PODELOM KASPIJSKOG JEZERA PROTIV BAZE SAD: Kako je pet država jednim potpisom izguralo Ameriku sa Evroazijskog Balkana

Stara pitalica da li je sva ona kaspijska voda more ili jezero izgleda da je dobila, ako ne geografsko, makar geopolitičko rešenje. Ono je takvo da će otkloniti mogućnost da SAD postave svoju vojnu bazu u Kazahstanu, u zadnjem dvorištu Rusije, ali će možda i prokrčiti put gasu iz Turkmenistana za Evropu.

Nakon raspada SSSR-a, Kaspijsko more je, uz Rusiju i Iran, dobilo još tri države, Azerbejdžan, Kazahstan i Turkmenistan, koje izbijaju na njegove obale i polažu pravo na te vode bogate energentima. Procenjuje se da su u njima nalazišta oko 50 milijardi barela nafte i devet biliona kubnih metara gasa, što bi, prema trenutnim cenama na tržištu, dosezalo vrednost nekoliko biliona dolara.

Oko povlačenja teritorijalnih granica, koje bi i raspodelile to bogatstvo, međutim, nije bilo dogovora, barem do sada, kada su predsednici pet prikaspijskih država u kazahstanskom gradu po imenu Aktau potpisali konvenciju o pravnom statusu Kaspijskog mora.

https://youtu.be/HAeWWZijs3I

Slučajno ili ne, sporazum, koji je bio van domašaja duže od dve decenije, sklopljen je nakon uzbune koju su poslednjih meseci ruski mediji podigli oko nagađanja da se Kazahstan sprema da dozvoli Sjedinjenim Američkim Državama da smeste vojnu bazu u njegovom delu kaspijskih voda. Prvi lahor predstojeće bure namreškao je to more kad su ove godine Kazahstan i NATO izmenili svoj raniji sporazum.