PUTIN I 66 PATULJAKA

PUTIN I 66 PATULJAKA

(Alexei Druzhinin/Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP)


Teško da iko veruje da će se od ponedeljaka 19. marta na ruskoj političkoj sceni bilo šta značajno promeniti, odnosno da će neko od 66 kandidata uspeti da zaustavi Vladimira Putina u pohodu na novi predsednički mandat.

Ono što je možda i najzanimljivije vezano za ove izbore jeste upravo ovako veliki broj kandidata, koji je najveći u poslednjih 20 godina. U dugoj istoriji izbora za predsednika Rusije jedino je 1996. godine bilo više pretendenata, kada se prijavilo 78 građana.

Ove godine stranke su prijavile ukupno 21 kandidata, dok je 46 pojedinaca odlučilo da samostalno nastupi na izborima. Kada govorimo o imenima koja zavređuju pažnju čitalaca, pored aktuelnog šefa Kremlja, morali bismo da spomenemo još i Pavel Grudinjina kandidata komunista, kao i Kseniju Sobčak koja je nekako neočekivano postala prva uzadinica  opozicije, ali i Vladimiria Žirinovskog.

Vladimir Žirinovski ekstremno desničarske Liberalno-demokratske partije poznat je po svojim
bizarnim političkim pogledima. Kad je učestvovao na izborima za predsednika 1993, Žirinovski (71) je obećao Rusima jeftiniju votku, Ruskinjama bolji donji veš, a naciji ponovu izgradnju carstva. Tokom svoje dvadesetdevetogodišnje političke karijere, Žirinovski je obećao dikataturu i smanjenje stope kriminala, širenje ruskih granica preko Aljaske i Finske i raznošenje radioaktivnog otpada u baltičke države.

Jedan od njegovih poseldnjih ispada je onaj kada je nazvao Sobčakovu “ku*vom” nakon što ga je
polila vodom tokom televizijske debate kandidata koja je održana 28. februara.

Iako se očekivalo da će Komunistička partija za svog predstavnika, po šesti put izabrati lidera
Genadij Zjuganova, partija je izabrala Grudinjina (57), mašinskog inženjera koji već tri decenije vodi farmu na periferiji Moskve. Ono što je posebno interesantno za ovog nepoznatog biznismena
jeste da je od 1997. do 2000. godine bio poslanik skupštine i to kao član „Jedinstvene Rusije „ a 2000. godine je bio i član velikog Putinovog izbornog tima.Sa tom strankom se rastao kad je
dao intervju “Ruskom reporteru” u kojem je kazao da će u budućnosti biti sve više međunacionalnih konflikta zbog agresivnosti “tamnoputih” južnjaka, posle čega postaje oštar kritičar svog bivšeg partijskog šefa.

Od svetskih medija nazvana ruskom Paris Hilton, TV voditeljka, bivša glumica, novinarka, Ksenija Sobčak u svoju biografijiu danas može da doda i da će na predstojećim izborima u nedelju, biti glavna nada svih onih koji žele da vide leđa aktuelnom predsedniku.

“U proteklih 17 godina stasala je generacija koja želi vidjeti evropsku Rusiju“, izjavila je Sobčak u trenutku podnošenja kandidature i obećala da će se povući ako kojim slučajem pravi vođa opozicije, Navaljni, zaobiđe pravne prepreke koje mu sprečavaju da se kandidira. Ono što je mnogo interesantnije od njene poslovne biografije, jeste njena povezansot sa Vladimirom Putinom. Naime Ksenija je kći Anatolija Sobčak, pokojnog ruskog političara i prvog demokratski izabranog gradonačelnika Sankt Peterburga. Takođe ne bismo pogrešili kada bismo rekli da je Anatolijan Sobačak politički otac Vladimira Putina, kao i mentor mnogim političarima koji danas čine kremeljsku elitu.

Dok je Ksenija rasla, politička karijera njenog oca je bila na vrhuncu do te mere da je Anatolij Sobčak u jednom trenutku mislio da može izazvati i Jeljcina za poziciju ruskog predsednika. No prerano pokazivanje prevelike ambicije skupo ga je koštalo. Usledile su optužbe za korupciju, što je tada ambicioznog političara primoralo da se na dve godine skloni u Pariz. Vratio se 1999. godine malo pre nego što je Putin biti izabran za premijera i u trenutku kada je dovoljno politički ojačao da je bio u stanju da izbriše optužbe protiv svog nekadašnjeg mentora. Ksenija je završila međunarodne odnose na fakultetu u Sank Peterburgu, a magistarske studije u Moskvi. U poslednjih pet godina Sobčak je često istupala u javnosti, neretko i protiv Putina, ali nikada s težinom i zanosom s kojim je to nekada radio Boris Nemcov.

Kao neko ko zarađuje 2 miliona godišnje savršeno se uklapa u kalup zlatne omladine Rusije koja je okružena novcem i kičom i kao takva teško da predstavlja ozbiljnu alternativu Vladimiru Putinu koji je neretko optuživan da je upravo on stvorio ovakvu elitu.

Kada bolje sagledamo stvari, njenom protivkandidaturom dobijaju i Vladimir Putin i ona. Putinu će ona savršeno poslužiti kao privid legitimnog liberalnog kandidata koji nudi nešto novo i drugačije, a Ksenija će se istaći na politčkoj mapi Rusije. Kao neko ko ima 36 godina, svesna je da vreme radi za nju i da će aktuelni političari na čelu sa Putinom ,kad-tad postati bivši, a mnogi već sada najavljuju ove izbore kao njegove poslednje.

Iako se sada čini kao Putinova marioneta za odvlačenje glasova pravoj opoziciji i neko čiji će se sjaj izgubiti nakon kratko bljeska, ne treba je tako brzo otpisivati. Ne zaboravite da je svojim statusom odavno razbila sve predrasude koje prate plavuše i ako je išta naučila iz primera svog oca, da ne treba prerano pokazivati svoje ambicije, možda se ispostavi da njeno vreme tek dolazi.

Glavni Putinov problem
Rano ujutru budi ga zvono na vratima, otvara a ispred njega se pojavljuje oficir koji ga poziva da se priključi vojsci. Muškarac se pravda kako ima 52 godine, ali general mu objašnjava da je starosna granica na predlog aktuelnog predsednika pomerena na 60 godina. Čovek zbunjen odlazi do kuhinje gde zatiče homeseksualca, a žena mu objašnjava da po novom zakonu svaka porodica mora da udomi jednog koji nema partnera… ukratko ovo san ili bolje rečeno noćna mora svakog prosečnog Rusa i ujedno predizborni spot kojim se građani pozivaju da glasaju.

Vrhunska produkcija i kreativni scenario koji ističu važnost glasanja i poručuje građanima da je sami biraju svoju budućnost. Upravo ovaj spot potvrđuje stavove analitičari koji kažu da se Putin ne boji poraza već niske izlaznosti koja kvari sliku o širokoj podršci. Ovim tvrdnjama bi trebalo dodati i podatak da se izbori održavaju 18. marta na dan kada je Krim ušao u sastav Ruske Federacije, čime glasači kao da se podsećaju šta im je aktuelni predsednik omogućio. Kako se ističe glavni Putinov cilj jeste da na ovim izborima ima preko 65 odsto, kao na svojim prvim izborima, ali ono što mu ne ide na ruku jeste to što je na parlamentarnim izborima 2016. izlaznost drastično pala na 48 odsto.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar