OMČA ZA LAŽNE VESTI: Da li zakon štiti ljude ili političare?!

OMČA ZA LAŽNE VESTI: Da li zakon štiti ljude ili političare?!


Danac Saleh Sulejman je prva žrtva malezijskog zakona o dezinformacijama, jedinog takvog propisa na svetu. Pored Malezije, i EU se bacila na uvođenje regulative u borbi protiv fejk vesti na društvenim mrežama i u medijima. Eksperti strahuju da ti propisi neće štititi ljude, već političare

Nemačka zove, Nemačka zove, smireno ali upozoravajuće govorio je glas perfektnog britanskog akcenta s radijskih talasa. Nastavljao je zastrašujućim opisima izginulih na bojnom polju, nabrajao žrtve rečima hladnokrvnog statističara, spuštao moral naroda i obesmi­šljavao puštanje dragocene britanske krvi za narode preko Lamanša.

Kao neprocenjivi šraf Gebelsove propagandne mašinerije, Vilijam Džojs, američki Irac, punih šest godina je iz Nemač­ ke trovao britanski etar emisijima o pobedama nacista i Tre­ ćeg rajha. Vlada nije zabranila njegove izmišljotine, a štitila ga je sloboda govora. Britanci nisu pretpostavljali da iko veruje fatalističko-lažnim trabunjanjima. Zato je i uspeo da pokoleba mnoge. Džojsa su zvali lord Ho-Ho (glasno smejanje, prim. aut.) i bio je poslednji obešeni veleizdajnik Britanije, osuđen za samo 23 minuta.

Omča za lažne vesti bi danas teško prošla glatko iako bi je Tramp prvi stavio oko vrata američkih novinara. I to gotovo svih.

– Mediji izmišljaju priče upotrebljavajući nezvanične izvore. Potpuno su nezauzdani – urlao je šef Bele kuće s Tvitera pre nekoliko dana reagujući na objavu da ga je šef osoblja Džon Keli nazvao idiotom. Za tu medijsku priču i sve koje o njemu uporno kolaju uvredljivi predsednik je skovao izraz 2016. i nastavio da ga koristi, sve dok „fejk njuz“, istinite ili ne, nisu zabrinule evropske vlade i postale globalni preteći fenomen.

Tramp, međutim, nije ni slutio da će borba protiv lažnih vesti o političkom teatru Bele kuće, od brzopoteznih otpuštanja do kriminalnih istraga, napuniti kase najvećih američkih medijskih kompanija, počev­ ši od „Njujork tajmsa“, kojem je 2017. prihod od pretplate skočio na milijardu dolara. Ruke su trljali i „Vašington post“ sa više od milion pretplatnika u septembru prošle godine, kao i SiEn-En, „Foks njuz“ i „Politiko“ sa najvećim rejtingom čitanosti još od izbora 2016. godine.

Za razliku od Trampa, evropski lideri mirno su se pozabavili informacionim neprijateljima, pozivajući se na dobro prihvaćene tvrdnje o narušavanju državne istinosti. Komisija EU je za jul ove godine najavila tehnološku blokadu lažnih internet informacija, nazvanu „Kod protiv dezinformacije“.

– Aplikacija „Blokčejna“ će obezbediti transparentnost vesti na internetu, kao i integritet i praćenje sadržaja – naveli su iz Evropske komisije.

Dok u EU zabrane moraju da prođu dugotrajne procedure, u Maleziji je pro­ šle nedelje palo i prvo hapšenje zbog lažnih vesti. Salah Salem Saleh Sulejman nije vodio trolsku firmu ili veb-stranicu za širenje propagande i nije poku­ šavao da uništi ugled nekog političara. Sulejman nije ni novinar, ni stanovnik Malezije, već Danske, ali je na „Jutjubu“ postavio video u kojem je tvrdio da je bio s Palestincem koga su ubila dvojica napadača na motociklu. U klipu je naveo da je bezbroj puta zvao policiju, ali da su oni reagovali veoma sporo. Sulejman se poigrao s neistinama pa će ostatak odmora, umesto u hotelu, morati da provede u ćeliji. Policija je, naime, utvrdila da je Sulejman slagao, zbog čega je osuđen na sedam dana zatvora, čime je postao prva žrtva malezijskog zakona o fejk njuzu, prvog takvog propisa na svetu.

– Lažne vesti postale su globalni fenomen, ali je Malezija na vrhu brega i pokušava da se bori protiv toga – rekao je Fadhlulah Suhajmi Abdul Malek, visoki zvaničnik Malezijske komisije za komunikacije i multimediju, za „Njujork tajms“, dodajući da fejkeri mogu dobiti čak šest meseci zatvora i novčanu kaznu od 128.000 dolara.

Plasiranje neistinitih informacija ozbiljno su shvatili i Britanci. Njihov državni sekretar odbrane Gavin Vilijamson zatražio je da se IT stručnjaci uključe u rezervne vojne snage i pomognu u uništavanju sajber-propagande.

– Trebalo bi regrutovati vojnike koji razmišljaju kao novinari. Ratovanje se brzo razvija i potreban je novi pristup za sledeću generaciju. U ovom dobu dezinformacija, to je od presudne važnosti – izjavio je Vilijamson, poznat po upozorenjima da Rusi šire laži u Velikoj Britaniji. I EU je izrazila bojazan da Moskva razvija sofisticirane, gotovo umetničke taktike lažiranja kako bi potkopala zapadne demokratije.

Zanimljivo je da je i Fejsbuk odlučio da modifikuje svoju platformu tako da netačne vesti budu manje vidljive korisnicima te društvene mreže. One informacije čiji se sadržaj bude smatrao nepreciznim biće prikazane u skraćenoj varijanti, dok će proverene vesti imati veću sliku, naslov i obave­ štenje.

Upućeni tvrde da je ta odluka Fejsbuka dobra, ali da se isto ne može reći i za političku regulativu. Eksperti napominju da su zakoni neprecizni i da olakšavaju političarima i liderima da otklanjaju priče koje im se ne dopadaju. Vlada ima moć da odluči šta je tačno, a šta nije. Poput orvelovskog ministarstva istine.

I ne samo da političari mogu da brišu kompromitujuće sadržaje već mogu s lakoćom da puštaju propagandne poruke, upakovane u istinu. Očigledno je američki autor Mark Tven proročki primetio da „laž može proputovati pola sveta dok istina obuva svoje cipele“

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar