Putinova afrička karta

Ruski uticaj širi se preko prodaje oružja, političke podrške autoritarnim liderima i bezbednosne saradnje – u zamenu za prava na eksploataciju rude, poslovne mogućnosti i diplomatsku podršku spoljnopolitičkim preferencijama Rusije. Veliku ulogu u održavanju veza Rusije sa afričkim zemljama ima i nasleđe podrške Sovjetskog Saveza antikolonijalnim i oslobodilačkim pokretima.

Prema rečima Agnješke Pažinjske, sa Džordž Mejson univerziteta, ponude vojne pomoći i političke podrške, posebno autoritarnim afričkim liderima, otvorile su vrata ruskim firmama i ojačale diplomatske odnose.

"Podrška afričkih saveznika bila je posebno važna za Rusiju u Ujedinjenim nacijama (UN), gde afričke zemlje daju četvrtinu svih glasova u Generalnoj skupštini“, istakla je Pažinjska.

Ona objašnjava da su ruska trgovina i investicije u Africi značajno porasle, posebno u severnoj Africi, ali da Rusija ostaje manji ekonomski igrač na kontinentu u poređenju sa Kinom, Indijom ili SAD.

"Podrška Rusije manjim državama, posebno onima čiji je međunarodni ugled upitan, daje Moskvi značajan uticaj u tim zemljama“, kaže Pažinjska.

Uranijumski tragovi nastanka "Ruso Afrike“

U fokusu

U fokusu

Svet 06.08.2023. 04:20

Uranijumski tragovi nastanka "Ruso Afrike“

Ona dodaje da je od jeseni 2019. godine Rusija zaključila sporazume o vojnoj saradnji sa 21 afričkom zemljom i pregovara o uspostavljanju vojnih baza u nizu država, te da je to čini trenutno najvećim dobavljačem oružja na kontinentu.

"Takođe, ruski instruktori u pojedinim afričkim zemljama obučavaju vojsku za borbu protiv terorizma“, naglašava Pažinjska.

Objašnjava i da Rusija povećava napore da utiče na izbore, kao i da se njihova strategija fokusira na podržavanje autoritarnih moćnika u nestabilnim državama bogatim resursima, čime se jača sposobnost ovih režima da opstanu.

"Ovi prioriteti su u oštroj suprotnosti sa popularnim mišljenjem na kontinentu, koje favorizuje demokratiju“, ističe Pažinjska.

Na prvom samitu Rusije i Afrike održanom 2019. godine od 54 afričke zemlje učešće su uzeli najviši zvaničnici, predsednici i premijeri čak 49 država.

Sada je situacija bila potpuno drugačija. Samo 17 predsednika ili premijera prisustvovalo je samitu, dok su ostale zemlje predstavljali ministri spoljnih poslova, a u velikom broju slučajeva i ambasadori afričkih zemalja u Moskvi.

Na prvom samitu 2019. godine Putin je obećao da će u roku od pet godina udvostručiti trgovinu sa kontinentom. Međutim, do toga nije došlo i ona je stala na oko 18 milijardi dolara godišnje. Pritom, trgovinski bilans između Rusije i Afrike je veoma neuravnotežen u korist Rusije.

Pored izlaska Rusije iz sporazuma o žitu, i ovi faktori su znatno doprineli da uticaj Rusije u Africi drastično opadne u poslednjih godinu i po dana.

Predsednici Egipta i Južne Afrike Abdel Fatah al Sisi i Siril Ramafosa otvoreno su govorili o potrebi nastavka dogovora o žitu.

"Želeli bismo da se inicijativa za Crno more primeni i da Crno more bude otvoreno“, rekao je južnoafrički predsednik Siril Ramafosa i dodao da predstavnici afričkih država nisu došli na samit da traže donacije od Rusije.

Putin je svoje sagovornike pokušao da smiri i pridobije obećanjima o dostavi besplatnog žita, ali i otpisu duga afričkim zemljama. Koliko je u tome uspeo, ostaje da se vidi u narednom periodu.

Komentarišući nedavno završeni samit i ulogu Rusije u Africi, Biljana Šahrimanjan Obradović, analitičarka Centra za stratešku analizu, za „Ekspres“ kaže da je slab odziv najviših zvaničnika afričkih zemalja pokazatelj da Rusija u svetu više ne važi za pouzdanog i poželjnog partnera u bilo kom obliku, čak ni za afrički kontinent.

Ona ističe da je jedna među Putinovim porukama koje su se nizale tokom dvodnevnog samita izazvala posebnu pažnju, ona o žitu.

"Naša zemlja je u stanju da zameni ukrajinsko žito, i komercijalno i u vidu besplatne pomoći afričkim zemljama. Štaviše, ove godine ponovo očekujemo rekordnu žetvu. Ali da budem precizan, dodaću da ćemo u naredna tri-četiri meseca biti spremni da besplatno obezbedimo žito za Burkinu Faso, Zimbabve, Mali, Somaliju, Centralnoafričku Republiku, Eritreju, svakoj po 25.000–50.000 tona žitarica. Obezbedićemo i besplatnu isporuku ovih proizvoda potrošačima“, rekao je Putin.

Rusija uvodi samofinansirajuće vojnike

 

Rusija je u toku pripreme drugog jesenjeg talasa mobilizacije, koji predviđa da platu ruskom vojniku isplaćuje privrednik kod koga je zaposlen, a istovremeno poslodavac sam uručuje ugovor zaposleniku za odlazak na front, objašnjava Biljana Šahrimanjan Obradović.

 

"Velika Rusija, bivša druga vojna sila sveta, svela se na samofinansirajuće vojnike, privrednike i hvatanje za slamku preko autokratskih režima u afričkim zemljama“, kaže ona. Dodaje da, iako je Afrika udaljena od ukrajinskog rata, on i te kako utiče na celokupni kontinent.

 

Prema rečima Šahrimanjan Obradović, ova Putinova poruka navodi na nekoliko zaključaka.

"Prvi zaključak je da Rusija ukazuje da ima velike količine žita, koje ne može da proda, a predstoji joj i nova žetva“, objašnjava Šahrimanjan Obradović.

Dodaje da se i u ovom slučaju pokazuje da je ruska zavisnost od Zapada, barem još neko izvesno vreme, nezamenljiva.

Ona podseća da je glavni uslov Rusije za produžavanje žitnog sporazuma sa Ukrajinom, a čiji je garant turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, bio taj da se prvo prodaje rusko žito.

"Još jedan podatak koji govori koliko je Rusiji očajnički potrebno tržište na koje bi plasirala svoju robu“, kaže Šahrimanjan Obradović.

Ističe i da je drugi zaključak na osnovu Putinove izjave taj da besplatno žito može biti isporučeno isključivo zemljama u kojima je prisutna ruska paravojna formacija „Vagner“.

"Ovakvim akcijama Putin želi da sačuva ruski uticaj na afričkom kontinentu, a pogotovo u onim zemljama gde su već prisutni vojnici paravojne formacije ’Vagner’, i obezbedi kontrolu i pristup velikim prirodnim bogatstvima kao što su zlato, uranijum, dijamanti, litijum, kojih, očigledno, ne želi tako lako da se odrekne“, naglašava Šahrimanjan Obradović.

Ona podvlači da je Rusija na antikolonijalnom sentimentu negovala afričko tržište namenske industrije.

"Međutim, vremena su se bitno promenila, rusko oružje je i dalje atraktivno za afričke države, ali nije sigurno da li je dostupno. Moguće je da će biti simboličnih isporuka onoga čega Rusija najviše ima, a to su višecevni lanseri raketa, oklopna vozila i municija. Realniji scenario ogleda se u tome da Kina i Indija preotmu Rusiji deo afričkog kolača jer su u poziciji da poštuju rokove isporuke, a i same imaju svoje geoekonomske interese na ovom kontinentu“, objašnjava Šahrimanjan Obradović.

Bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić kaže da Rusija na sve moguće načine pokušava da probije izolaciju u kojoj se nalazi zbog rata u Ukrajini, a da je jedan od pravaca tog delovanja i Afrika.

"Ranije ove godine Afriku je posetio šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. Imao je višednevnu turneju. Lobirao je da što više zemalja dođe na samit. Međutim, u Sankt Peterburg su doputovali predstavnici 49 od 54 zemlje ’Crnog kontinenta’, a njih 17 su predstavljali najviši zvaničnici. Za neke ovo je znak da samit nije uspeo jer se očekivalo prisustvo većeg broja šefova država i govori koliki je efekat postignut lobiranjem ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova“, kaže Đukić.

Rusija povukla iz Sporazuma o žitu, a cene hrane rastu...

Nije dobro

Nije dobro

Biznis 04.08.2023. 20:50

Rusija povukla iz Sporazuma o žitu, a cene hrane rastu...

Dodaje da se ovaj samit ne može okarakterisati kao uspešan za Rusiju, a još teže se može reći da je obezbedio Rusiji prodor u svet preko Afrike.

"Tačno je da su na samitu bili predsednici dve najjače afričke države, Egipta i Južne Afrike, Abdel Fatah al Sisi i Siril Ramafosa. One imaju posebno viđenje Rusije i njenog položaja u svetu. Ali i oni su otvoreno govorili o potrebi obnove žitnog sporazuma i prekidu rata u Ukrajini“, ističe Đukić dodajući da je generalno gledano izostala podrška afričkih država za aktuelnu politiku Rusije.

Čak ni obećanje predsednika Rusije Vladimira Putina da će pokloniti određene količine žita najugroženijim državama nije oraspoložilo afričke predstavnike. Naprotiv, oni su iskazali nezadovoljstvo zbog izlaska Rusije iz žitnog sporazuma zbog čega su cene žita skočile za 20 odsto. Pritom, količine koje je Putin obećao da će donirati najugroženijim, a reč je o 20.000 do 50.000 tona, nedovoljne su da bi rešile problem u snabdevanju afričkih zemalja, a pitanje je i kako će one biti dopremljene u Afriku zbog sankcija kojima je Rusija izložena“, objašnjava Đukić.

Dodao je da je izvoz oružja ostao kao jedan od izvora prihoda za Rusiju jer ova zemlja u Africi ima tržište, mada i tu ima mnogo poteškoća.

Ruske banke su izbačene iz svift sistema pa je nemoguće trgovati, a nacionalne valute ne mogu da zamene dolar. Tako da ni na tom polju nije postignut neki napredak“, ističe Đukić.

On naglašava da je u Rusiji dat veliki publicitet ovom samitu, ali u međunarodnim razmerama on nije izazvao neki značajan odjek.

Đukić dodaje da svoje interese u Africi imaju i Kina i Indija i da će one svakako iskoristiti priliku i zauzeti mesto Rusije gde god to bude moguće.

Kako će puč u Nigeru uticati na ostatak Afrike

U fokusu

U fokusu

Svet 01.08.2023. 08:05

Kako će puč u Nigeru uticati na ostatak Afrike

Kina je najveći pojedinačni investitor u Africi. Ima raznovrsniju ponudu od Rusije, ima kreditni potencijal koji Rusija nema. Ruske mogućnosti u tom pogledu, a pogotovo sada su jako male, gotovo nikakve“, pojašnjava Đukić.

Dodaje da ne vidi šansu da između Kine i Rusije dođe do saradnje i zajedničkog nastupa jer su različito pozicionirane u političkim i u ekonomskim odnosima.

Kina sigurno neće rizikovati da potpadne pod sekundarne sankcije zbog otvorene saradnje i pomaganja Rusiji da izađe na svetska tržišta“, kaže Đukić.

On objašnjava da Kina gleda da ima što korektnije odnose sa Rusijom, ali istovremeno vodi računa o svojim odnosima sa Zapadom.