Pobačaj na američki način

Pobačaj na američki način

EPA-EFE/SHAWN THEW


Od početka godine pet država SAD je usvojilo zakone o zabrani abortusa. Ovo osetljivo žensko pitanje i demokrate i republikanci koristiće u političkoj kampanji 2020. godine

 

Pitanje abortusa nekada je regulisalo isključivo običajno pravo. Tada je abortus u Engleskoj, a kasnije i Americi, bio zabranjen samo od trenutka kada žena prvi put oseti pokrete fetusa. Što je prilično subjektivna odrednica…
Tek u 20. veku mnoge zapadne zemlje počele su da kodiraju zakon o abortusu i kroje dalja ograničenja. Tako se dešava da i savremene evropske države poput Poljske, Španije, Portugala i Kipra svaki prekid trudnoće tretiraju kao krivično delo, osim u slučaju silovanja ili kada je život majke u opasnosti.
Pre tačno godinu dana u svetu je odjeknula vest da je jedna Irska, inače jedina zemlja koja štiti prenatalni život svojim ustavom, odjednom promenila mišljenje i zakon. Do tada je prekid trudnoće u Irskoj bio zabranjen čak i u slučajevima silovanja, a izuzetno se odobravao kada je ugrožen život trudnice. Time se ovo zakonsko rešenje, zajedno s Maltom i Andorom, ubrajalo u najrigoroznije akte o abortusu u svetu. Da je taj i takav zakon očigledno bio čak kontraproduktivan, praksa je okrutno ukazivala. U martu 2017. državna televizija Irske objavila je imena 796 izgubljene dece. I to uz zvuke posmrtne muzike. Bile su to bebe i deca uzrasta do tri godine, čije su kosti pronađene u kanalizaciji nekadašnjeg doma za neudate majke u gradu Tuamu.

Rigidan irski zakon samo je nastavak stroge katoličke moralnosti iz prošlosti, koja je smatrala sramotom trudnoću pre braka. Takve žene, porodica i društvo bi odmah odbacili kao grešne, zbog čega su desetine hiljada Irkinja prošle kroz katoličke domove za majke i decu, gde su deca rođena u tajnosti. Ipak, ovo nisu bile scene iz srednjeg veka. Sve ovo u Irskoj dešavalo se u 20. veku?! Dom u Tuamu, koji su vodile časne sestre, bio je aktivan sve do 1961, a srušen je tek 1970. Poslednjih pet godina postoji i posebna komisija za istragu 18 domova za majke i decu širom Irske, uključujući Tuam, zbog opravdane verovatnoće da ovo nije jedina masovna grobnica tog tipa.

Francuska je legalizovala prekid trudnoće 1975. Novi zakon dozvoljava prekid trudnoće, a kod kasnog pobačaja dovoljan je uslov da nastavak trudnoće ugrožava zdravlje trudnice. Sud se u donošenju odluke rukovodio stavom da uvek prednost ima nešto što postoji u odnosu na nešto što je tek u nastajanju. Britanija ide i korak dalje, kod njih je abortus dozvoljen do 20. nedelje trudnoće.

EPA-EFE/ETIENNE LAURENT

EPA-EFE/ETIENNE LAURENT

U liberalnije evropske države spadaju i Nemačka, Austrija, Belgija, Bugarska, Danska, Estonija, Grčka, Mađarska, Letonija, Češka, Rumunija, Slovačka, Slovenija i Švedska. Prekid trudnoće dozvoljen je do 12. nedelje, posle toga je potrebno mišljenje lekara. Ipak, najliberalnija je Švedska, gde dodatno pravo ostvaruju maloletnice kojima nije potrebna saglasnost roditelja, a prekid trudnoće plaća socijalno osiguranje.

Zato je logično postaviti jednostavno pitanje: Šta se to dogodilo sa Amerikom, koja na svaki način decenijama pokušava da se nametne i održi kao uzoran model liberalne demokratije?!

Naime, prošle nedelje Luizijana je usvojila zakon o ukidanju abortusa, a Misisipi još uvek čeka potpis guvernera. Prethodno je, sredinom maja, republikanski senat u Alabami nastavio praksu potpune kriminalizacije abortusa u Americi, koja je uzela maha od početka godine. Zakonodavci ove američke države, sa 25 glasova za i šest protiv, izglasali su zabranu abortusa u svakoj fazi trudnoće. Čak i u slučajevima silovanja ili incesta, osim u slučaju kada je zdravlje žene ozbiljno ugroženo?! Za lekare koji obavljaju prekid trudnoće, tim aktom je predviđena kazna od 99 godina zatvora.

U senatu Alabame, republikanci su velikom većinom usvojili jedan od najstrožih zakona o abortusu u SAD. Ironija leži u tome što je za usvajanje mere bio potreban potpis jedne žene – guvernerke Kej Ajvi. Kao što su republikanci i predvideli, Ajvijeva, inače pobornica zabrane abortusa, nije imala ništa protiv da ženama uskrati osnovno ljudsko pravo.

“Potpisala sam zakon Alabame o zaštiti ljudskog života. Ovaj akt je moćni testament dubokog uverenja Alabame da je svaki život neprocenjiv i da je sveti dar od boga.”, napisala je Ajvijeva u saopštenju. Naime, taj dokument država naziva zakonom o “fetusnom otkucaju srca” i podrazumeva zabranu abortusa u trenutku detekcije otkucaja srca embriona, što se beleži obično od pete do šeste nedelje trudnoće. Period u kojem mali broj žena zna da su trudne.

Taj akt je samo poslednji u nizu skandaloznih zakona koje su usvojile američke države. Prethodno su tu odluku donele Džordžija, Kentaki, Ohajo i Misisipi, dok su Ajova i Severna Dakota usvojile slične zakone prethodnih godina.

Vrhovni sud je u prethodnim godinama odbacivao slučajeve zabrane abortusa. Međutim, nedavno je za sudiju Vrhovnog suda postavljen konzervativac Bret Kavana, što je podstaklo pobornike zabrane abortusa da pojačaju kampanju i predstave zakone u takvom formatu da u pitanje dovode presudu iz 1973. u procesu “Rou protiv Vejda”. Tom presudom je Vrhovni sud SAD proglasio zakon Teksasa o zabrani abortusa protivustavnim. Guverner Ohaja Majk de Vin je naveo da država traži “modifikaciju ili ukidanje postojećih pravnih presedana” – odnosno presude “Rou protiv Vejda”.

 EPA-EFE/SHAWN THEW

EPA-EFE/SHAWN THEW

Sudovi su na svakoj instanci blokirali zabrane pre nego što su stupile na snagu. Abortusi su i dalje legalni u svih 50 američkih država jer su advokati podizali tužbe da zaustave te mere, a sudovi odlučivali da su ti zakoni očigledno neustavni. Aktivisti za ljudska prava i dalje imaju mogućnost da tuže državu za kršenje prava, ali zakonodavci država koje su usvojile sporne zakone slučajeve guraju na apelacione sudove i Vrhovni sud, nadajući se da će tužbe biti odbačene.

Nakon odlaska Entonija Kenedija sa mesta predsedavajućeg Vrhovnog suda, u toj instituciji petočlanu većinu čine sudije koje se ne slažu sa presudom “Rou protiv Vejda”. Naime, Kenedi je bio jedan od onih koji su glasali da očuvaju tu odluku kad je poslednji put ozbiljno dovedena u pitanje u slučaju “Planiranog roditeljstva protiv Kejsija” iz 1992. godine. Trenutno se u Vrhovnom sudu nalaze četvorica sudija – Džon Roberts, Klerens Tomas, Semjuel Alito i Nil Gorsač koji su protiv ženskog prava na abortus.

