Svet
01.11.2020. 15:42
Vojislav Tufegdžić
Poglavar ruši tabu teme
Kada je 2013. godine izabran za poglavara Katoličke crkve, od novog pape se očekivalo da se odvažno uhvati u koštac s nataloženim problema unutar crkve i promeni odnos prema vernicima. Papa Franja je od samog početka pokazao volju da popravi nezavidnu atmosferu koja je vladala unutar Vatikana.
Po dolasku iz rodnog Buenos Ajresa u Vatikan, prvi simboličan korak koji je učinio papa Franja, čije je svetovno ime Horhe Mario Bergoljo, bilo je odbijanje da živi u papskom apartmanu i da se vozi „mercedesom“, papamobilom. Ubrzo su se pojavile i fotografije na kojima papa ljubi ruku čoveku čija je koža prekrivena tumorima, pere stopala maloletnim delinkventima, nosi svoj kofer, smeje se, razgovara s mladima… Ujedno je apelovao na pomoć siromašnima, delio novac beskućnicima, organizovao podelu hrane na ulicama Rima, zalagao da se napušteni samostani iskoriste za smeštaj izbeglica... Vrlo brzo je stekao naklonost vernika širom sveta.
Pravo na izbor
Očekivano, nisu svi bili zadovoljni njegovim ponašanjem i stavovima koje je iznosio. Pre svega snažna konzervativna struja unutar crkve. Zamerke na njegov račun odnosile su se na, po njihovom ukusu, previše liberalnim stavovima o socijalnoj nepravdi, dok se “premalo” bavio bioetičkim temama. Među njima o homoseksualnosti, abortusu i korišćenju kontraceptivnih sredstava.
“Nisam mnogo govorio o tome i to su mi zamerali. Ali, kada pričamo o tim temama, moramo da ih stavimo u kontekst. Učenje crkve je po tim pitanjima jasno… Mi moramo da nađemo novu ravnotežu. Ako to ne uradimo, čak i moralna građevina crkve srušiće se kao kula od karata”, izjavio je u jednom od ranih intervjua.
Povezane vesti - PAPA: Niko da ne traži ekonomsku i političku korist od Kovida
Mnogi su to protumačili kao nagoveštaj da će papa Franja uneti značajne promene u odnosu crkve prema pomenutim pitanjima, jer je prethodno uspeo da sprovede reforme u crkvi u kojoj se one dešavaju veoma sporo.
U pravu su bili svi koji su očekivali promene, čak i po pitanjima koja i dalje predstavljaju zaključane teme. U razgovoru za dokumentarni film “Fransisko”, koji je prošle nedelje premijerno prikazan na festivalu u Rimu, papa Franja je rekao da homoseksualci imaju prava kao i svi drugi:
“Homoseksualci imaju pravo da budu u porodici. Oni su Božija deca i imaju pravo na porodicu. Niko ne bi trebalo da bude odbačen ili da bude očajan zbog toga. Ono što moramo imati je zakon o građanskoj zajednici, na taj način oni su zakonski pokriveni. Borio sam se za to”.
Iako je još kao nadbiskup Buenos Ajresa podržavao istopolne zajednice, sada je postao prvi poglavar Katoličke crkve koji je to otvoreno učinio.
Njegova izjava naišla je na odobravanje homoseksualnih katolika, ali su konzervativci odmah zahtevali da se, imajući u vidu zvanično učenje Vatikana o tom pitanju, papina izjava “dodatno objasni”.
Učenje crkve govori da se prema homoseksualcima mora odnositi s poštovanjem, ali i da su homoseksualni činovi “suštinski poremećeni”.
U dokumentu vatikanske kancelarije za doktrinu iz 2003. godine navodi se da poštovanje crkve za gej ljude “ni na koji način ne može da vodi odobravanju homoseksualnog ponašanja ili zakonskom priznavanju homoseksualnih zajednica”.
