Zbog čega su ovi predsednički izbori u Finskoj drugačiji od ranijih

Dva vodeća kandidata na izborima su bivši premijer Aleksander Stub iz konzervativne Partije nacionalne koalicije i bivši ministar spoljnih poslova Peka Havisto iz Zelene partije.

Prema ispitivanju javnog mnjenja, Stub ima podršku 27 odsto birača, a Havisto 23, dok su ostalih sedam kandidata daleko iza njih.

Na trećem mestu je Jusi Hala-aho iz desničarske Stranke Finaca, sa 18 odsto podrške, a guverner Centralne banke Finske i biviši evropski komesar Oli Ren će prema prognozama dobiti oko 14 odsto glasova, prenosi AP.

Novi predsednik, koji će verovatno biti izabran u drugom krugu, naslediće Saulija Ninista posle dva šestogodišnja mandata.

Stub je bio na nekoliko ministarskih funkcija, uključujući spoljnih poslova, kao i poslanik Evropskog parlamenta. Iz finske politike se povukao 2017. kada je izabran za potpredsednika Evropske investicione banke.

Za Havistu je ovo treći put da se kandiduje za predsednika, a ako bi bio izabran postao bi prvi predsednik Finske koji se otvoreno izjašnjava kao homoseksualac.

Hala-aho je otvoreni kritičar EU i imigracije, popularan je među mladima, a njegova Stranka Finaca je na parlamentarnim izborima 2023. osvojila drugo mesto, ostvarivši najbolji rezultat od osnivanja partije.

U poređenju s prethodnim izborima 2018, geopolitički status Finske se potpuno promenio.

Posle višedecenijske politike vojne nesvrstanosti i pažljivog balansiranja između Istoka i Zapada, Finska je posle invazije Rusije na Ukrajinu odlučila da se pridruži NATO, pa su se predsednički kandidati u svojim govorima fokusirali na novu ulogu zemlje kao članice tog vojnog saveza.

U Finskoj, koja s Rusijom deli 1.340 kilometra dugu granicu, pitanja spoljne i bezbednosne politike su veoma važne političke teme.

Finska je krajem prošle godine zatvorila granicu sa Rusijom za migrante bez odgovarajuće dokumentacije ili viza.

Situacija u Rusiji i njen uticaj na bezbednost Finske bili su jedna od glavnih tema predizborne kampanje i televizijskih debata predsedničkih kandidata.

Oba vodeća kandidata su rekli da će zauzeti čvrst stav prema Rusiji.

Predsednik Finske ima široka izvršna ovlašćenja u formulisanju spoljne i bezbednosne politike, posebno u odnosu sa zemalja izvan EU, kao što su SAD, Rusija i Kina.

"Ulazak Finske u NATO će stvoriti probleme kojih ranije nije bilo"

Vladimir Putin

Vladimir Putin

Svet 17.12.2023. 12:45

"Ulazak Finske u NATO će stvoriti probleme kojih ranije nije bilo"

Takođe je vrhovni komandant oružanih snaga i predstavlja zemlju na sastancima NATO.

Prema Ustavu Finske predsednik odlučuje o pitanjima spoljne i bezbednosne politke zajedno s vladom, imenuje premijera i ministre i potpisuje zakone.

Pravo glasa na izborima ima oko 4,5 miliona građana, a ako nijedan kandidat ne dobije više od polovine glasova drugi krug će biti održan 11. februara.