Svet
14.04.2024. 20:08
Svet
20.04.2024. 22:05
Boško Vukčević
Bliski istok
"Rat iz senke" zbog kojeg strahuje svet
Napad Irana na Izrael izazvao je veliku zabrinutost u svetu od mogućeg izbijanja sukoba ove dve države i sveopšteg rata na Bliskom istoku koji bi vrlo lako mogao da se proširi i van tog prostora.
Napad je usledio kao odmazda zbog bombardovanja zgrade iranskog konzulata u glavnom gradu Sirije Damasku u kome je poginulo 13 osoba.
Posle iranskog odgovora, Stejt department je saopštio da neće učestvovati u eventualnom izraelskom napadu na Iran, ali i da će tražiti pooštravanje sankcija Teheranu.
“Cilj je da se ograniči izvoz iranske nafte i na taj način onemogući prikupljanje novčanih sredstava kojima Iran finansira proksi militantne grupe u Gazi, Libanu, Jemenu i Iraku“, istakla je američka ministarka finansija Dženet Jelen.
Tenzije i sukob između Irana i Izraela traju decenijama i postali su jedan od glavnih izvora nestabilnosti na Bliskom istoku.
Za Teheran, Izrael je “mali Sotona“, saveznik SAD koje Iran naziva “velikim Sotonom“.
S druge strane, Izrael optužuje Iran za finansiranje terorističkih grupa i napade usmerene protiv njegovih interesa motivisane antisemitizmom ajatolaha.
Ovo rivalstvo “krvnih neprijatelja“ ostavilo je za sobom ogroman broj mrtvih, često kao rezultat tajnih akcija za koje nijedna vlada nije preuzimala odgovornost.
Odnosi između Izraela i Irana, kako prenosi britanski BBC, bili su prilično dobri sve do 1979. godine, i islamske revolucije koja je na vlast u Teheranu dovela, posle svrgavanja šaha Reze Pahlavija, ajatolaha Homeinija.
Direktor Iranskog programa pri Međunarodnoj kriznoj grupi, nezavisnoj nevladinoj organizaciji Ali Vaez rekao je za BBC da je “neprijateljstvo prema Izraelu bilo stub novog iranskog režima zato što su se mnogi njegovi lideri obučavali i učestvovali u gerilskom ratovanju zajedno sa Palestincima u zemljama kao što je Liban, i gajili su velike simpatije prema njima“.
Dodaje da je u Izraelu neprijateljstvo prema Iranu započelo mnogo kasnije, tek devedesetih, jer se, kako tvrdi, u to vreme Irak sa Sadamom Huseinom na vlasti u Izraelu doživljavao kao veća regionalna pretnja.
Vaez objašnjava da je šiitski Iran okružen sunitskim islamskim državama i da je sredinom osamdesetih počeo da gradi strategiju sa ciljem sprečavanja neprijatelja da ga napadnu na njegovoj teritoriji.
Teheran pravi mrežu militantnih organizacija koje finansira, naoružava i koje izvršavaju vojne akcije u skladu sa interesima Irana, a najistaknutija je Hezbolah iz Libana.
Ni Izrael nije sedeo skrštenih ruku, objašnjava Vaez, i dodaje da je Izrael preduzimao napade i druge neprijateljske akcije protiv Irana i njegovih saveznika, često u trećim zemljama, u kojima je finansirao i podržavao oružane grupe koje su se borile protiv proiranskih snaga.
“Borba između Irana i Izraela opisuje se kao ’rat u senci’ zato što su obe zemlje napadale jedna drugu bez, u mnogim slučajevima, priznanja učešća ijedne od vlada“, kaže Vaez.
Grupa Islamski džihad, bliska Iranu, 1992. godine digla je u vazduh izraelsku ambasadu u Buenos Ajresu, usmrtivši 29 ljudi.
Nedugo pre toga, ubijen je lider Hezbolaha Abas al Musavi, u napadu koji je pripisan izraelskim obaveštajnim službama.
Izrael je oduvek bio opsednut ometanjem iranskog nuklearnog programa kako bi sprečio ajatolahe da se ikada dokopaju atomskog oružja.
Teheran je takođe okrivio izraelsku obaveštajnu službu za napade na neke od glavnih naučnika zaduženih za njegov nuklearni program. Najistaknutiji među ubijenima bio je Mohsen Fahrizadeh.
Najnoviji napad Irana na Izrael i mogućnost eskalacije sukoba izazvali su veliku zabrinutost i u Kini.
Odmah posle napada Kina je izrazila “duboku zabrinutost“ zbog moguće eskalacije tenzija na Bliskom istoku.
Peking se ranije obavezao da će igrati ulogu mirotvorca i promovisati svoju bezbednosnu viziju za ovaj region.
“Kina poziva relevantne strane da pokažu smirenost i uzdržanost kako bi sprečile dalju eskalaciju“, navodi se u saopštenju kineskog Ministarstva spoljnih poslova.
Iz ovog ministarstva ocenili su da “napad Irana predstavlja prelivanje sa rata u Gazi i da zbog toga taj sukob treba što pre zaustaviti“.
Strah od sveopšteg rata, posle napada Irana na Izrael, sve je veći. SAD su dugo nastojale da izbegnu traženje bilo koje vrste pomoći od Kine u suzbijanju sukoba na Bliskom istoku i pronalaženju načina za uspostavljanje primirja.
Međutim, nakon napada na konzulat Irana u Damasku, američki državni sekretar Entoni Blinken razgovarao je sa najvišim kineskim diplomatom Vang Jijem – i drugim kolegama u Turskoj i Saudijskoj Arabiji – kako bi “razjasnio da eskalacija nije u bilo čijem interesu, i te zemlje treba da podstiču Iran da ne eskalira“, rekao je tada portparol američkog Stejt departmenta.
Ovo nije bio prvi put da su SAD tražile od Kine da utiče na Iran.
Slično je bilo i posle napada pobunjenika Huta na komercijalni brod u Crvenom moru krajem prošle godine. I tada su američki zvaničnici više puta pokušavali da navedu Peking da izvrši pritisak na Teheran da obuzda Hute.
Poslednje rasplamsavanje tenzija ponovo je pokrenulo pitanje koliki uticaj Kina ima nad Iranom – i da li je Peking spreman da svoj politički kapital pretvori u uticaj.
Kina je najveći trgovinski partner Irana u protekloj deceniji i kupuje 90 odsto iranskog izvoza nafte, pružajući tako Teheranu spas od američkih sankcija.
Kineske kompanije, kaže Vilijam Figeroa, docent na Univerzitetu Groningen u Holandiji, snabdevaju Iran opremom za obezbeđenje i nadzor.
“U praksi, međutim, Kini je teško da ove poluge pretvori u političi uticaj na Iran i utiče na njegovo ponašanje“, smatra on.
Objašnjava da bi korišćenje situacije i trgovinskih odnosa kao poluga za ucenjivanje i vršenje uticaja na Iran predstavljalo potkopavanje kineske regionalne strategije razvoja bliskih ekonomskih veza širom globalnog juga.
Podseća da je prošle godine Peking posredovao u istorijskom zbližavanju između Saudijske Arabije i Irana, dva dugogodišnja regionalna rivala, ali da bi obuzdavanje Irana u tekućem sukobu moglo da se pokaže kao teži zadatak za Kinu.
Odnosi između Pekinga i Teherana već su zategnuti zbog “hronično nedovoljnih ulaganja Kine u Iran“ uprkos ponovljenim obećanjima i prethodnim pokušajima da utiče na iransku politiku u vezi sa napadima Huta, rekao je Figeroa.
“Iako su srećni što igraju ulogu u pregovorima, realnost je da im nedostaje stvarna moć prinude u regionu i da su i dalje prvenstveno zainteresovani za trgovinske i diplomatske inicijative. Oni su svesni toga i ne žele da se preopterećuju na način na koji veruju da su to učinile SAD“, podvlači Figeroa.
Naglašava da je Kina zabrinuta zbog rizika koji širi sukob predstavlja za njene investicije i trgovinu u regionu – posebno njene energetske sporazume, i da veruje da je osnovni uzrok sukob u Gazi.
“Stoga, ona vidi pravo rešenje ne u Kini koja obuzdava Iran, već u tome da SAD obuzdaju Izrael i dovedu do primirja koje bi prihvatile obe strane“, rekao je Figeroa.
Inače, Kina nije osudila Iran zbog napada na Izrael, ali je oštro reagovala nakon raketiranja konzulata u Damasku.
“Bezbednost diplomatskih institucija ne sme biti narušena, a suverenitet i nezavisnost Sirije se moraju poštovati“, rekao je portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin i dodao: “Usred trenutnih turbulencija na Bliskom istoku, protivimo se svakom aktu koji bi eskalirao tenzije.“
Svet
13.04.2024. 02:00
Ratni reporter: "Sukob Irana i Izraela bio bi rat sudnjeg dana"
Peking je tu poruku preneo Vašingtonu, kada je ministar spoljnih poslova Kine Vang Ji u telefonskom razgovoru sa Blinkenom naglasio da "Kina oštro osuđuje napad na iransku ambasadu u Siriji".
Jun Sun, direktor kineskog programa u istraživačkom centru Stimson centra sa sedištem u Vašingtonu, rekao je da Kina nerado osuđuje Iran za njegove uzvratne udare jer vidi Teheran kao žrtvu.
“Mislim da su Kinezi posebno naklonjeni Iranu s obzirom na njihovo sopstveno iskustvo bombardovanja kineske ambasade u Beogradu. Zato Kina ne osuđuje Iran“, rekao je Jun Sun.
Prema tome, malo je verovatno da će Kina vršiti pritisak na Iran“, rekao je Sun. “Za Kinu, da su SAD izvršile dovoljan pritisak na Izrael, ne bi bilo ni izraelskog napada ni iranske odmazde. Vršiti pritisak na Iran, koji se pre svega vidi kao žrtva, jeste nelogično“, zaključio je Sun.
Komentari
