ODLUČUJUĆI ČIN? U Londonu počinje proces protiv Asanža

ODLUČUJUĆI ČIN? U Londonu počinje proces protiv Asanža

EPA/ANDY RAIN


U Londonu počinje proces koji može da zapečati sudbinu osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža (49), čoveka koji je svetu otkrio američke ratne zločine, a ako bude isporučen SAD, gotovo izvesno ga čeka doživotna robija.

Od desetak zatvora u Londonu, britansko pravosuđe je za Asanža odabralo Belmarš, zatvor sa visokim merama sigurnosti na istoku glavnog grada napravljen za teroriste i teške zločince, u kome su uslovi tako loši da se u Vikipediji naziva “britanski Gvantanamo”, piše Dojče vele.

Proces protiv Asanža trebalo bi da počne danas, a naredne tri nedelje odlučuje se o njegovoj sudbini – da li će biti izručen Sjedinjenim Državama na osnovu optužnice u osamnaest tačaka.

EPA/ANDY RAIN

EPA/ANDY RAIN

Poslanica nemačke Levice Hajke Henzel otputovala je u London da prati saslušanje jer se tu, kako kaže, radi o “političkom procesu protiv istraživačkog novinara”.

Asanž, dobitnik brojnih novinarskih priznanja, ima moćne neprijatelje, što je postalo jasno 2017. godine kada je američki šef diplomatije Majkl Pompeo nazvao Vikiliks “nedržavnom neprijateljskom obaveštajnom službom”, a tadašnji američki ministar pravosuđa Džef Sešns nazvao je hapšenje Asanža “prioritetom”.

Povezane vesti – Poternice bez potere

Vikiliks je 2010. objavio oko pola miliona poverljivih i tajnih dokumenata američke administracije o ratovima u Iraku i Avganistanu, što su dokazi o američkim ratnim zločinima.

Kristijan Mir, poslovođa Reportera bez granica, kaže za DW da je Asanž “utabao put, pokazujući kako novinarstvo treba da postupa sa velikim količinama podataka” i da je inicirao objavljivanje podataka od ogromne važnosti za svetsku javnost.

Specijalni izaslanik UN za problem mučenja i okrutnog kažnjavanja Nils Melcer kaže da u slučaju Džulijana Asanža ne važe načela pravne države i da mu nisu omogućene stvari koje imaju i najgori zatvorenici u Hagu, poput češćih kontakata sa advokatima i pristupa pravnim spisima.

EPA-EFE/FACUNDO ARRIZABALAGA

EPA-EFE/FACUNDO ARRIZABALAGA

Strategija američkih tužilaca zasniva se na tome da Asanža ne napadaju kao publicistu, već kao hakera – odnosno ne zato što je podatke objavio, već što ih je nelegalno pribavio.

Osamnaest tačaka optužnice se svodi na tri stvari: Asanž je navodno pružio tehničku podršku Čelsi Mening koja je bila izvor Vikiliksa, zatim je podsticao da isporuči dodatni materijal i na posletku, objavom podataka Asanž je navodno ugrozio ljudske živote.

Melcer smatra da se ne radi lično o Asanžu, već o “zločinima njegovih progonitelja, država” i dodaje da time gaze institut vladavine prava i celom svetu pokazuju da može biti proglašen za špijuna onaj ko informiše javnost o državnim ratnim zločinima.

Ako im to prođe, kaže Melcer, mali je korak od pravne države do tiranije.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar