Postizborna kriza u Gruziji između Rusije i Zapada

Iako dugo očekivani, sa gotovo referendumskom atmosferom u kojoj su građani mogli da biraju između stranaka opozicije, koje se zalažu za što brži ulazak u Evropsku uniju, i vladajuće stranke Gruzijski san koja se oslanja na Kremlj, došlo se u situaciju da je već u nedelju veče, 27. oktobra Centralna izborna komisija objavila zvanične preliminarne rezultate na osnovu kojih je vladajući Gruzijski san osvojio 54 odsto glasova i mogućnost da nastavi da vlada ovom zemljom.

Sve predizborne ankete ukazivale su na pobedu opozicije, zbog čega se odmah javila i sumnja u regularnost izbora.

Da je tokom izbornog dana bilo nepravilnosti potvrdila je i posmatračka misija “Moj glas“, koja se sastoji od 30 nevladinih organizacija. Ona je zabeležila više od 200 izbornih nepravilnosti, kao što su ubacivanje glasačkih listića, napadi na posmatrače i proterivanje novinara akreditovanih za praćenje izbora.

Međunarodna posmatračka misija koju vodi Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) saopštila je da su izbore narušili “nejednaki uslovi za sve učesnike, pritisak i napetost“.

Zbunjena opozicija, pomalo u rasulu, reagovala je nepriznavanjem izbornih rezultata i pozivom svojim pristalicama na protest u glavnom gradu Gruzije Tbilisiju u ponedeljak, 28. oktobra.

Iako se na protestu okupio ogroman broj građana, čini se da su demonstracije zakasnele, a da opozicione stranke nemaju baš jasnu ideju šta i kako da rade, a još veći problem, slažu se gruzijski analitičari, predstavlja i činjenica da je opozicija razjedinjena i da nema jednog istaknutog, prepoznatljivog, harizmatičnog lidera koji bi uspeo da hegemonizuje narod i povede ga u borbu za dokazivanje izbornih neregularnosti.

Pitanje koje se posle ovih izora nameće jeste zašto je više od 20 godina posle narodne revolucije ‒ takozvana Revolucija ruža ili Ružičasta revolucija ‒ koja je postavila temelje demokratije i proevropskih reformi, Gruzija ponovo na političkoj raskrsnici.

Na konferenciji za novinare kasno u nedelju veče 27. oktobra, predsednica Gruzije Salome Zurabišvili imala je jasnu poruku za glasače.

“Ne priznajem ove izbore“, rekla je ona, a prenosi Bi-Bi-Si.

“Ovi izbori se ne mogu priznati. To je isto kao da se prizna dolazak Rusije i da joj se Gruzija podredi“, dodala je ona.

Sa druge strane, predsednik vlade Irakli Kobahidze iz stranke Gruzijski san, koja se smatra proruskom, odbacio je ove optužbe.

Posle konsultacija sa četiri opozicione stranke koje su prešle izborni cenzus od pet odsto, predsednica Zurabišvili rekla je da su rezultati “potpuno falsifikovani“ i da su Gruzijci postali žrtve “ruske specijalne operacije“.

Bila je to oštra poruka žene koja je na čelo države došla delimično zahvaljujući podršci Gruzijskog sna, ali koja već dugo upozorava da ta stranka vodi zemlju u izolaciju.

Ona za sebe i svoju funkciju kaže da je “jedina preostala nezavisna institucija u zemlji“.

Profesor na Filozofskom fakultetu Aleksandar Životić kaže da su se izbori održali u momentu velike krize u samoj Gruziji i u jednom društvu koje je i te kako podeljeno, pogotovo poslednjih meseci.

Objašnjava i da sam položaj Gruzije kao jedne male, ali zaista bitne države u zakavkaskom prostoru, u trenutku kada imamo ne samo dva velika rata u Evropi u širem okruženju Gruzije, nego kada imamo jednu globalnu napetost, daje ovoj zemlji poseban geopolitički značaj.

“Kad se ti geopolitički vektori ukrste na prostoru jedne tako male zemlje, gde se bukvalno sudaraju interesi velikih sila, dobijemo situaciju kakvu trenutno imamo u Gruziji“, ističe Životić.

Novi sistem izbora, novi-stari trikovi

Jedna od karakteristika ovih izbora bila je primena novog izbornog sistema, koji je na neki način išao u korist stranci Gruzijski san koja je na vlasti poslednjih 12 godina.

Na ovim izborima prvi put je primenjen proporcionalni izborni sistem za svih 150 poslaničkih mesta u skupštini, umesto dosadašnjeg mešovitog sistema.

Takođe, nova pravila zabranjuju stvaranje poslaničkih grupa između različitih stranaka nakon izbora.

To znači da su opozicione stranke mogle samo da se udruže i da na izborima nastupaju u zajedničkoj koaliciji.

Međutim, to je bio težak zadatak jer među strankama opozicije ima punio neslaganja oko nekih od ključnih tema i vođenja politike.

Umesto ujedinjene opozicije i stvaranja potpuno referendumske atmosfere, na izbore su izašla tri različita opoziciona saveza i još jedna stranka. Svi podržavaju brzu integraciju zemlje sa Evropom i Zapadom.

Nadali su se opozicionari da će i takvim nastupom obezbediti više glasova od vladajuće stranke, a da će nakon izbora obrazovati koalicionu većinu u skupštini.

Međutim, stranka Gruzijski san je u predizbornoj kampanji uspela da diskredituje pojedine opozicione stranke i iskoristi nedostatak jedinstva među njima, a to je uticalo i na same glasače.

Kako objašnjavaju tamošnji analitičari, birači nisu znali koja je to tačno stranka koja bi mogla da ujedini opoziciju i da za nju glasaju.

Bivši diplomata, sada analitičar u Gruzijskoj fondaciji za strateške i međunarodne studije Giorgi Badridze rekao je za Bi-Bi-Si da kada je opozicija odbila da se ujedini pod jednim barjakom, oni su propustili mogućnost da ovi izbori zapravo budu referendum o evropskoj budućnosti zemlje.

“Time su izgubili deo glasova, posebno među biračima koji nisu želeli da svoj glas daju određenoj stranci“, objašnjava Badridze.

Dodaje da su mladi u Gruziji mogli da budu glavna nada i spasilac opozicije na ovim izborima.

“Velika većina njih podržava evropski put Gruzije, ali se nužno ne poistovećuje ni sa jednom strankom i u tome je problem“, naglasio je ovaj analitičar.

Pritisak Zapada i demonstranata

Kako bilo, opozicija ne priznaje rezultate izbora. Pod pritiskom demonstranata, ali i Brisela i Vašingtona, Centralna izborna komisija saopštila je da će u 14 odsto glasačkih mesta u Gruziji biti ponovo prebrojani glasovi.

“Vlasti će sprovesti ponovno prebrojavanje glasova na pet glasačkih mesta u svakoj izbornoj jedinici“, saopštila je izborna komisija.

Brisel i Vašington tražili su od Tbilisija da otvori istragu oko navoda o neregularnostima na parlamentarnim izborima.

Desetine hiljada stanovnika Gruzije okupilo se 28. oktobra ispred zgrade parlamenta u glavnom gradu Tbilisiju, tražeći poništenje izbora, za čije je rezultate predsednica države Salome Zurabišvili rekla da su namešteni u korist vladajuće partije Gruzijski san – uz pomoć Rusije.

Taj skup produbio je političku krizu u ovoj južnokavkaskoj zemlji.

Zurabišvili, čija predsednička funkcija je uglavnom ceremonijalna, odbila je da prizna zvanične rezultate i ranije je rekla za AP da je Gruzija postala žrtva pritiska Rusije da se ta zemlja ne pridruži Evropskoj uniji, a juče je izjavila da je protest jedini način da Gruzini “kažu da su njihovi glasovi ukradeni, da im je budućnost ukradena“.

Usred izborne krize u Gruziju je doputovao mađarski premijer Viktor Orban da pruži podršku vladi, kao glas koji odstupa od stava EU, prenose tamošnji opozicioni mediji.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj juče je izjavio da Orban, čija zemlja je rotirajuća predsedavajuća Evropskom savetu ovog polugodišta, nema mandat da predstavlja Uniju tokom te posete.

Sa druge strane, Orban je u Tbilisiju izjavio da su izbori bili “slobodni i demokratski“ i ocenio tvrdnje opozicije da je partija Gruzijski san protiv ulaska u EU kao “zaista smešne“.

