Opraštanje od Dezmonda Tutua

Tutu, dobitnik Nobelove nagrade za mir, koji je pomogao okončanju rasističkog režima u Južnoj Africi, insistirao da ne bude velikih troškova i želeo je "najjeftiniji raspoloživi kovčeg".

U oproštajnom govoru, predsednik Siril Ramafosa opisao je Tutua kao duhovnog oca južnoafričke nove nacije.

Ramafosa je opisao nadbiskupa kao "krstaša u borbi za slobodu, za pravdu, za jednakost i mir, ne samo u Južnoj Africi već i širom sveta", prenosi BBC.

"Ako želimo da globalnu ikonu shvatimo kao nekoga visokog moralnog stasa, izuzetnih kvaliteta i u službi čovečanstvu, nema sumnje da se to odnosi na čoveka koga danas sahranjujemo", rekao je on.

Među okupljenima u Katedrali svetog Ðorđa na opelu su bili porodica, prijatelji, sveštenstvo i političari, a broj prisutnih bio je ograničen zbog korona virusa.

Sahrana je imala poseban status, obično određen za predsednike i veoma važne ličnosti.

Tutu je tražio da jedino cveće u katedrali bude "buket karanfila od njegove porodice".

Ranije je otkriveno da će Tutu biti akvamiran, što je proces u kojem se koristi voda i smatra se ekološki prihvatljivom alternativom kremaciji.

Tutu je bio jedna od pokretačkih snaga pokreta za okončanje politike rasne segregacije i diskriminacije koju je sprovodila vlada bele manjine protiv crne većine u Južnoj Africi od 1948. do 1991. godine.

Tutu je koristio svoj visoki profil da progovori protiv ugnjetavanja crnaca u svojoj zemlji, uvek govoreći da su njegovi motivi verski, a ne politički.

Nakon što je Nelson Mendela 1994. postao prvi crni predsednik Južne Afrike, Tutua je imenovao u Komisiju za istinu i pomirenje osnovanu da istražuje zločine koje su počinili i belci i crnci tokom ere aparthejda.

Tutu je 1984. godine dobio Nobelovu nagradu za mir, zbog njegove uloge u borbi za ukidanje sistema aparthejda.

Zaslužan je za stvaranje izraza ''Rainbow Nation'', kojim je opisana etnički izmešana Južna Afrika posle aparthejda.