PRVI PREDSEDNIČKI IZBORI U VANREDNOM STANJU: Šef turske države imaće široka ovlašćenja, osim Erdogana u trci još pet kandidata

U Turskoj će u nedelju, 24. juna, biti održani prvi put istovremeno vanredni predsednički i parlamentarni izbori, nakon što se 16. jula prošle godine narod na referendumu izjasnio o uvođenju predsedničkog sistema vođenja države.

Biće to i prvi izbori održani u vanrednom stanju uvedenom u toj zemlji, nakon pokušaja državnog udara, u julu 2016.

Favorit za predsednika je aktuelni šef turske države, Redžep Tajip Erdogan, koji je bezmalo 16 godina pobeđivao na svim izborima na kojima je učestvovao.

Poznavaoci prilika tvrde da je politički jaz u Turskoj danas veći nego ikada pre, a ako Erdogan pobedi na predsedničkim izborima, veruje se da će to biti vrhunac njegove političke karijere.

Ukoliko, međutim, u nedelju Erdogan ne pobedi na izborima za predsednika u prvom krugu i bude primoran da ide u drugi krug, to bi moglo da ostavi veliku mrlju u njegovoj uspešnoj karijeri, smatraju analitičari.

U dugoj političkoj karijeri Erdogan je pretrpeo ogromnu transformaciju, od 2004, kada ga je belgijski Juropijen vojs proglasio "Evropljaninom godine", on pretvorio u svoju suštu suprotnost, a njegovi kritičari i pre svega opozicija upozoravaju na njegovu autoritarnost.

Njegovu autoritarnost i okretanje od Evropske unije, kritikuje i sve više evropskih zvaničnika, koji Erdogana optužuju da namerno koči pristupne pregovore, koje Turska vodi duže od gotovo pola veka.

Oni koji su pažljivo pratili njegovu predizbornu kampanju tvrde da ona nikada nije bila agresivnija, kao i da nikada kao sada Erdogan na svojim istupima nije napravio više grešaka, dok pojedini eksperti čak sumnjaju u njegovu pobedu.

Predizborna istraživanja, naime, pokazala su da će Erdogan dobiti između 45 i 55 odsto podrške turskih građana, ali realnost je posve drugačija, jer, prema mnogim tumačenjima, u Turskoj je na delu strahovlada, pa bi prilikom tajnog izjašnjavanja Erdogan mogao da dobije i više od 10 odsto manju podršku.

Ta manja podrška bi mogla da dode i otuda što su problemi u Turskoj počeli da se gomilaju.

U poslednjih 15 godina, naime, prosečni godišnji prihod u Turskoj se povećao sa 3.500 na 10.000 hiljada dolara, a zemlja je doživela građevinski bum.

Današnja turska ekonomija se, međutim, suočava sa rastućim teškoćama, posebno posle neuspelog pokušaja državnog udara i vanrednog stanja, turska lira je pala za više od 30 odsto, stranih investicija gotovo da uopšte nema, a poverenje drugih zemalja u tursku privredu je opalo.

Uz to, trenutno Turska je na četvrtom mestu sa zemljama sa najvišim kamatnim stopama - nakon Argentine, Venecuele i Irana.

Analitičari tvrde da prvi put Erdogan nije postigao nove uspehe, odnosno da više nije ni u stanju da upravlja ekonomijom zemlje. Problemi se javljaju i u zdravstvu i u obrazovanju.

Inače, prema konačnoj listi kandidata za prevremene predsedničke izbore u trci će se naći šest kandidata: Dogu Perincek, Meral Aksener, Muharem Ince, Redžep Taip Erdogan, Selahatin Demirtas i Temel Karamolaoglu.

Ko god pobedio, novi predsednik Turske će imati široka ovlašćenja, koja će mu pripasti po predsedničkom sistemu upravljanja države u kojem više neće biti premijerske pozicije.

U skladu sa zakonskim promenama turski parlament će ubuduće imati 600 umesto 550 poslanika.

Predsednik države i parlament se biraju na mandat od po pet godina.

Za pobedu na predsedničkim izborima kandidat mora da osvoji natprosečnu većinu glasova, a u slučaju da niti jedan kandidat to ne ostvari, za 15 dana će biti održan drugi izborni krug, u koji bi išla samo dva kandidata sa najvišim brojem osvojenih glasova iz prvog kruga.

ERDOGANOVO OBEĆANJE PRED IZBORE: Smanjiću broj ministarstava, brže ćemo donositi odluke

TURSKA: Uhapšeno 14 osoba, spremali napad uoči izbora