Stav Vatikana naveden u tom dokumentu jeste da bi na taj način bilo ne samo oprošteno „devijantno ponašanje“, već i stvoren ekvivalent braku, koji crkva smatra nerazdvojivom zajednicom muškarca i žene.
Povezane vesti - VATIKAN OTVARA TAJNE ARHIVE: Da li je papa znao za “pacovske” kanale?
Sveštenik Džejms Martin, poznat po težnji za izgradnjom mostova prema homoseksualcima unutar crkve, rekao je da je papina pozitivna izjava o građanskim partnerstvima homoseksualaca „snažna poruka onim mestima gde se crkva protivi takvim zakonima“.
S druge strane, konzervativni američki biskup Tomas Tobin odmah je zatražio razjašnjenje:
“Papina izjava je jasno suprotstavljena dugotrajnom učenju crkve o istopolnim zajednicama. Crkva ne može da podrži prihvatanje objektivno nemoralnih odnosa”.
Istog dana kada su svi svetski mediji preneli papinu izjavu usledile su reakcije sa Filipina, koji se naziva azijskim bastionom katoličanstva.
Hari Rokue, portparol predsednika države Rodriga Dutertea, rekao je kako je filipinski lider već ranije izrazio podršku istopolnim civilnim zajednicama, ali da je potrebno da takva odluka prođe kroz kongres. On je izrazio uverenje da će papina podrška konačno ubediti zakonodavce da daju svoje odobrenje. U prošlosti su se takvim predlozima oštro protivili konzervativni poslanici, ili izbegavali da o njima uopšte raspravljaju, strahujući od besa uticajnih crkvenih vođa.
“Uz podršku ni manje ni više nego pape, mislim da čak i najkonzervativniji od svih katolika u kongresu više ne bi trebalo da imaju osnovu za prigovor“, rekao je Rokue.
Da to na Filipinima ipak neće ići nimalo glatko postalo je odmah jasno. Penzionisani biskup Sorsogona Arturo Bastes izjavio je da je “imao vrlo ozbiljne sumnje u moralnu ispravnost” pape, čiji se stavovi protive dugogodišnjim crkvenim učenjima, koja izričito dozvoljavaju samo zajednicu muškarca i žene, bilo u građanskim, pravnim ili crkvenim zajednicama.
“Ovo je šokantna izjava koja dolazi od pape”, napisao je Bastes u odgovoru novinarima u poruci preko mobilnog telefona. “Zaista sam skandalizovan njegovom odbranom homoseksualne zajednice, koja sigurno dovodi do nemoralnih činova.” Još tri druga biskupa izrazila su nevericu, rekavši da će proveriti da li je to zvanični stav Vatikana.
Gotovo istog dana kada je osvanula izjava pape Franje, u Poljskoj, koja se smatra za jedno od najsnažnijih uporišta Katoličke crkve, Ustavni sud proglasio je neustavnim zakon koji omogućava prekid trudnoće u slučaju teških deformacija fetusa. Dok konzervativci slave „zaštitu života“, kritičari kažu da je u pitanju kršenje osnovnih ljudskih prava.
Kada odluka najvišeg suda bude primenjena, trudnice će morati da iznesu trudnoću čak i kada se zna da bi dete došlo na svet neizlečivo bolesno.
Povezane vesti - PAPA: Bogate zemlje ne bi trebalo da prave zalihe vakcine
I do sada je poljska regulativa o prekidu trudnoće važila za jednu od najstrožih na svetu, pa je tokom 2019. godine u ovoj zemlji legalno obavljeno tek nešto više od 1.000 prekida trudnoće, a oko 98 odsto je obrazloženo upravo teškim deformacijama fetusa. Od sada će abortus biti dozvoljen jedino ukoliko je trudnoća plod silovanja, incesta ili je ugrožen život majke. Pre četiri godine je u masovnim protestima zbog pooštravanja zakona o abortusu u Varšavi demonstriralo 100.000 ljudi, mahom žena. Aktivisti za prava žena navode da, otkad su zakoni u Poljskoj pooštreni, između 80.000 i 120.000 Poljakinja godišnje odlazi u inostranstvo kako bi prekinulo trudnoću.
Istovremeno sa ovim problemom obnovljena je i diskusija o stavovima Katoličke crkve u Poljskoj, koja tvrdi da su deca koju su silovali sveštenici sama kriva za to što im se dogodilo, odnosno da su zapravo deca silovala sveštenike! Film “Sveštenstvo” koji govori o trojici sveštenika koji piju, finansijski iskorišćavaju vernike i izruguju se crkvi, dok jedan od njih seksualno zlostavlja slepog dečaka, gledalo je više stotina hiljada ljudi. Sve je više inicijativa u Poljskoj koje su protiv crkve i onoga što ona radi.
Greh rasizma
Dokumentarac “Fransisko” govori o životu i radu pape Franje. Između ostalog, u njemu je prikazano kako papa ohrabruje dvojicu gej muškaraca da dolaze na mise zajedno sa decom. Andrea Rubera, homoseksualac koji je s partnerom usvojio troje dece, ispričao je kako je otišao na jutarnju misu koju je papa služio u svom vatikanskom domu i predao mu pismo u kojem objašnjava da on i njegov partner žele da vaspitaju decu kao katolike, ali nije bio siguran kako će ih primiti u lokalnoj županiji. Papa mu je odgovorio da svoju decu treba da dovodi u crkvu i da se ne obazire ni na čije predrasude. “Ako je neko gej, traži Boga i njegovu dobru volju, ko sam ja da mu sudim”, zapitao se papa.
Još 2016. godine, odmah nakon što je žestoko osudio rodnu teoriju, papa Franja je poručio: „Moramo da prihvatimo i pratimo homoseksualne i transrodne kao što bi to učinio Isus“.
To nije jedino pitanje u kome je papa Franja pomerio krute granice Katoličke crkve, zbog čega je već u prvim godinama svog pontifikata dobio nadimak „reformator“.
Film se bavi temama do kojih je papi najviše stalo, od životne sredine, siromaštva, migracije, rasne i socijalne nejednakosti, ljudi najteže pogođenih diskriminacijom. Tu su i pitanja o njegovom odnosu prema optužbama za seksualno zlostavljanje pod okriljem crkve. Film je režirao Jevgenij Afinjejevski, Jevrejin rođen u Rusiji, koji sada živi u Los Anđelesu, a na dokumentarcu je radio od početka 2018. godine.
Afinjejevski se tokom projekta veoma sprijateljio s papom, koji ga je za njegov 48. rođendan iznenadio tortom na sastanku održanom u Vatikanu.
Poznat kao protivnik diskriminacije po bilo kom osnovu, papa Franja se oglasio i povodom nemira u Sjedinjenim Američkim Državama, uz poruku da niko ne sme da „zatvara oči pred rasizmom“. On je takođe osudio nasilje kao „samodestruktivno i samoporažavajuće“, rekavši da sa velikom zabrinutošću prati uznemirujuće društvene nemire u SAD nakon smrti Afroamerikanca Džordža Flojda. Pomolio se za nacionalno pomirenje i mir u SAD, uz ocenu da je smrt Flojda tragična, te da se moli za njega i sve koji su ubijeni kao rezultat „greha rasizma“.
Ustezanje nije pokazao ni u ocenama ekonomskih posledica nastalih zbog pandemije koronavirusa, rekavši da je pandemija pokazala da su „magične teorije“ tržišnog kapitalizma propale i da je svetu potreban novi tip politike koji promoviše dijalog i solidarnost i odbacuje rat po svaku cenu.
Ova papina poruka je deo enciklike “svi smo braća”, u čijem je središtu socijalna pravda. Prema papinim rečima, pandemija je potvrdila njegovo uverenje da sadašnje političke i ekonomske institucije moraju da se reformišu kako bi udovoljile potrebama ljudi.
Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .
Komentari
