Ponovo otvorena istragu o ubistvima iz doba aparthejda

Nova istraga o ubistvima četvorice aktivista protiv aparthejda koji su postali poznati kao "Kradokova četvorka" je deo napora od strane rođaka hiljada ljudi koje je ubila policija i druge službe tokom decenija vladavine bele manjine i prisilne rasne segregacije koja je trajala sve do 1994. godine.

Dve prethodne istrage su sprovedene tokom aparthejda. Prva istraga iz 1987. godine, utvrdila je da su muškarce ubile nepoznate osobe. Druga iz 1993. godine, utvrdila je da su ih ubili nepoznati policajci.

Neuspeh svih vlada nakon aparthejda da reše slučajeve sada je na udaru kritika javnosti. Nezadovojne porodice ubijenih su prošle godine primorale vlasti da donesu odluku da sprovedu novu istragu o ubistvima.

Nova istraga pokušaće da rasvetli sve događaje u vezi ubistava, od trenutka otmice muškaraca na policijskom punktu do trenutka kada su njihova tela pronađena, spaljena i sa znacima mučenja. Porodice takođe žele da svedoče bivši vojni komandant i bivši policajci koji možda imaju saznanja o ubistvima.

Ali rođaci ubijenih verovatno nikada neće dočekati pravdu. Šest bivših policajaca direktno umešanih u otmice i ubistva su preminuli, poslednji 2023. godine. Niko nije procesuiran uprkos tome što ih je Komisija za istinu i pomirenje osnovana nakon aparthejda identifikovala i uskratila im amnestiju krajem 1990-ih.

Ta komisija, koju je osnovao tadašnji predsednik Nelson Mandela, pokušala je da se suoči sa zločinima aparthejda nakon što je sistem zvanično okončan. Dok su neke ubice dobile amnestiju, više od 5.000 zahteva je odbijeno i preporučeno je da se krivično gone. Ali gotovo nijedan slučaj nije stigao do suda.

Oskar van Herden, politički analitičar sa Univerziteta u Johanesburgu, rekao je da gorke emocije rođaka iz slučaja "Kradok četvorke" pokazuju da rane nisu zaceljene.

"Tamo gde se smatralo da istina nije izrečena i da nije bilo dovoljno dokaza koji bi opravdali oproštaj, to su bili slučajevi koji su trebalo da budu formalno optuženi i procesuirani", rekao je van Herden. "Međutim ništa od toga se nije dogodilo."

Porodice četvorice ubijenih takođe su se pridružili grupi rođaka drugih žrtava iz doba aparthejda kako bi ove godine tužili vladu Južne Afrike zbog neistrage tolikog broja zločina.

Iako su većinu žrtava političkog nasilja tokom aparthejda činili crnci i drugi obojene kože neki su bili belci. Grupa preživelih i rođaka masakra u hotelu Hajgejt 1993. godine, gde su nepoznati muškarci otvorili vatru u baru punom belih gostiju, pridružila se porodicama iz Kradoka i drugima u slučaju tužbe protiv vlade.

Oni tvrde da su vlasti nakon aparthejda namerno blokirale istrage.

Ponovo su otvorene i druge istrage, uključujući i onu o smrti Alberta Lutulija 1967. godine, predsednika zabranjenog a danas vladajućeg Afričkog nacionalnog kongresa, koga ga je udario voz. Lutulijeva smrt se smatra sumnjivom više od 50 godina.