Trampov radni sastanak - Odbor za mir ili poligon za investicije

Prema rečima dvojice neimenovanih arapskih diplomata, Sjedinjene Američke Države i predsednik Tramp su na prvi radni sastanak Odbora pozvale 26 zemalja, kao i članove izvršnog odbora koji će nadgledati upravljanje, bezbednost i obnovu Gaze, preneo je "Tajms of Izrael“

Diplomate su dodale da se početak sastanka Odbora za mir poklapa sa početkom, za islamske vernike, svetog meseca ramazana i da bi to moglo da iskomplikuje prisustvo lidera iz muslimanskih zemalja koji su dobili pozivnicu.

Inače, SAD i predsednik Tramp su ceremoniju potpisivanja pristupanja Odboru za mir organizovali na marginama Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, u Švajcarskoj, prošlog meseca.

Iako je poziv da se priključe ovom odboru dobilo nekoliko desetina država, manje od dve desetine je učestvovalo na ceremoniji potpisivanja pristupanju Odboru za mir.

Kako prenose pojedini zapadni mediji, veliki broj zemalja nije prihvatio poziv na ovu ceremoniju usled nelagodnosti zbog povelje Odbora za mir, koja inicijativu predviđa kao sredstvo za uzurpaciju Ujedinjenih nacija, i usled svađe Vašingtona sa zapadnim zemljama oko Grenlanda.

I pored ovakvih predviđanja pojedinih medija, zvaničnici SAD očekuju veliki odziv, prenosi Asošiejted pres.

Ova novinska agencija navodi i da će skup biti održan u Američkom institutu za mir, koji se trenutno nalazi pod pravnim sporom zbog toga što je Trampova administracija preuzela kontrolu nad objektom i zamenila veliki deo njegovog osoblja.

Iako je prvobitno zamišljen kao sredstvo za rešavanje tekućeg sukoba između Izraela i Hamasa u Gazi, Trampov Odbor za mir prerastao je u širu inicijativu za rešavanje globalnih kriza.

Ovaj potez signalizira napore Trampove administracije da zaobiđe tradicionalne međunarodne okvire poput Ujedinjenih nacija, nastojeći da preoblikuje poredak posle Drugog svetskog rata, navodi agencija AP.

Ova ambicija izazvala je zabrinutost kod mnogih saveznika SAD, posebno u Evropi, koji je vide kao potencijalnu konkurenciju Savetu bezbednosti UN.

Sa druge strane, iz Komiteta za Gazu istakli su da čekaju sastanak "Odbora za mir“ kako bi bila potvrđena obećanja o pomoći i finansiranju obnove Gaze.

"Nema predaje oružja ni prihvatanja strane intervencije u Gazi"

Zvaničnik Hamasa

Zvaničnik Hamasa

Svet 08.02.2026. 13:21

"Nema predaje oružja ni prihvatanja strane intervencije u Gazi"

Šef palestinskog odbora zadužen za upravljanje Pojasom Gaze rekao je da Komitet radi na odgovarajućem planu za pomoć i ulazak zdravstvene i obrazovne opreme u Pojas Gaze.

"Održali smo sastanke sa Evropskom unijom, Ujedinjenim nacijama i arapskim zemljama kako bismo razgovarali o podršci Gazi i dobili smo obećanja o finansiranju potrebnom za pomoć, oporavak i obnovu“, rekao je Ali Šaat, šef Nacionalnog komiteta za administraciju Gaze (NCAG), za egipatski državni kanal "Al-Kahera njuz“ nakon posete egipatskoj strani prelaza Rafa.

Dodao je da je izvršena inspekcija egipatske strane prelaza Rafa kako bi se pregledale logističke procedure za olakšavanje kretanja Palestinaca.

Uz izuzetno stroge restrikcije, Izrael, koji je okupirao prelaz Rafa u maju 2024. godine, ponovo je 2. februara otvorio palestinsku stranu ovog prelaza da bi omogućio prolaz ljudi u oba smera.

Šaat je rekao da Egipat ulaže "velike napore da isporuči velike količine pomoći u Pojas Gaze i provodi niz logističkih mera na prelazu Rafa kako bi olakšao ulazak i izlazak Palestinaca“.

Ipak, pojedine organizacije koje prate situaciju u Gazi tvrde da Izrael krši sporazum o prekidu vatre koji je na snazi od 10. oktobra 2025. godine.

