. Slavljen je kao veliki špijun.

Robert Vebster iz Klivlenda, koji je 1959. godine otišao u Moskvu kako bi postavio štand kompanije za proizvodnju plastike na sajmu, zaljubio se u konobaricu koja je radila u restoranu hotela „Ukrajina“. Ispostavilo se da je ona radila za KGB.

Vebster je dobio posao u Lenjingradu, ali je ipak žudeo za kućom pa se 1962. vratio u SAD ‒ kao strani državljanin u okviru dozvoljene "ruske kvote“, kako je navedeno u "Studiji prebega“, izveštaju pripremljenom za Kongres 1979. godine.

Jedan od "najsvežijih“ prebega je i izvesni Džon Robls, rođen u Portoriku. On se, nakon što je prebegao, često oglašavao na Vkontakte, što je ruska verzija Fejsbuka.

Robls danas ima 58 godina. Jedno vreme predavao je engleski jezik u Moskvi. Azil je zatražio nakon što je američka ambasada u Moskvi 2007. godine odbila da mu izda novi pasoš, zbog optužbi da u Kaliforniji ne plaća izdržavanje deteta.

To što je apatrid je svakako ubrzalo njegov slučaj, ali je on ipak isticao kako su sve optužbe protiv njega lažne te da su deca sa njim i da ih on izdržava.

Posle toga, Robls je radio i kao TV prezenter i novinar na radiju "Glas Rusije“.

I dok kritikuje SAD, Robls se javno ne žali na račun života u Rusiji. On živi u naizgled običnom stanu u Moskvi. Na društvenim mrežama piše o „običnim stvarima“, kako mu je, na primer, upravo stigla topla voda u stan jer je završeno godišnje čišćenje vodovodnih cevi. I sve to ovekovečio je slikom pored slavine u kuhinji iz koje teče zarđala voda.

Nedugo pre toga postavio je i večno pitanje za Rusiju: "Hoće li se zima ikad završiti?“

Tekst portala Theins.ru, međutim, daje nešto drugačiju sliku Džona Roblsa, nazivajući ga jednim od sponzora rata u Ukrajini, koji preko društvenih mreža poziva prijatelje da doniraju novac za finansiranje konkretnih vojnih jedinica.

"Prijatelji, prikupljamo sredstva za 810. samostalnu gardijsku brigadu Žukova i Ušakova, koja deluje u pravcu fronta u Zaporožju, da nabavi SNOP-37 (sistem za posmatranje tačaka podrške), koji će im pomoći da ispune svoje misije. Komplet za noćni vid košta oko 106.000 rubalja“, navodi portal jednu od njegovih objava na društvenim mrežama.

Navodi se i da je rođen 1965. godine u Portoriku, da mu je otac genetičar, koji je, kako sam Robls tvrdi, njega i njegovog brata koristio kao „materijal za eksperimente“ neprestano ih zlostavljajući.

Nakon što je pobegao od kuće, živeo je u prihvatilištu i posle završene škole upisao, kako sam navodi, „sovjetologiju“ na Univerzitetu u Pensilvaniji. I umesto da nauči kako da se odupre sovjetskoj propagandi, desilo se potpuno suprotno – učlanio se u američku komunističku partiju. Pokušao je čak i da se prijavi za službu u KGB-u, tokom sovjetske izložbe u Kanadi, ali su ga Sovjeti odbili, sumnjajući da radi za FBI.

Pa, ipak, 1994. godine Robls dobija pismo od izvesne Galine iz Moskve, žene koja je navodno napisala kako želi da "svoju sudbinu veže uz njegovu“ uz uslov da se on preseli u Rusiju. Robls je već bio razveden pa je svoju maloletnu decu, sina i ćerku, poveo sa sobom – u zemlju svojih snova.

Nikakva Galina, međutim, nije živela na adresi koja je navedena u pismu, pa je Robls dobio izbegličku potvrdu. Jedan veteran ruske kontraobaveštajne službe, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je za Theins.ru, da je njihova želja bila da Roblsa iskoriste u propagandne svrhe, ali je to Kremlj stopirao, zbog otopljavanja odnosa sa SAD, a i zbog dobijanja američkih kredita.

Ubrzo je Robls došao pod nadležnost Ministarstva unutrašnjih poslova pa je, kako je navedeno, radio i za „Glas Rusije“, a kada je taj program ugašen, a zaposleni prebačeni u „Raša tudej“, za Roblsa tu nije bilo mesta.

Trenutno, Robls traži zabranu „Gugla“/androida, „Jandeksa“ i Vocapa u Rusiji, podržava Hamas i otkriva zapadne agente po Rusiji.

U međuvremenu, njegov sin Džon Robls III služio je petogodišnju kaznu zatvora u ruskom zatvoru zbog trgovine drogom. Po odsluženju deportovan je u SAD. Njegova ćerka Kajla se nakon što je postala punoletna preselila u Nemačku, gde se i udala.

"I Rusija treba da oseti posledice rata"