Svet
18.09.2023. 20:55
Svet
22.11.2023. 18:20
Aleksandar Stanković
U fokusu
Sporazum Meloni–Rama ili "vruć vetar sa Jadrana"
Đorđa Meloni je našla način da potvrdi poziciju omiljene žene italijanske politike i odlučno je zaplesala. Partner u ovom jadranskom tangu joj je premijer Albanije Edi Rama.
Pošto je naišla na odsustvo sluha u Evropskoj uniji prilikom traženja pomoći radi regulisanja novog naleta migranata, Đorđa Meloni se dosetila neostvarenog albanskog košarkaša, a Vlada Srbije će morati da misli kako da kanališe ovo novo partnerstvo.
Koliki god trud da se uloži u pronicanje puteva sudbine, sopstvene ili tuđe, teško da će bilo ko ikada pronaći odgovor. Neke ljude ona obeleži, neki svoju sudbinu utisnu u svet čiji put pak usmere određeni prostori, a njih, ponovo, boje ljudi i tako unedogled. Semper idem.
Jedan od prostora koji je slikao i slika na platnu sudbine sveta jeste Mediteran.
Slavni istoričar Fernan Brodel iza sebe je ostavio britko razmišljanje kojim bi veoma zgodno mogla da se otvori ova priča: "Šta je Mediteran? Hiljadu stvari u isti mah. Nije to jedan pejzaž, već bezbroj pejzaža. To nije jedno more, već sled mora."
U sledu mora koja čine mediteransku civilizaciju jeste i Jadran. Iako poluzatvoreno more, sa samo šest zemalja čije obale zapljuskuju njegovi talasi, Mare superum, kako su ga znali stari Rimljani, oduvek je bilo izvor dešavanja na ovom prostoru. More je bilo među stubovima moći Mletačke republike na vrhuncu, a Venecija je za svoju zavodljivost imala zahvaliti upravo Jadranu.
Vekovima kasnije, ponovo je Jadran medijum preko koga se manifestuje sudbina i ponovo su akteri slični. Umesto Venecije, tu je zvanični Rim, a uloga mletačkog dužda pripala je Đorđi Meloni, premijerki Italije. Još jednom je trenutak kada Jadransko more predstavlja neizostavni deo Mediterana, danas možda i više nego kada je Marko Polo isplovljavao put svojih legendarnih avantura.
Nekada Berberi, a u sadašnjem trenutku gotovo da nema naroda sa afričkog kontinenta koji ne migrira u Evropu baš preko mediteranskih mora. Kroz Scile i Haribde morskih puteva, Italija predstavlja čvrsto tlo na koje se umorne noge mogu dočekati. Migranti se put Evrope otiskuju sa koferima punim snova o boljem životu, mada često nisu svesni rizika koje nosi putovanje.
Svet
17.09.2023. 14:09
Ursula fon der Lajen na Lampeduzi: "Ovde je u pitanju budućnost"
Nije retkost da se pročitaju vesti o fatalnim ishodima plovidbi sa jednog na drugi kontinent. Prirodno, dolazak "drugog", u lakanovskom kontekstu, "prvi" doživljava kao napad na sopstvo. Koristeći prezentovanje migranata kao ontološku pretnju, Đorđa Meloni se uspela kroz mačistički italijanski politički establišment do pozicije prvog ministra.
Simpatije prema desnom populizmu Italijani nisu iskazali samo glasanjem za gospođu Meloni, Mateo Salvini je to eksploatisao do granica prihvatljivog, a često i preko toga. Izgleda da je u svemu tome Đorđa Meloni imala više stila, toliko da je šest od deset Italijana vide pozitivno prema istraživanjima Pew Research Center-a iz ove godine. Radila je Đorđa u interesu svoje zemlje i nije propuštala da predoči to javnosti.
Sada se došlo do toga da će se posledice njenih akcija osetiti i na Balkanu. Vetar se preneo Jadranom, trenutno huja Albanijom, a više je nivoa njegove vreline koja će se prilično realno osetiti u Srbiji. Prema informacijama Međunarodnog komiteta spasa, od 2014. godine u Italiju je ušlo gotovo milion zabeleženih migranata morem, bez blizu dvesta hiljada migranata iz Ukrajine. Jedna od ploča kojima se postavljao put dolaska na vlast premijerke Meloni bilo je i obećanje da će regulisati problem migracija koji je predstavljao kamen u cipeli većine Italijana.
Đorđa je našla način da potvrdi poziciju omiljene žene italijanske politike i odlučno je zaplesala. Partner u ovom jadranskom tangu joj je premijer Albanije Edi Rama. Pošto je naišla na odsustvo sluha u Evropskoj uniji prilikom traženja pomoći radi regulisanja novog naleta migranata, Đorđa Meloni se dosetila neostvarenog albanskog košarkaša, a Vlada Srbije će morati da misli kako da kanališe ovo novo partnerstvo.
Rama je oduševljeno rekao da će Albanija biti tu kada Italija pozove. Na čistom italijanskom, dodao je da Albanija neće dobijati novac od Italije i da je ovaj dogovor sklopljen iskrenog srca. Albanskog premijera je tango, očigledno, opio, kao što ga je aprila u Veroni opijalo uživanje u srpskom vinu pa se distancirao od "Otvorenog Balkana", kada je to njemu godilo.
Opreznosti premijerke Đorđe Meloni to treba da posluži jer bi morala da zna sa kim pleše. U ovom plesu se Edi Rama složio da se smesti 36.000 ljudi u dva prihvatna centra koja će biti otvorena. Opozicija, kao i svaka, reagovala je prilično dramatično. Od toga da se pravi "italijanski Gvantanamo", prema komentarima italijanske opozicije koje je prenela "Politika", do toga da je Beljind Kelići, jedan od vođa opozicije u Albaniji, napisao da sporazum predstavlja najveću nelojalnost i izdaju koju Rama može da pričini zemlji.
Opoziciono talasanje u Albaniji može da preraste u šire narodno nezadovoljstvo. Cela Evropa je doživela diskurzivnu transformaciju i zato ne treba da čudi što u Albaniji mnogi ustaju protiv rečenog sporazuma. Za očekivati je da će ovaj sporazum uticati na ceo region, što nije baš prigodan trenutak za Srbiju koja se uhvatila ukoštac sa izazovima migracija i problemima koje stvaraju migranti na njenoj severnoj granici.
Poslednjih meseci angažovani su širi kapaciteti u borbi sa nelegalnim prelascima granice, a ovaj potez Albanije, sigurno, neće olakšati posao srpskim vlastima. Pre svega, postoji opasnost za otvaranje nove migrantske rute, koja će vrlo verovatno biti suviše teška za kontrolu. Jedan od indikatora jeste sporazum između Albanije i takozvanog Kosova kojim su se 2018. godine složili da na granici bude samo jedan kontrolni punkt. Iako je gest u tom trenutku mogao da bude tumačen kao dobrosusedski, međunarodno nepriznata Priština će morati da se zapita o dobrim namerama Edija Rame pet godina kasnije. Lukavo je Melonijeva iskoristila Ramino udvorištvo i prikupila poene kod Italijana, ali i kod evropskih kolega jer je vruć krompir prebacila u zemlje koje nisu članice EU.
Srbija ima razloga za brigu jer, iako Balkan nije nešto što bi se tražilo zlatnoj ribici, zemlja jeste najbolji izbor od ponuđenog. Moguće je mahati raznoraznim podacima i statistikama, ali nemoguće je njima sakriti činjenicu da se skoro svaki stanovnik Beograda makar jednom tokom dana susreće sa zaposlenim strancem. Zanemarivati to, značilo bi da se neko pravi da ne vidi slona u sobi. Ako kojim slučajem postoji želja za ostankom na Balkanu, Srbija je trenutno jedini racionalan izbor.
Hronika
03.11.2023. 17:57
Otkriveno 3.400 ilegalnih migranata, uhapšena dva Albanca
Zbog toga srpsko rukovodstvo mora da se osvrne na ovaj sporazum jer će on svakako predstavljati izazov za nacionalnu bezbednost. Robert Kaplan jedan je od onih ljudi koji poseduju prave informacije i nadareni su visokim osećajem za kontekst sadašnjice. U svojoj knjizi posvećenoj jadranskom regionu on ukazuje na visok nivo korupcije i probleme prilikom primene zakona u Albaniji. Kaplan svakako spada među one kojima treba verovati, zato je logično posumnjati u to da li će stvarna cifra da bude 36.000 migranata. Isto tako je sumnji podložan i njihov tretman, a izvesno je da će se nivo ilegalnih migracija u regionu povećati. Pritom, realno je očekivati i krijumčarenje migranata na ruti Albanija–Srbija, što otvara novi front problema.
Proces deborderizacije, koji je sporazumom iz 2018. godine latentno otpočet između Albanije i tzv. Kosova, znači da će krijumčari imati prepreku manje, a srpski graničari problem više. Ne pruža utehu ni činjenica da će prihvatni centri biti vođeni u skladu sa zakonima Italije, kako piše Radio Slobodna Evropa, a razlog za dodatno zaziranje jeste i navod da se u Albaniju neće slati deca, trudnice i ranjive kategorije ljudi.
Dok evropski pravnici razglabaju o pravnoj utemeljenosti ovog sporazuma, Srbija se suočava sa onim što bi se teorijski nazvalo "sivim nosorogom". Životinja dugačka tri metra, težine oko tri tone juri brzinom nešto većom od 50 km/h, šanse za izbegnuti je ravne su statističkoj grešci. Isto je i sa reperkusijama ovog sporazuma po Srbiju, ali i ceo region. Nosorog je uhvatio zalet, primena sporazuma počinje na proleće 2024. godine, tako da će se prvi valovi jadranskog vetra osetiti na leto, što ostavlja dovoljno vremena za formiranje jasnog odgovora na ovaj samoživi gest Edija Rame. Sada su jasne njegove reči od letos da je "Otvoreni Balkan" poslužio svrsi, tako da se tu svaka priča o unapređenju odnosa završava, za sada.
Pored Rame, ovaj sporazum bi mogao da donese dobro i Aljbinu Kurtiju kome će se ukazati prilika da dokaže rešenost u svojoj "borbi protiv šverca", samo što sada neće posredi biti imaginarnosti, već će se krijumčariti ljudi. Kada se bolje razmisli, možda Kurti ima pravo kada traži da KFOR kontroliše granice samoproglašenog Kosova, ali one koje se nalaze na potezu između Đakovice i Vrbnice.
"Izbeglice će pokušati da pređu granicu Crne Gore, a zatim i Hrvatske. I onda je pitanje: ako zatraže azil u Hrvatskoj i budu odbijeni, gde će da budu deportovani? U Albaniju ili Italiju?", kaže za "Dojče vele" Pelumb Nako, direktor za upravljanje granicama i migracijama u policiji prethodne Ramine vlade. Naslućuju se razlozi zbog čega nije iskoristio i Srbiju u ilustraciji, ali svakako da gospodin Nako ima puno pravo ovom konstatacijom. Migranti neće predstavljati problem samo za Srbiju, već i za sve ostale u regionu. Njihov cilj je jasan – doći do boljeg života, a pod pritiskom čiste egzistencije, nema tog prihvatnog centra koji bi zadržao čoveka u takvoj potrazi.
Svet
21.08.2023. 11:00
Ozbiljne optužbe: Graničari masovno ubijaju migrante
Za Srbiju je dobro što će imati određeni period da se pripremi za nadolazeće teškoće i što ovaj sporazum neće predstavljati šok. Aktivan rad na severu zemlje pokazuje da se država uhvatila ukoštac sa rešavanjem onoga što muči građane Subotice, Šida, Sombora i ostalih mesta. Postoji pristup, a njime treba samo dodatno predvideti dešavanja koja će se potencijalno zbiti. Bolje je da do toga ne dođe, ali uvek treba biti pripremljen, naročito na one ishode koji mogu da destabilizuju zemlju.
U svojoj euforiji Rama je izjavio da je ovo prvi sporazum ovog tipa, ali Srbiji neće biti prvi put da problemi dolaze sa juga zemlje. Đorđa Meloni uradila je dobru stvar za svoju zemlju ponašajući se kao dobronamerni dužd koji je, za razliku od onog iz Šekspirovog komada, uspeo da nađe način za ostvarivanje svojih ciljeva. Srpska vlada treba, zato, da ima mudrost Porcije iz "Mletačkog trgovca" i da sve ovo iznese na način koji će goditi i stanovništvu i ljudima prisiljenim da napuste svoja ognjišta. Imala ili nemala izlaz na more, Srbija će uvek posredno osećati vetar koji dolazi sa njih. Ako se uzme u obzir globalno zagrevanje, može se naslutiti da će leto 2024. godine biti "nikad toplije", a da li će sporazum Meloni–Rama biti jadranski vruć vetar ili povetarac, najviše će zavisiti od Srbije i načina na koji se zemlja pripremi.
Komentari
