Raspad "semafora"
U Nemačkoj izvesni vanredni izbori, kada bi mogli da se održe
Koalicija semafor, koja je Nemačku vodila sa socijaldemokratom Olafom Šolcom na čelu, posle brojnih kriza i razmimoilaženja, od 6. novembra uveče više ne postoji, a odmah je počelo i raščišćavanje puta ka vanrednim izborima koji bi mogli da budu održani u martu.
Kancelar Olaf Šolc je posle niza kriznih sastanaka poslednjih dana smenio ministra finansija Kristijana Lindnera, šefa liberalne FDP, najmanje stranke tročlane koalicije, u kojoj su još i socijaldemokratska SPD i Zeleni i koja je prozvana semafor po njihovim partijskim bojama.
Potvrdu o razrešenju Lindner će dobiti od predsednika Frank-Valtera Štajnmajera, a pošto mora da prisustvuje, Šolc neće ići na samit Evropske političke zajednice koji se održava u Budimpešti. On će tek 8. novembra učestvovati na neformalnom samitu EU u glavnom gradu Mađarske.
Koalicija je prvenstveno raskinuta zbog poduže žestoke svađe oko fiskalne i budžetske politike i mera štednje, u kojoj je Lindner zastupao konzervativne stavove, uključujući i smanjenje socijalnih davanja građanima.
Lindner se od izbijanja budžetske krize pre godinu dana redovno sukobljavao sa Šolcom i šefom Zelenih, ministrom privrede i klime Robertom Habekom.
Na sastanku rukovodstava tri stranke u širem sastavu 6. novembra uveče, Lindner je predložio vanredne izbore. To je munjevito procurilo u javnost - pritom, Šolc i Habek su i u ranijim sporovima optuživali Lindnera da iznosi detalje razgovora sa sastanaka iza zatvorenih vrata.
Kancelar je svog ministra optužio za podrivanje svakog pokušaja dogovora u koaliciji. Vrhunac spora usledio je oko u ustavu usidrene takozvane "kočnice" javnog zaduživanja, za čije se zamrzavanje Šoc zalaže zbog teške ekonomske situacije, a Lindner je insistirao da ona ostane na snazi.
Ovaj put, Šolc je reagovao otpuštanjem ministra finansija. Šolcov govor posle toga, očigledno pripremljen ranije, lideri SPD su ocenili kao njegov najsnažniji nastup od početka mandata. Uglavnom veoma odmereni kancelar se, naime, oštro obračunao sa Lindnerom. Optužio ga je za novo iznošenje unutrašnjih rasprava i saplitanje kompromisa zarad političkih poena, prenela je agencija dpa.
FDP je odmah najavila da će povući i preostalih troje ministara u vladi. Upražnjena mesta u prelaznom periodu popuniće SPD i Zeleni. Međutim, ministar saobraćaja, liberal Folk Vising, koji se i ranije zalagao za opstanak koalicije, istupio je iz FDP i saopštio da ostaje ministar.
Ostavke su najavile njegove partijske kolege ministar pravde Marko Bušman i ministarka obrazovanja Betina Štark Vacinger, kao i brojni državni sekretari iz te partije.
Međutim, SPD i Zeleni nemaju većinu u Bundestagu. Šolc je najavio da glasanje o poverenju 15. januara - izvesno je da će izgubiti i to otvara vrata raspuštanju Bundestaga i vanrednim izborima. Izbori, prema zakonu, moraju biti najkasnije do početka aprila, a najverovatniji datum je 30. mart, jer tada nigde u Nemačkoj nema praznika, javila je agencija dpa.
Najjača opoziciona partija, Hrišćansko-demokratska unija (CDU) zatražila je da glasanje o poverenju vladi bude održano već sledeće nedelje, a prevremeni izbori u januaru. Za to se zalaže i njena sestrinska bavarska Hrišćansko-socijalna unija, sa kojom je u parlamentu u istoj parlamentarnoj grupi.