POSLE NESUGLASICA ODLUČENO: Ovo su kandidati za ključne pozicije EU

POSLE NESUGLASICA ODLUČENO: Ovo su kandidati za ključne pozicije EU


Lideri Evropske unije, nakon brojnih nesuglasica, postigli su dogovor o kandidatima koji će voditi pet ključnih pozicija u EU, a među njima su i dve žene, Francuskinja Kristin Lagard i Nemica Ursula fon Der Lejen. Imenovanje svih kandidata treba da odobri Evropski parlament.

Ursula fon Der Lejen, nemačka ministarka odbrane (nominovana za predsednicu Evropske komisije)

AP Photo/Markus Schreiber

AP Photo/Markus Schreiber

Fon Der Lejenova je štićenica nemačke kancelarke Angele Merkel i predlog je francuskog predsednika Emanuela Makrona, posebno zbog njene spremnosti da sarađuje po pitanjima francusko-nemačke odbrane. Nekada je imala reputaciju besprekorne političarke, ali je svojevremeno bila uključena u skandal oko desničarskog ekstremizma u oružanim snagama, problemima sa vojnom spremnošću i dodeli ugovora o naoružanju.

Studirala je ekonomiju na Londonskoj školi ekonomije (LSE), kao i medicinu u Hanoveru pre nego što je počela da se bavi politikom.

Ako izbor uspe biće prva žena koja će preuzeti predsedavanje Komisijom, a njen zadatak će biti predlaganje novih zakona EU, sprovođenje zakona u Uniji i upravljanje trgovinskim sporazumima.

Kristin Lagard, direktorka MMF (nominovana za predsednicu Evropske centralne banke)

AP Photo/Markus Schreiber, File

AP Photo/Markus Schreiber, File

Bila je prva francuska ministarka finansija, prva žena na čelu Međunarodnog monetarnog fonda i prva žena na čelu velike američke advokatske firme. Njen zadatak će biti da formuliše i sprovodi monetarnu politiku EU, posebno kreditne uslove koji utiču na više od 508 miliona građana EU.

Povezane vestiItalijanski socijaldemokrata novi predsednik Evropskog parlamenta

Predviđeno je da predsedava i izvršnim odborom Evropskog monetarnog instituta i Upravnog veća – glavnog tela banke za donošenje odluka. Predsednik ECB takođe daje odlučujući glas kada je u pitanju podizanje ili spuštanje kamatnih stopa i drugih kritičnih mehanizama u ekonomiji EU. Podnosi kvartalne izveštaje Evropskom parlamentu i dostavlja govore koji se pomno razmatraju na globalnim finansijskim tržištima.

Šarl Mišel, belgijski premijer (nominovan za šefa Evropskog saveta)

EPA-EFE/OLIVIER HOSLET

EPA-EFE/OLIVIER HOSLET

Mišel je liberal i član Partije reformističkog pokreta. Rano je ušao u politiku, prateći stope svog oca koji je bio evropski komesar.

Evropski savet je telo koje predstavlja šefove država u bloku. Odgovoran je za definisanje smernica Unije i vođenje njenih političkih ciljeva. Stalna pozicija postoji tek od 2009. godine, a predsednik je prvenstveno odgovoran za stvaranje konsenzusa među državama članicama. Kada preuzme dužnost aktuelnog predsednika Donalda Tuska, Mišel će biti odgovoran za koordinaciju i predsedavanje evropskim samitima (koji obično okupljaju lidere bloka u Briselu) i predstavljaće EU u inostranstvu zajedno s predsednikom Komisije. Mandat traje dve i po godine i može se obnoviti jednom.

Žozep Borel, španski ministar spoljnih poslova (nominovan za šefa diplomatije EU)

EPA-EFE/JULIEN WARNAND

EPA-EFE/JULIEN WARNAND

Katalonac Žozep Borel (72) čvrsto se protivi odvajanju Katalonije od Španije. Ovaj otvoreni španski socijalista bio je veoma aktivan poslednjih meseci po pitanju Venecuele i redovno kritikuje administraciju američkog predsednika Donalda Trampa.

Funkcija visokog predstavnika Unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku ustanovljena je pre 10 godina. Njegov zadatak je da koordiniše spoljnu i odbrambenu politiku EU, što je uvek delikatan zadatak za države članice. Imenuje se na period od pet godina, član je i Evropske komisije i Evropskog saveta, predsedava sastancima ministara inostranih poslova i samitima šefova država ili vlada.

 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar