Svet
28.01.2022. 12:43
Svet
29.01.2022. 08:25
Milan Mišić
Rusija - Ukrajina
Pariz i Berlin kvare igru Vašingtona
Zatezanje se početkom ove nedelje primaklo pucanju u sučeljavanju Rusije i Amerikom predvođenog geopolitičkog Zapada. Borbena gotovost se na obe strane iz dana u dan podiže, a polje za manevrisanje diplomatije sužava, pošto posle mnogih pregovora od početka ove godine još nema nikakvog dogovora.
Zaplet oko Ukrajine – i širih zahteva predsednika Rusije za prekomponovanje evropskog poretka stvorenog u prvoj deceniji posle Hladnog rata – postao je najveća kriza između dva nuklearno naoružana geopolitička aktera koja preti da destabilizuje još nekonsolidovani svetski poredak i, uz još neobuzdanu pandemiju, izazove i teške poremećaje u globalnoj ekonomiji.
Posle virtuelnog samita predsednika Bajdena i Putina održanog početkom decembra dve strane su održale čak pet rundi razgovora, ali nisu uspele da premoste jaz između stanovišta. Rusija, naime, smatra da je izložena "egzistencijalnoj pretnji“ i traži pisane garancije da se NATO neće dalje širiti na istok. Tome dodaju i zahtev da se zapadni vojni savez povuče sa teritorija država koje su tokom Hladnog rata bile deo Sovjetskog Saveza ili u istočnom vojnom paktu.
Stav Amerike koja pregovara u ime celog Zapada, odnosno njenog 30-članog vojnog saveza, jeste da Rusija svojim novopovučenim "crvenim linijama“ de fakto nastoji da revidira ishod Hladnog rata koji je izgubila, dok se neprihvatljivim smatra i zahtev Moskve da joj se ozvaniči "sfera interesa“ proširena i na Ukrajinu, koja je svoj nacionalni brod pre osam godina usmerila ka Zapadu (koji joj je svojevremeno obećao i NATO članstvo).
Jaz u percepcijama krize je dodatno produbljen zbog ruske aneksije Krima, strateškog poluostrva u Crnom moru, i optužbi na račun Moskve da je podstrekač pobune ruske manjine u dve istočne regije Ukrajine, dok je u središtu aktuelne krize izvođenje oko 100.000 ruskih vojnika sa borbenom opremom na ukrajinsku granicu.
Uprkos dosadašnjem neuspehu diplomatije, održava se nada da ona neće biti nastavljena „drugim sredstvima“ – ratom, ako ruska vojska pređe preko ukrajinske granice i time, iz vizure Amerike i NATO saveznika,"izvrši agresiju“. Iz Vašingtona se doduše poručuje da bi Moskva u tom slučaju bila izložena"sankcijama bez presedana“ koje bi njenu ekonomiju praktično isključile iz svetskih tokova.
Američki predsednik Džo Bajden je u nedelju, posle virtuelnog samita sa evropskim liderima, ponovio da postoji "totalna jednoglasnost“ saveznika, što nije otklonilo nekoliko dana ranije stvoren utisak da u tom frontu postoje i prilično ozbiljne naprsline.
Prvu je izazvao novi gaf samog Bajdena koji je u Beloj kući izjavio da bi Amerika mogla da toleriše neki "minimalni upad“ Rusije, što je šokiralo saveznike i Bajdenov tim stavilo na muke da objasni da predsednikove reči imaju drugo značenje od onog očiglednog.
To je nekako ispeglano tumačenjem da prag posle kojeg će Zapad biti prinuđen da uzvrati ne mora da bude samo neka ruska vojna akcija prema Ukrajini, već čitav katalog drugih agresivnih poteza, od sajber napada do "paravojne taktike“, pri čemu će svaki izazvati „odlučno, recipročno i jedinstveno reagovanje“.
"Evropska autonomija“
Ono što je pod sumnju stavilo baš ovo poslednje – savezničko jedinstvo – doveo je zatim u pitanje Emanuel Makron, izjavom u Strazburu, gde je u Evropskom parlamentu izneo program polugodišnjeg francuskog predsedavanja EU koje je počelo 1. januara.
Tom prilikom Makron je izneo predlog da EU "donese sopstveni plan za bezbednost i stabilnost sa Rusijom“ i otvori sopstveni kanal za dijalog sa Moskvom. "Dobro je što postoji koordinacija između Evropljana i Sjedinjenih Država, ali neophodno je i da Evropljani vode sopstveni dijalog.
Ova izjava je odmah upoređena sa nekako u isto vreme iznetim stavom američkog državnog sekretara Entonija Blinkena da "snaga naše diplomatije, naše odvraćanje i svaka reakcija na agresiju Moskve zahtevaju jedinstvo među saveznicima i partnerima, kao i sa Ukrajinom“.
Svet
25.01.2022. 11:47
Zapad Rusiji: Ako krenete na Ukrajinu odgovorićemo žestoko
Makron, koji 10. aprila izlazi pred birače da bi isposlovao još jedan petogodišnji boravak u Jelisejskoj palati, evropskim parlamentarcima je predočio i da bi program za novi evropski poredak bezbednosti trebalo da se u okviru EU uobliči "u sledećih nekoliko nedelja“, potom usaglasi sa NATO saveznicima, da bi se na kraju u okviru pregovaračkog procesa stavio na uvid Rusiji.
Uz to, francuski predsednik je predložio i oživljavanje takozvanog normandijskog formata – četvorostranih pregovora između Rusije, Nemačke, Francuske i Ukrajine, ustanovljenih 2014. godine tokom proslave Dana pobede u istorijskom regionu na severu Francuske.