Pitanje abortusa podelilo je demokrate i republikance. Među republikancima postoji spor oko toga da li treba dozvoliti izuzetke od pravila kada je reč o zabrani abortusa u slučaju silovanja ili incesta. S druge strane, demokrate razmišljaju da li u svojim redovima uopšte mogu da dozvole stavove protiv abortusa. I jedna i druga strana, smatraju analitičari, koristiće ovo pitanje za prikupljanje podrške u kampanji za izbore 2020. godine. Upravo Tramp namerava da na reproduktivnim pravima prikuplja poene u konzervativnom biračkom telu. Za Amerikance njegova mizogina retorika nije nikakva nepoznanica. Već u prvom obraćanju naciji istakao je da zakonodavstvo dopušta da se iz majčine utrobe istrgne beba samo nekoliko trenutaka pre rođenja. Zanimljivo je da je Trampova administracija ukinula finansiranje svih prekookeanskih klinika koje ne pristaju na potpunu zabranu abortusa, kao i organizacija koje podržavaju žene koje planiraju abortus.

Dok mnogi republikanci podržavaju takav stav, demokrate planiraju da sve restriktivnije zakone iskoriste u borbi protiv Trampa. Nakon što je Alabama odobrila potpunu zabranu abortusa, demokratski predsednički kandidati su oštro osudili zakon. Senator Kirsten Gilibrand je rekla da će, ako bude izabrana za predsednicu, predložiti smenu sudija Vrhovnog suda. I gradonačelnik Indijane Pit Butigig istakao je da zakon “ignoriše nauku” i “kažnjava žene”, dok je senator Berni Sanders takođe kritikovao dokument. Na drugoj strani, Tramp je tvitovao da podržava da se u zakon u Alabami unesu izuzeci kako bi se i dalje dozvolio abortus u slučaju silovanja i incesta.

Američka politika o abortusu je, kako kaže zamenica visokog komesara UN za ljudska prava Kejt Gilmor, oblik ekstremističke mržnje i mučenje žena.

“Napad na ženska prava je kriza koja je dobro organizovana od strane ekstremističkih grupa. Ovo je rodno zasnovano nasilje. Jasno je da je to mučenje, lišavanje prava na zdravlje. Opozicione grupe, od kojih su najznačajnije konzervativne, hrišćanske organizacije, dobro su organizovane i finansirane. One su ignorisale dokaze u potrazi za svojim ideološkim ciljevima. To je napad na istinu, nauku i univerzalne vrednosti i norme.”, rekla je Gilmorova za “Gardijan”.

U osudama zabrane abortusa udružile su se mnoge poznate ličnosti, među kojima i Majli Sajrus, Ledi Gaga, glumice Džesika Čestejn, Hilari Daf, Ris Viderspun, Sofi Tarner, Ema Votson, voditeljka Elen Dedženeris, manekenka Kara Delevinj, ali i gradonačelnik Londona Sadik Kan koji je kritikovao Trampa tokom njegove posete Velikoj Britaniji. Kan je u videu pozvao muškarce i dečake da “budu i feministkinje”.
“Ono što vidimo u SAD je ugrožavanje reproduktivnih prava žena. Imamo situaciju da neke države u SAD gotovo onemogućavaju ženama da imaju pravo na abortus.”, naglasio je Kan. I kanadski premijer Džastin Trudo najavio je da će povećati godišnja izdvajanja na 1,4 milijarde kanadskih dolara za zaštitu seksualnih i reproduktivnih prava žena.

Praksa je pokazala da zabrana abortusa ne zaustavlja žene u nameri da prekinu trudnoću, već ih podstiče da potraže ilegalne i nebezbedne alternative. Procenjeno je, pokazuju podaci “Gutmaher instituta”, da je od 2010. do 2014. godišnje izvršeno 56 miliona abortusa, od čega je čak 25 miliona urađeno na neadekvatan način, što je ugrozilo živote siromašnijih žena. Takođe, zastrašujuće su i procene da u bogatijim zemljama, 30 žena umire na svakih 100.000 nebezbednih pobačaja, a u siromašnijim ta brojka raste do 220, pa i 520 žena, koliko je zabeleženo u podsaharskoj Africi.

Ovakvom, potpuno neočekivanom praksom, pojedine američke države svrstavaju se na svetsku mapu crnih tačaka gde je abortus zabranjen. Jedina “crnja mesta” su države u kojima je abortus zabranjen bez ikakvog izuzetka. U pitanju su Nikaragva, Dominikanska Republika, Honduras, Malta i Vatikan. Lepo društvo…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar