Pre 30 godina okončana opsada Sarajeva, najduža u modernoj istoriji

Opsada je trajala 44 meseca, od 5. aprila 1992. do 29. februara 1996.

Grad je bio pod stalnom artiljerijskom paljbom Vojske Republike Srpske, odsečen od sveta, što je rezultiralo smrću više od 11.000 ljudi i teškim razaranjem urbane strukture.

Na grad je ispaljivano prosečno 329 projektila dnevno, sa ukupno oko 50.000 tona artiljerijske municije.

Vojska Republike Srpske (VRS) držala je grad pod opsadom sa okolnih brda.

Građani su preživljavali bez struje, vode i grejanja, svakodnevno izloženi snajperskoj vatri.

Tunel spasa, dug oko 800 metara, širok oko jednog i visok oko 1,5 metara, iskopan je 1993. godine ispod piste sarajevskog aerodroma i predstavljao je jedinu vezu opkoljenog grada sa spoljnim svetom.

Tunel je omogućavao dopremanje hrane, lekova i druge robe u opkoljeni grad, a kroz njega su evakuisani i ranjenici.

Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju (MKSJ/ICTY) kasnije je utvrdio da je nad civilima u Sarajevu vođena dugotrajna kampanja terora.

Građani su često ubijani dok su čekali u redovima za vodu, hleb ili se kretali ulicama. U presudama tribunala se navodi da "nije postojalo bezbedno mesto u gradu".

Za ratni zločin opsade Sarajeva pravosnažno su osuđeni komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS (1992–1994) Stanislav Galić na doživotni zatvor, a njegov naslednik na položaju komandanta Dragomir Milošević na 29 godina zatvora.

Na doživotni zatvor osuđeni su i politički i vojni lideri Republike Srpske Radovan Karadžić i Ratko Mladić, između ostalog i zbog opsade Sarajeva.