Prva ruska reakcija na ovu praktičnu primenu Makronovog koncepta "strateške autonomije“ Evrope bila je izjava Sergeja Rjabkova, zamenika ministra inostranih poslova, koji je rekao da bi Moskva radije da pregovara primarno samo sa Vašingtonom.
To svakako nije iznenađenje, s obzirom na to da ruska strategija podrazumeva narušavanje jedinstva Zapada kad god se za to ukaže prilika. A njih je, kako izgleda, sve više, jer pored Pariza, geopolitičku igru oko Ukrajine kvari i Berlin.
Oprez Nemačke
Za sveže formiranu koalicionu vladu Nemačke saveznički konflikt sa Ukrajinom je zalogaj koji teško može da se sažvaće jer je u proteklih nekoliko nedelja postalo očigledno da im interesi nisu podudarni.
Kako je izneo nedeljnik "Špigl“, novi nemački kancelar Olaf Šolc odbio je, pravdajući se prezauzetošću, ponudu predsednika Bajdena da se hitno sastanu u Beloj kući i oči u oči pretresu međusobne pozicije kad je reč o situaciji oko Ukrajine. Novi datum se, prema istom izvoru, usaglašava, ali se ne očekuje pre sredine februara.
Svet
24.01.2022. 19:05
"Laž je da je Si Điping molio Putina da ne napada Ukrajinu"
U opsežnoj analizi, "Špigl“ konstatuje da Nemačka ima veoma malo manevarskog prostora u ukrajinskom konfliktu. Otkriva i da je gotovo konspirativno – bez fotografisanja i saopštenja za medije – Šolca u Berlinu posetio šef CIA-e Vilijam Berns, koji je šefu nemačke vlade i svom kolegi iz BND-a (nemačke obaveštajne službe) preneo Bajdenovu poruku da će, dođe li do ruskog upada u Ukrajinu, pritisak da Nemačka zauzme jasan stav nasuprot Moskve biti povećan.
Posle Bernsa, Berlin je posetio i Entoni Blinken, sa sličnom porukom – da bi, ako Nemačka istrajava na sopstvenom kursu prema Rusiji, minimum koji saveznici očekuju bilo njeno učešće u zavođenju teških sankcija.
Nemačka međutim i u toj oblasti vidi problem jer bi, primerice, isključivanje Rusije iz SWIFT sistema za međunarodna plaćanja koliko ruskim, naškodilo i nemačkim kompanijama. Uz to, u Berlinu se strahuje i od mogućih poremećaja u isporukama energenata iz Rusije, što bi uvis gurnulo već ekstremne cene gotovo svih goriva (Rusija, tvrdi "Špigl“, podmiruje oko 55 odsto nemačkih potreba za prirodnim gasom).
Teoretski, Nemačka može gasom da se snabdeva i iz alternativnih izvora: iz Amerike, Afrike ili sa Bliskog istoka, ali nema luku u kojoj bi mogao da se obavlja pretovar tankera sa "utečnjenim“ gasom, pa bi isporuke morale da se vrše preko Holandije, Poljske ili Italije.
Vladajuća koalicija (Socijalisti, Zeleni i Slobodne demokrate) uz to se još nije usaglasila oko davanja zelenog svetla za komercijalno korišćenje novoizgrađenog gasovoda "Severni tok 2“. On još nije dobio upotrebnu dozvolu – a kad će, ne zna se. U vladi ga podržavaju socijalisti, ali ga preostala dva partnera osporavaju.
Svet
28.01.2022. 10:21
Ruski ratni brodovi vežbaju gađanje u Crnom moru
Berlin je uz to pod pritiskom saveznika, naročito Amerike (koja insistira da i ova gasna infrastruktura bude predmet sankcija), kao i nezadovoljstva mnogih istočnoevropskih zemalja, što sve zajedno ne obećava da će "Severni tok 2“ u dogledno vreme biti u pogonu. Povrh toga, postoji i sporazum između predsednika Bajdena i bivše kancelarke Angele Merkel da novi gasovod može da se koristi samo ako Ukrajina ostane gasni tranzit između Rusije i Evrope.
U svakom slučaju, Nemačka ne može da "ukine“ "Severni tok 2“: može samo da ga na neodređeno vreme "zamrzne“ ili, u nekom povoljnijem geopolitičkom kontekstu, kao "privatni poduhvat“, aktivira.
Scenariji za gas
S tim u vezi, u vazduhu lebdi i pitanje u kojoj meri će Evropa biti u energetskim problemima ako se situacija povodom Ukrajine otrgne kontroli?
Prema analizi CSIS-a, privatnog Centra za strateške i međunarodne studije iz Vašingtona, mogući su različiti scenariji, pri čemu svaki uzima u obzir činjenicu da Ukrajina nije više ključni čvor energetskog sistema Evrope. Gasni tranzit je, naime, od 1994. pa na ovamo, diversifikovan izgradnjom alternativnih gasovoda koji idu preko Belorusije, Poljske, Turske i po dnu Baltičkog mora ("Severni tok 1“), što je sve ukrajinski tranzit smanjilo za oko 70 odsto: sa oko 140 milijardi kubnih metara (bcm) u 1998. na samo 42 bcm u prošloj godini.
Ono što se međutim nije promenilo to je da su ukrajinska energetska bezbednost i njen ukupni ekonomski bilans zavisni od njene uloge gasnog koridora.
Kad se podvuče crta, Rusija energetsku kartu Evrope drži u svojim rukama, pri čemu je nesporna činjenica da dok je Evropi neophodan ruski gas, Rusiji su isto tako potrebni prihodi od njegove prodaje.
Zbog zaista visokih uloga u ovoj igri i interesa svih aktera u njoj, ovo je najveća svetska kriza od pada Berlinskog zida. Rat i dalje nije neizbežan, ali se čini da sa svakim proteklim danom pesimisti postaju realisti.
Komentari