U njihovim izveštajima navodi se da Izrael nastavlja da blokira ulazak dogovorenih količina hrane, lekova, medicinskog materijala, materijala za skloništa i montažnih kuća u Gazu, kao i da svakodnevno izvodi napade u kojima je poginuo 581 Palestinac, a ranjeno još 1553, većinom žena i dece, prema najnovijim podacima koje je u ponedeljak objavilo Ministarstvo zdravlja Gaze.

Od početka primirja, u Gazi ubijeno više od 100 dece

UNICEF

UNICEF

Svet 13.01.2026. 14:49

Od početka primirja, u Gazi ubijeno više od 100 dece

"Palestinski narod je zahvalan egipatskom rukovodstvu na neumornim naporima da spreči raseljavanje Palestinaca“, rekao je Šaat, hvaleći ulogu Kaira u podržavanju palestinskog prava na povratak u Gazu.

NCAG je nepolitičko telo odgovorno za upravljanje svakodnevnim poslovima državne službe u enklavi. Sastoji se od 11 palestinskih ličnosti, pored predsednika.

Odbor je počeo sa radom sredinom januara iz egipatske prestonice Kaira i još nije počeo da deluje iz Pojasa Gaze.

Izaslanik Odbora za mir u Gazi Nikolaj Mladenov radio je na sastavljanju paketa koraka za ublažavanje humanitarne situacije u Gazi, koji može dati nacionalnom komitetu alate da može da uđe u Pojas sa izvesnim stepenom legitimiteta, rekli su arapski diplomati, a prenosi AP.

Međutim, imao je poteškoća da ubedi izraelsku vladu na saradnju jer je Jerusalim insistirao da se u područja gde se Hamas još nalazi dozvoli samo pomoć koja spasava život. Gotovo celokupno stanovništvo Gaze od dva miliona živi u tim područjima.

Zbog ovakve situacije i skepticizma da će Hamas biti razoružan i da će Izrael pristati na dalje povlačenje iz Pojasa Gaze, nije baš najjasnije ni koliku podršku ima Odbor za mir jer mnoge zemlje i dalje oklevaju da se uključe u njegov rad.

Prema rečima Biljane Šahrimanjan Obradović iz Centra za stratešku analizu, Odbor za mir deluje kao ad hoc telo čija je glavna uloga obnova i ekonomski preporod Gaze s ciljem da blagostanje eliminiše konflikt.

"Ovo telo predstavlja forum na bazi članstva po pozivu, dok države mogu predložiti svoje članstvo ukoliko nisu pozvane“, objašnjava Šahrimanjan Obradović.

Ona dodaje da kada se analizira sam naziv Odbor za mir sve podseća na marketinški proizvod za lični brend, prepoznatljivost američkog predsednika.

"Neće mnogo proći i ovaj odbor će početi sa dodelama plaketa, priznanja, ali i efikasnog skupljanja novca za mirovne poduhvate. Ekonomska komponenta odbora je jasna i u ovom trenutku podseća na oblik privlačenja venture capital. Ulagači su države, a nije isključeno da to postanu i privatne korporacije“, smatra Šahrimanjan Obradović.

Ističe da Odbor za mir najveći fokus pridaje obnovi Gaze uz ignorisanje osnovnih stvari kao što su razoružavanje Hamasa.

"Međutim, nije moguće ulagati dok naoružana teroristička grupa aktivno vodi svoje operacije. Zbog toga ovaj Odbor za mir više liči kao lobistička platforma zainteresovanih za američku naklonost“, naglašava ona.

Podvlači da je mađarski premijer Viktor Orban potvrdio svoje prisustvo 19. februara, što ide u prilog njegovoj izbornoj kampanji.

"Ako ništa drugo, lideri učesnici Odbora za mir imaće priliku za fotografiju sa predsednikom Trampom. Inicijativa poput Odbora za mir naišla je na otpor tradicionalnih škola diplomatije koje stanuju na evropskom kontinentu. Nerešeno pitanje učešća Republike Turske u vojnom prisustvu u Gazi odvraća pojedine izraelske partnere od pristupanja Odboru jer kada Turci jednom dođu kao mirovnjaci teško da će otići“, kaže Šahrimanjan Obradović.

Dodaje da je Izrael na raskrsnici ‒ ili će nastaviti sa protivterorističkim operacijama, ili će prihvatiti stabilizacione snage.

"Odbor za mir ne može rešiti problem Hamasa jer se to pitanje rešava u Teheranu, a možda i u Istanbulu. Države poput Jermenije Odbor za mir vide kao alat za uspostavljanje snažnijih odnosa sa Trampovom administracijom s ciljem pridobijanja naklonosti protiv agresivnog Azerbejdžana koji nije odustao od ratnih planova prema jermenskim provincijama, u prvom redu provincije Sjunik“, ističe Šahrimanjan Obradović.

Sagovornica "Ekspresa“ kaže i  da Jermenija svojim učešćem na sastanku Odbora za mir podiže svoj globalni utisak.

"Sama struktura inicijalnih članica deluje kao spisak iz imenika američkih senatora. Onaj ko prati američku međunarodnu politiku, kada vidi koje su države u inicijalnom odboru, s lakoćom ih može povezati sa određenim senatorima i kongresmenima bliskim Trampu“, naglašava Šahrimanjan Obradović.

Kaže i da su među 26 članica osnivača okupljena četiri kontinenta.

"Pozivnice su dobile Rusija i Belorusija, i prema spisku koji je objavila agencija Anadolija Belorusija je članica osnivačkog odbora čime se devalvira ekskluzivna prozapadna komponenta“, objašnjava Šahrimanjan Obradović.

Podvlači i da takvu šarolikost evropske prestonice percipiraju kao avanturu i da su zbog toga iz EU Odboru za mir pristupile samo Bugarska i Mađarska.

"Jedna milijarda dolara za članstvo je sigurno transakcione prirode jer kod Amerikanaca je uvek isplativo pametno uložiti. Rusija je od svoje pozivnice pokušala da organizuje problem rešavanja njene zamrznute imovine sa malo izgleda na uspeh“, kaže Šahrimanjan Obradović.

Ističe da Izrael još nije definitivno odredio svoj stav.

"Nakon najavljene posete premijera Netanjahua Vašingtonu znaće se više o poziciji jevrejske države koja će sigurno biti isključiva u odnosu na Tursku. Odbor za mir bez obzira na poslovni rezultat ostaće zaostavština predsednika Trampa. Ukoliko se privremeno članstvo nastavi bez obaveze ulaganja jedne milijarde dolara, dobijamo potvrdu da je cilj globalna masovnost za njegove ideje. Ukoliko do ulaganja dođe, dobićemo državno-privatnu korporaciju predvođenu Kušnerom kao glavnim inicijatorom u šta treba uložiti“, kaže Šahrimanjan Obradović.

Napominje i da ovaj maglovit status Odbora za mir ostavlja sumnje u njegovu efikasnost.

"Kako se raspoređuje dobit ‒ nije poznato. Očekujemo da će biti podignuta internet prezentacija sa jasnim statutom, pravilima za članstvo, ali i za gubitak članstva. Posebno jer je predviđeno da će ovaj Odbor za mir nadgledati tranzicionu vlast u Gazi. Već imamo sličan primer sa Većem za implementaciju mira u Bosni i Hercegovini proisteklog iz Dejtonskog sporazuma koji su krunisale UN“, objašnjava Šahrimanjan Obradović.

Kaže i da je ovo Trampovo primirje u Gazi zasnovano na odluci UN od novembra 2024. godine.

"Postavlja se pitanje globalnih ambicija ovog odbora jer se priča ne završava na Gazi. Posebno u oči upada da se u taj odbor priključila Belorusija koja zvanično ne priznaje Kosovo kao državu. Sada se otvoreno može postaviti pitanje ‒ da li je Belorusija priznala Kosovo prihvatanjem članstva? Ili opet sa druge strane Aleksandar Lukašenko priprema teren za tranziciju kada popusti Putinova talačka kriza. U svakom slučaju osnivanjem Odbora za mir relevantne konsultantske kuće i lobističke agencije imaju novi poligon za svoje poslove“, zaključuje Šahrimanjan Obradović.

Tramp ponudio Putinu da bude u Odboru za mir u Gazi

Kremlj objavio

Kremlj objavio

Svet 19.01.2026. 15:15

Tramp ponudio Putinu da bude u Odboru za mir u Gazi