“Čestitam vam što ste glasali za mir i što niste dozvolili da vaša zemlja postane druga Ukrajina“, rekao je Orban, jedini vođa EU koji je pozdravio rezultate izbora i prvi čestitao vladajućoj stranci na izbornoj pobedi.

Portparol ruskog predsedništva Dmitrij Peskov odbacio je “neosnovane optužbe“ i negirao bilo kakvo mešanje svoje zemlje u izborni proces u Gruziji.

Predsednik gruzijske vlade i nekadašnji poslanik stranke Gruzijski san Irakli Kobahidze odmah je odbacio optužbe o izbornoj krađi.

“Nepravilnosti se dešavaju svuda, u svakoj zemlji“, rekao je on za Bi-Bi-Si.

Šeme i kupovina ličnih dokumenata

Pre izbora bilo je mnogo rasprave oko novog sistema elektronskog brojanja glasova koji se sada primenjuje na većini biračkih mesta.

S jedne strane, automatizacija obrade glasačkih listića smanjuje mogućnost manipulacije rezultatima, ali s druge, kritičari kažu da je i to dovelo do rasta suptilnijih metoda kojima se vrši uticaj na ishod izbora.

“Mi smo i dalje veoma siromašna zemlja“, rekao je Giorgi Onijani, zamenik direktora nevladine organizacije “Transparentnost Gruzija“.

Dodao je da je mnogo ljudi finansijski ugroženo i da je vlast to i te kako iskoristila.

“Na primer, nekome je oduzeta vozačka dozvola zbog vožnje u pijanom stanju, a onda se nudi da se dozvola vrati ako se na glasačkom listiću zaokruži određena stranka“, rekao je Onijani.

Druga šema koju je otkrila “Transparentnost Gruzija“ je takozvano iznajmljivanje ličnih dokumenata.

“Uoči izbora, tražilo se od ljudi da predaju svoje lične karte na dan u zamenu za novčanu nadoknadu. U nekim slučajevima, te lične karte koriste drugi za glasanje, a u drugim se jednostavno sprečava da ti ljudi izađu na birališta“, objasnio je Onijani za Bi-Bi-Si.

Natija Mezvrišvili, predstavnica stranke Za Gruziju, rekla je za britanski servis da imaju dokaze o mnogim slučajevima kada su pristalicama opozicije jednostavno oduzete lične karte da bi ih drugi upotrebili da glasaju.

Tradicionalizam, homofobija i strah od rata

Međutim, i pored svih nepravilnosti, ipak se postavlja pitanje zašto je stranka Gruzijski san toliko popularna.

Po završetku glasanja u subotu uveče 26. oktobra, glavni gruzijski TV kanali su odmah objavili njihove izlazne ankete čiji su se rezultati značajno razlikovali.

Prema anketi provladinog TV kanala Imedije, vladajuća stranka Gruzijski san dobila je 56,1 odsto glasova, što je blizu brojke koju je kasnije objavila Centralna izborna komisija.

Ali, prema anketama dve opozicione TV stanice, Mtavari i Formula, Gruzijski san imao je između 40 i 42 odsto glasova, zbog čega opozicione stranke tvrde da su zajedno pobedile na izborima.

Ipak, i 40 odsto je značajan broj glasova za Gruzijski san jer kako stranka koja se često optužuje da služi ruskim interesima može da uživa toliku podršku u zemlji u kojoj gotovo 80 odsto stanovništva podržava članstvo u EU?

Gruzijski san predstavio se kao stranka koja brani konzervativne vrednosti što je imalo dobrog odjeka među biračima, objašnjavaju analitičari.

Prema Svetskoj anketi vrednosti, koja istražuje vrednosti i uverenja ljudi, sprovedenoj između 2017. i 2022. godine, Gruzija je u pogledu tolerancije na 82. mestu od 88 zemalja obuhvaćenih istraživanjem.

Više od 90 odsto ispitanika izjavilo je da ne prihvata homoseksualnost.

To je iskoristila stranka Gruzijski san obećavajući tokom kampanje da će “zaštititi“ Gruzijce od “LBGT propagande i promocije“.

Druga poruka koja je opredelila glasače jeste da se na ovim izborima bira između mira i rata.

Predsednik Gruzijskog sna Bidzina Ivanišvili, milijarder koji se obogatio u Rusiji 1990-ih, dugo već tvrdi da Gruziji prete oni koji, kako kaže, zagovaraju rat u svetu.

U govorima je stalno upozoravao o zaverama “unutrašnjih i spoljnih neprijatelja“ spremnim da izazovu nasilje i unište Gruziju.

Tokom izborne kampanje, na mnogim plakatima Gruzijskog sna predstavljene su slike bombardovanih gradova u Ukrajini naspram mirnih scena u Gruziji.

“To je bila glavna poruka i adut Gruzijskog sna“, kaže iskusni politikolog Gia Nodija.

“Ako nismo mi na vlasti, biće rata – ta poruka imala je uticaj na mnogo ljudi. Iako racionalno gledano, to nije bilo sasvim ubedljivo, imalo je instinktivno dejstvo ‒ svi se plaše rata“, dodao je on.

Sa tim je saglasan i bivši diplomata Giorgi Badridze.

“Kada vam stalno govore da postoji veliki rizik od rata sa susednom zemljom, mnogi ljudi jednostavno veruju u to i plaše se, što je i razumljivo“, kaže Badridze.

“Političari Gruzijskog sna vode računa da ne pružaju pojedinosti o navodnim opasnostima sa kojima se zemlja suočava“, dodaje.

Oni opisuju pretnje veoma uopšteno, čime igraju na kartu duboko ukorenjenih strahova, a istovremeno otežavaju opoziciji da takve tvrdnje argumentovano opovrgne.

Druga ključna stvar je da se uprkos ratnoj retorici i upozorenjima o “LGBT propagandi“ Gruzijski san i dalje predstavlja kao stranka koja će uvesti zemlju u EU, dok istovremeno održava odnose sa Moskvom.

“Do 2030. godine Gruzija će biti spremna da se pridruži Evropskoj uniji“, rekao je Maka Bochorišvili, poslanik Gruzijskog sna, za Bi-Bi-Si.

“U našim je rukama da ovu zemlju učinimo boljom, da unapredimo ekonomiju i podignemo standard naših stanovnika na evropski nivo. To je ono što možemo da uradimo, i to radimo već dugi niz godina“, rekao je on.

Tina Bokučava, predsednica nacionalnog pokreta Jedinstva, kaže da ni njena stranka ne priznaje rezultate izbora.

Opozicionari i pojedini analitičari skeptični su prema obećanjima o ulasku zemlje u EU.

Oni ističu da je donošenjem “Zakona o transparentnosti stranog uticaja“ (poznatog i kao Zakon o stranim agentima) uprkos velikim protestima, vladajuća stranka izazvala najdublju krizu u odnosima Gruzije i Zapada u poslednjih 20 godina.

Zbog novog zakona, pristupanje Gruzije EU je obustavljeno, a SAD, strateški partner Tbilisija, počele su da preispituju njihove bilateralne odnose.

Pored toga, SAD su uvele vizna ograničenja za desetine predstavnika i zvaničnika Gruzijskog sna zbog “podrivanja demokratije u Gruziji“.

Nekoliko gruzijskih državljana, među kojima su dva visoka zvaničnika Ministarstva unutrašnjih poslova, uvršćeno je na spisak sankcionisanih.

Prokletstvo geopolitike

Aleksandar Životić objašnjava da Gruzija trenutno ima jako važan geopolitički značaj za Rusiju.

“U ovom trenutku taj prostor istočnog crnomorskog regiona ima i te kako veliki značaj u kontekstu rata u Ukrajini. Poraz crnomorske flote doveo je do toga da Krim više nema značaj koji je imao. Crnomorska flota morala je najznačajnije efektive da prebaci na krajnji istok i u takvoj situaciji Gruzija dobija poseban značaj jer njen položaj na krajnjem istoku crnomorskog regiona je za Rusiju i te kako značajan da bi osigurala svoje prisustvo na tom prostoru, a tu su i ruske vojne baze u Abhaziji i Južnoj Osetiji, tu su režimi koji su bliski Moskvi. Sa druge strane Azerbejdžan, iako partner Rusije, nije više član ODKB-a, Jermenija, iako još uvek članica ovog saveza, potpuno je razočarana i sve je veći uticaj Francuske u ovoj zemlji. Dakle, ostaje Gruzija gde Rusija još može da ostvari svoj uticaj. To je razlog zašto će Gruzija prolaziti kroz teške momente“, zaključio je Životić.