PEVAČ, REDITELJ, AKTIVISTA: Ko su kandidati za izbore za predsednika Hrvatske?

PEVAČ, REDITELJ, AKTIVISTA: Ko su kandidati za izbore za predsednika Hrvatske?

EPA/ANTONIO BAT


Hrvatsku krajem godine očekuju predsednički izbori, a kandidature je dosad najavilo čak 12 ljudi.

Seoska kampanja, konferencije, pijačna druženja i kritika protivnika su već uveliko počeli. I dok se levičarske stranke okupljaju oko bivšeg hrvatskog premijera Zorana Milanovića, na desnici vladaju pravi haos i konfuzija, koju je zvaničnom kandidaturom, na kratko prekinula aktuelna predsednica Kolinda Grabar Kitarović.

Među kandidatima su poznata i manje poznata imena, a možda najveće iznenađenje, ako je suditi po poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, predstavlja pevač Miroslav Škoro koji beleži sve veću podršku među biračima.

Ovo su kandidati za predsedničke izbore u Hrvatskoj.

Zoran Milanović (SDP)

Bivši premijer i nekadašnji lider najveće opozicione hrvatske stranke, Socijaldemokratske partije (SDP) ima dosta dobre šanse u trci za predsednika. Milanović ima iskustvo u diplomatiji, dobro poznaje strane jezike, a u prilog mu idu i nekadašnja funkcija premijera i mandat u Saboru.

Foto: Tanjug

Foto: Tanjug

Međutim, ono što Milanoviću ne ide u prilog, opisano je upravo u njegovom političkom sloganu “Predsjednik s karakterom”, prenosi Index.hr. On je poznat kao impulsivni političar, i neko ko je previše uveren da je sve što mu izlazi iz usta suho zlato pa se za njegove provale koristi izraz “zoranizmi”.

Miroslav Škoro

Miroslav Škoro je popularni muzičar, pesnik, preduzetnik, doktor ekonomskih nauka i odnedavno predavač na Univerzitetu Sjever.

Objavio je kandidaturu samo nekoliko dana nakon Milanovića, kao jakog kandidata levice. Prema mišljenju analitičara, Škoro bi mogao da uđe u drugi krug i ugrozi izglede predsednice Kolinde Grabar-Kitarović.

Instagram

Instagram

Iako na izbore izlazi kao nezavisni kandidat, nije odbacio mogućnost podrške pojedinih političkih stranaka ili koalicija. Mogućnost saradnje odbija jedino s ekstremnim političkim opcijama, i levim i desnim.

Milan Bandić (Dario Juričan)

Filmski reditelj Milan Bandić, nekad poznatiji kao Dario Juričan, najavio je predsedničku kandidaturu zajedno sa programom u kojem je predložio uvođenje centralnog Ministarstva korupcije sa sedištem na Pantovčaku, zaštitu korupcije Ustavom i proglašavanje cele Hrvatske Isključivim koruptivnim pojasom (ISKOP).

Printscreen

Printscreen

Bandić je dobio spor oko promeene imena na sudu, nakon što je zagrebački Gradski ured za opštu upravu utvrdio da je “obmanuo javnost” koristeći ime i prezime zagrebačkog gradonačelnika. On je tada naglasio da se “lišen stranačkih okova, kao feniks, kao ptica” kandiduje za predsednika Republike.

“Ja sam običan čovek koji će se boriti za malog korumpiranog čoveka. Želim da korumpiram Hrvatsku i želim da to bude zajednička platforma svih Hrvata. Nije budućnost Hrvatske da se kopaju ideološki rovovi, nego je budućnost Hrvatske u korupciji. Želim biti predsednik svih takvih Hrvata” rekao je redatelj Bandić.

Dalija Orešković

Predsednica stranke START i bivša čelnica Komisije za odlučivanje o sukobu interesa Dalija Orešković najavila je da će se kandidatovati na predstojećim predsedničkim izborima u Hrvatskoj, uz ocenu da su institucije koje bi trebalo da učestvuju u borbi protiv korupcije “ili potopljene ili pred eutanazijom”.

Facebook

Facebook

“Odluku sam donela u jeku izbijanja korupcijskih afera u izvršnoj vlasti. Činjenica je da na društvenu nepravdu, koju korupcija stvara i koja je ušla u sve pore države i društva, ni jedan od do sada istaknutih kandidata ne nudi prihvatljiva rešenja i prihvatljiv odgovor”, rekla je Orešković jednom prilikom.

Dejan Kovač

Ekonomista sa američkog Univerziteta Prinston, 34-godišnji Dejan Kovač, u sklopu svoje predsedničke kampanje najavio je javne nabavke, predstečajne nagodbe i subvencije kao ključne tačke, a u tome ga je podržala Hrvatska socijalno-liberalna stranka (HSLS).

Kovač je član Američkog ekonomskog društva i britanskog Kraljevskog ekonomskog društva, kao i prvi Hrvat zaposlen na američkom Fakultetu “Vudro Vilson” za javne i međunarodne odnose.

Privatna arhiva

Vlaho Orepić

Orepić je nezavisni saborski zastupnik i bivši ministar untrašnjih poslova. Prilikom isticanja kandidature, Orepić je podvukao da će potpise sigurno sakupiti.

“Prvo treba razbiti neistinu koja se pušta u etar, a to je da predsednik ne može ništa. Predsednik može sve. Imamo situaciju da naša predsednica prodaje svoju sliku bez sadržaja.”

Katarina Peović

Peovićeva je hrvatska aktivistkinja i profesorka na Filosofskom fakultetu u Rijeci. Bila je rotaciona predstavnica stranke Radnički front u Gradskoj skupštini Zagreba.

Ona je istakla nedavno za “Novosti” da srpski narod u Hrvatskoj ima ulogu kao Jevreji u nacističkoj Nemačkoj.

Tomislav Panenić

Bivši ministar ekonomije i saborski zastupnik Mosta. Panenić se kandidovao kao nezavisni kandidat, jer nije dobio podršku stranke nije dobio, iako ju je tražio.

Facebook

“Most će imati svog kandidata, svako će navijati za sebe. Verovatno ćemo imati jedne od najživahnijih predsedničkih izbora dosad, verujem da je čast biti u tome društvu i pokušati promovisati neke ideje koje nisam čuo dosad u javnom prostoru”, rekao je Panenić za medije.

Anto Đapić

Predsednik Demokratskog saveza nacionalne obnove (DESNO) Anto Đapić, hrvatski je političar, saborski zastupnik u više mandata, bivši predsednik Hrvatske stranke prave i nekadašnji osječkui gradonačelnik.

Mislav Kolakušić

Kolakušić je pravnik koji je od 2001. do 2005. radio je u finansijskom odeljenju Upravnog suda Hrvatske, a od 2005. do 2011. kao viši sudski savetnik u istom sudu. Postao je sudija Trgovačkog suda 2011. godine.

Dve godine kasnije počeo je njegov javni angažman koji će mu doneti simpatije javnosti i nadimak sudija pravednik, ali i zamerke unutar struke. Nakon što je Zakon o predstečajnim nagodbama donesen, Kolakušić je stopirao predstečajni postupak kompanije Dalekovod te se javno usprotivio Zakonu nazvavši ga protivustavnim.

Njegov zahtev za ispitivanje ustavnosti tog Zakona je odbačen, a slučaj Dalekovod mu je oduzet. Ali, Kolakušić je nastavio javno da govori o štetnostima ove prakse.

Kolakušić je bio i najveće iznenađenje izbora za Evropski parlament koji su održani u Hrvatskoj. Osvojio je jedan mandat i ušao u Evropski parlament, zajedno sa po četiri poslanika iz HDZ-a i SDP-a te po jednim poslanikom sa liste Hrvatskih suverenista, Živog zida i Amsterdamske koalicije.

Ivan Pernar

Pernar je hrvatski političar i aktivista. Osnovao je juna 2011. stranku Alijansa za promene koja je kasnije postala Human Shield. Član je Hrvatskog sabora od izbora 2016. godine, nakon što je izabran u 6. izbornom okrugu na zajedničkoj stranačkoj listi Human Shield, Promijenimo Hrvatsku i Akcija mladih.

Ivan Pernar

Međutim, 5. juna 2019. objavio je da napušta partiju, jer su je predsednik Ivan Vilibor Sinčić i njegova supruga pretvorili u privatno vlasništvo. Nastavio je političku karijeru kao nezavisni parlamentarac, a 6. juna 2019. godine izjavio je da je zatražio brisanje članstva u Human Shield-u i da će 7. jula 2019. osnovati novu stranku. Stranka se zove Stranka Ivana Pernara.

Kolinda favorit

Prema istraživanjima Crobarometa, koji objavljuje Dnevnik Nove TV, a sprovodi IPSOS agencija, najveću podršku birača ima samo troje potencijalnih kandidata. Tako bi Kitarovićeva dobila 34,3 odsto pordške, Milanović 23,9 procenata, a Škoro, koji je profitirao od zvanične podrške Mosta, 20,2 odsto glasova birača. Kolakušić gubi podršku i sada uživa poverenje od 6,2 odsto, Pernar 3,7 procenata, a Oreškovićeva 3,3 odsto podrške. Kovač, kandidat HSLS-a trenutno uživa podršku od dva odsto. Ostali kandidati osvajaju 4,4 odsto, a neodlučnih birača je sve manje – trenutno 2,2 odsto.

Kako se ističe, Hrvatska će, po svemu sudeći, izabrati predsednika u drugom krugu. U “trci” između Kitarovićeve i Milanovića pobedu odnosi aktuelna predsednica s 51,5 odsto glasova na prema 36 odsto koliko osvaja Milanović. Kada bi u drugi krug ušli Škoro i Kitarovićeva, rezultat bi bio nešto neizvesniji. Tada bi Kolinda dobila 45,8 odsto podrške, dok Miroslav Škoro može da računa na podršku od 36,8 procenata. U duelu sa Milanovićem, Škoro bi odneo pobedu.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar