Posle virusa, glad

Redovi, maske na neprepoznatljivim licima, odstojanje od dva metra. Nestrpljiva kasirka i čekanje. Neprekidno čekanje.

Kvasca nema, brašna je nestalo, toalet-papir je iščezao. Jedan sasvim neobičan dan na početku pandemije u dućanima Srbije, Hrvatske, Slovenije i nešto zapadnije...

Redovi, maske, odstojanje. Čekanje... Kvasca ima, brašna takođe, toalet-papira na tone... Jedan od poslednjih dana olabavljenih mera u Evropi i šire. U Srbiji bi rekli „početak kraja“, u Hrvatskoj, rečima epidemiologa Igora Rudana, tek „kraj početka“. Za sve ljubopitljive i nestrpljive, Rudan je objasnio da „ako iko misli da je ovo sada kraj” da taj neko živi u zabludi i da će „u sledećoj fazi, krizu javnozdravstvenih prioriteta zameniti aktivno prilagođavanje kako bi se održale ekonomske aktivnosti i normalizovao život“.

I dok Srbija i države regiona pokušavaju da se vrate kakvom- takvom životu, svesni da se države, sistemi, ekonomije i politike menjaju, da možda čak i neoliberalizam izumire, u nekom drugom zapadnjački rečeno trećem svetu, borba tek počinje. I neće se skoro završiti. Ali, daleko je afričko sunce...

Kada je u svetu načelno počelo da biva bolje, Ujedinjene nacije su upozorile da posle koronavirusa svetu preti glad “biblijskih razmera” prouzrokovan pandemijom.

Šef Svetskog programa za hranu (World food program, WFP) Dejvid Besli izjavio je da su potrebne hitne akcije kako bi se izbegla katastrofa. Ova agencija UN procenjuje da bi broj ljudi koji gladuju mogao gotovo da se udvostruči, sa 135 na više od
250 miliona gladnih.

U najvećem riziku je deset zemalja zahvaćenih sukobima, ekonomskom krizom i klimatskim promenama. U četvrtom godišnjem globalnom izveštaju kao zemlje koje su u riziku navedene su Jemen, Demokratska Republika Kongo, Avganistan, Venecuela, Etiopija, Južni Sudan, Sudan, Sirija, Nigerija, Haiti...

Obraćajući se Savetu bezbednosti UN tokom video- konferencije, Besli je rekao da svet mora mudro i brzo da deluje. “Mogli bismo da se suočimo sa glađu biblijskih razmera u roku od samo nekoliko meseci”, rekao je Besli.

Viši ekonomista WFP-a Arif Husain rekao je da ekonomski uticaj pandemije koronavirusa može biti katastrofalan za milione ljudi “koji već vise o koncu”.

“To je udarac maljem za više miliona ljudi koji mogu da jedu samo ako zarade. Potreban je samo još jedan šok poput Covid- 19 da bi oni bili gurnuti preko ivice. Moramo kolektivno delovati da ublažimo uticaj ove svetske katastrofe”, istakao je Husain.

Prethodno je WFP saopštio da će se zbog krize finansiranja prepoloviti pomoć ratom razorenom Jemenu, u delovima koji su pod kontrolom pobunjenika Huta. Navedeno je da su pojedini donatori zaustavili pomoć zbog zabrinutosti da su snage Huta ometale isporuku. WFP šalje mesečno hranu za više od 12 miliona stanovnika Jemena, od čega je 80 odsto u oblastima koje kontrolišu pobunjenici. U Jemenu je ovog meseca potvrđen prvi slučaj Covid-19, a agencije za pomoć su upozorile da bi bolest mogla brzo da nadvlada oslabljeni zdravstveni sistem te zemlje.

Povećane cene hrane i smanjena vrednost jemenske valute kao posledica sukoba izložili su veći broj porodica riziku od nesigurnosti. Milioni dece ne znaju kada i da li će uopšte dobiti naredni obrok, izjavila je svojevremeno izvršna direktora organizacije “Save the Children” Hele Torning Šmit.

"U jednoj bolnici koju sam posetila na severu Jemena bebe su bile suviše slabe da bi plakale, njihova tela suviše iscrpljena od gladi”, istakla je Torning Šmitova. Jedan od prethodnih izveštaja zabeležio je da je oko 5,2 miliona dece u ovoj državi u riziku od gladi.

Pojedine države su već započele sa protekcionističkim merama koje mogu biti kontraproduktivne. Kako su saopštili stručnjaci, najgore što može da se desi jeste da vlade ograniče protok hrane, a neke zemlje su ograničile izvoz kako bi zaštitile svoje zalihe hrane, što može dovesti do opšteg pada trgovine i posledičnog pada proizvodnje hrane. Trgovinske barijere nadalje mogu stvoriti dodatnu nestabilnost i pogoršati situaciju.

Kazahstan, kao jedan od najvećih svetskih izvoznika pšenice, zabranio je izvoz pšeničnog brašna i uveo ograničenja na heljdu i povrće, uključujući luk, šargarepu i krompir.

Vijetnam, treći najveći svetski izvoznik pirinča, privremeno je suspendovao ugovore o izvozu. Rusija, najveći svetski izvoznik pšenice, takođe je ograničila izvoz ove kulture do juna ove godine, u trenutku povećane potražnje. Rusija je odlučila da zaustavi isporuke žita za sve države, osim za četiri bivše sovjetske republike, kada poslednji teret naručen pod organičenjima napusti ovu zemlju. Iako će zabrana trajati samo dok poljoprivrednici ne počnu žetvu u julu, neke druge zemlje u blizini takođe su ograničile izvoz žita, preteći da tako preusmere globalnu trgovinu.

Andrej Sizov Junior, generalni direktor u firmi “SovEkon” u Moskvi, saopštio je da je nedavno došlo do “naleta aktivnosti“ i da kupci žele da obezbede zalihe jer shvataju da možda neće imati priliku da to urade kasnije.

Pored ograničenja na izvoz, u izveštaju UN se navodi da krizu hrane mogu uzrokovati i mere karantina koje su propisivale države, a koje su bile toliko rigorozne da su onemogućavale poljoprivrednike da beru useve.

"Najvažnija uloga koju vlade mogu igrati je da zadrže lanac snabdevanja hranom, intervenišu kako bi obezbedile da ima dovoljno radnika”, naveo je za „Gardijan“ Maksimo Torero, glavni ekonomista Organizacije UN za hranu i agrikulturu. On je dodao da “ako trgovci počnu da se nerviraju, uslovi će se pogoršati".

"Samo je potreban jedan veliki trgovac da donese odluku (da prekine isporuku osnovnih sorti) i to će uticati na sve. Vlade moraju pravilno regulisati, to je njihova najveća funkcija u ovoj situaciji."

U Velikoj Britaniji su pojedini farmeri pozvali “armiju radnika” da nadoknade manjak ljudstva koji bi prema jednoj proceni mogao dostići broj od 80.000 ukoliko se spreči dolazak 60.000 sezonskih radnika iz inostranstva.  Organizacije koje predstavljaju bogate vlasnike zemljišta i poljoprivredne radnike pozvale su vladu da interveniše. Savez zemljoradnika, koji predstavlja više od 1.000 malih i srednjih poljoprivrednika i zemljoradnika širom Velike Britanije, tražio je paket pomoći u iznosu od 9,3 miliona funti za plaćanje „kopnene vojske“ radnika za povećanje proizvodnje domaćeg voća i povrća dok traje kriza Covid-19. Državna asocijacija za zemljište i poslovanje, koja zastupa više od 30.000 vlasnika zemljišta i seoskih firmi, uputila je sličan poziv vladi.

"Moramo biti oprezni da ne prekidamo lanac vrednosti hrane i logistiku ili ćemo uskoro imati probleme sa svežim povrćem i voćem“, rekao je Torero.

Iako su se pojedini kupci u Sjedinjenim Državama zabrinuli zbog prevelike potražnje za prehrambenim proizvodima, američki stručnjaci za snabdevanje hranom, uključujući sekretara Ministarstva poljoprivrede Sonija Perdua, upozorili su da Amerikance ne treba da brine neposredni nedostatak hrane.

"Ovo je pitanje potražnje, a ne pitanje ponude", izjavila je za magazin „Politiko“ Heder Garlih, potpredsednica za odnose sa javnošću FMI-ja, udruženja prehrambene industrije, ranije poznate kao Institut za marketing hrane. „Lanac snabdevanja nije razbijen. Skladišta izbacuju što više proizvoda u roku od 24 sata."

Nisu Amerikanci ti koji treba da budu zabrinuti da će ostati gladni. Bez hrane bi mogle da ostanu države razorene ratom i nemirima, poput Jemena i Južnog Sudana, u kojem je 61 odsto stanovništva 2019. bilo pogođeno krizom hrane. Delovi istočne Afrike i južne Azije već decenijama se suočavaju sa ozbiljnom nestašicom osnovnih namirnica zbog stalnih suša.

Nedavno je u prestonici Kenije, u stampedu koji je nastao prilikom deljenja brašna i ulja za kuvanje, poginulo dvoje ljudi. U Indiji hiljade radnika čeka u redovima dva puta dnevno za hleb i prženo povrće. Širom Kolumbije, u siromašnim četvrtima, na balkonima i prozorima okačene su crvene marame i zastave kao vapaj gladnih.

Od Hondurasa, preko Južne Afrike, do Indije, izbili su protesti iz straha od moguće gladi. Sa zatvaranjem škola, više od 368 miliona dece izgubilo je nutritivne obroke koje u normalnim situacijama dobijaju samo kada pohađaju nastavu. U Venecueli pandemija bi mogla da ugrozi milione ljudi koji žive u svetski najvećem ekonomskom limbu. Karantini i mere su već devastirali izbegličke kampove u Ugandi i Etiopiji, a onemogućena je i dostava semena i farmerskog alata u Južnom Sudanu i distribucija hrane u Centralnoafričkoj Republici.

Dok se siromašne porodice bore za opstanak, u nekim drugim zemljama, pojedinci drže zalihe hrane iz paničnih kupovina. Zato je bilo potrebno da stručnjaci UN podsete ljude da “treba da kupuju samo ono što im je potrebno da bi izbegli gomilanje i bacanje hrane“.

Na Zapadu ništa novo.