RAT KOJI JE POJEO SVU DECU

U Jemenu je od početka borbi između Huta i koalicije predvođene Saudijskom Arabijom i Amerikom od gladi umrlo 85.000 mališana. Američki Senat je predložio povlačenje trupa iz tog sukoba i time ozbiljno uzdrmao američko-saudijsko savezništvo. Za konačnu odluku, međutim, potrebno je i izglasavanje u Predstavničkom domu Kongresa

Činija lagano kuvane jagnjetine s pirinčem stajala je na stolu ispred novinara „Njujork tajmsa" u restoranu u Sani, glavnom gradu Jemena. Za desert je konobar doneo kunafu, klasično arapsko zlatnosmeđe pecivo punjeno sirom. Sat kasnije novinar se vratio na posao. Ušetao je u zatvoreno bolničko odeljenje ispunjeno neuhranjenom decom, kojoj je koža visila s tela. Sa upalim obrazima i isturenim rebrima, svi su ličili jedni na druge.
„Bilo mi je neprijatno. Krizne zone su mesta kontrasta, ali u jemenskom zalivu je situacija posebno loša. Problem nije nedostatak hrane, već to što mali broj ljudi može sebi da priušti da kupi dostupne namirnice", napisao je američki reporter u članku opisujući kako narod prosi pored supermarketa punih robe, dok gladni na ulici jedu kuvano lišće.

Od gladi i bolesti u Jemenu, najsiromašnijoj državi Bliskog istoka, od 2015. godine umrlo je 85.000 dece mlađe od pet godina, pokazali su podaci humanitarne organizacije „Save The Children".
- Na svako dete ubijeno bombama i mecima, na desetine njih umre od gladi, i to se ne može sprečiti. Deca koja umiru na taj način pate intenzivno dok njihovi vitalni organi polako otkazuju - objasnio je direktor jemenske humanitarne fondacije Tamer Kirolos. Svakih deset minuta u Jemenu od gladi i komplikacija ili infekcija respiratornog sistema umre najmanje jedno dete, dok od teške akutne pothranjenosti pati najmanje pola miliona dece. Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija saopštio je prošlog meseca da je rat u Jemenu doveo na ivicu gladi osam miliona ljudi, odnosno oko polovine stanovništva te zemlje.

Ples po zmijskim glavama
Međunarodne organizacije prebrojavaju žrtve, humanitarne upozoravaju, lokalne prikupljaju pomoć. I tako već sedam godina. Sve je počelo još 2011. rušenjem predsednika Alija Abdulaha Saleha, koji je upravljao državom 33 godine. Svoju vladavinu je voleo da naziva „plesom po zmijskim glavama". Isprva je pokušao da uguši ustanak obećavajući da neće tražiti reizbor, ali su protesti izmakli kontroli. U sukobu demonstranata i policije život je izgubilo između 200 i 2.000 ljudi. Nakon tri meseca nemira, Opšti narodni kongres je pristao da potpiše sporazum o Salehovoj smeni, ali on nije hteo da se odrekne vlasti, zbog čega se jedan deo njegove vojne svite priklonio opoziciji. Izbili su sukobi u Sani, a Saleh je pristao da se povuče i vlast prepusti zameniku Abdrabuhu Mansuru Hadiju. On je formirao Vladu jedinstva i suočio se s nizom problema, od napada Al Kaide, separatističkih pokreta na jugu, otpora zvaničnika koji su ostali lojalni Salehu, pa sve do korupcije, nezaposlenosti i nestašica hrane. Hadijevu slabost iskoristila je pobunjenička grupa Huti, jemenska manjina zeida, struje šiitskih muslimana. Narod Jemena, uključujući sunite, stao je na stranu Huta, koji su 2014. ušli u glavni grad i na ulice postavili barikade i kontrolne punktove. Početkom sledeće godine okružili su predsedničku palatu i ostale ključne lokacije, a Hadija i njegov kabinet stavili u kućni pritvor. Ipak, Hadi, koga je podržavao Savet za saradnju arapskih država Persijskog zaliva, uspeo je da pobegne u lučki grad Aden, a potom u Saudijsku Arabiju. Huti su nastavili borbu i zauzeli zapadne delove zemlje. Raspustili su vladu, formirali Revolucionarni komitet i okupili oko 120.000 boraca.

Ubrzo je usledila reakcija sunitske Saudijske Arabije, koja je sa Bahreinom, Egiptom, Jordanom, Katarom, Kuvajtom, Marokom, Sudanom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima pokrenula vojnu akciju. Uznemireni zbog napredovanja šiita, za koje su verovali da imaju podršku Irana, Saudijci osnivaju koaliciju i dobijaju podršku Velike Britanije, Francuske i Sjedinjenih Država. Amerikanci su obezbedili logistiku, važne obaveštajne informacije i isplanirali akciju „Decisive Storm" pod parolom „povratka stabilnosti u Jemen i vraćanja na vlast međunarodno priznatog predsednika Hadija". Prvi na udaru arapske koalicije bili su položaji PVO oko glavnog grada - jedan položaj sistema S-125 „neva", tri S-75 „dvina" i dva 2K12 „kub".

Istovremeno je bombardovana vazduhoplovna baza Al Dailaim, kao i jemensko skladište balističkih raketa, gde su se nalazili projektili i lanseri sovjetskih sistema „elbrus" dometa do 300 km. Svi avioni su poleteli sa aerodroma Saudijske Arabije: američki taktički bombarderi F-15S, evropski „tornato", izviđači, helikopteri za borbeno traganje i spasavanje... Vatra je otvorena i sa egipatskih ratnih brodova, iako u tom trenutku nije bilo najjasnije kakva je vazduhoplovna podrška Egipta. I Sudan se uključio u granatiranje kako bi pokazao političku lojalnost arapskim saveznicima. Iako su tri sudanska bombardera Su-24 M fotografisana u letu, pričalo se da Sudanci zapravo nisu ni imali u planu da ispale projektile. Takvog stava, međutim, nisu bili Ujedinjeni Arapski Emirati. Oni su poslali 30 letelica tipa „mirage", dok je Kuvajt pridružio 15 lovaca, Bahrein 12 aviona F-16, Katar 10 bombardera „mirage", a Maroko i Jordan po šest aviona F-16. Iz jedne od tih letelica ispaljena je i raketa. Ne na vojni cilj, konvoj ili vazduhoplovnu bazu, već na trospratnu kuću u kojoj je živeo Andulah el Ebi sa četiri brata i njihovim porodicama.
- Baš smo završili večeru kad je prva raketa pogodila ugao kuće. Odjednom mrak. Vrištanje. Skupili smo porodicu u drugi ugao. Niste mogli znati ko je ko. Zgurali smo ih sve u ugao, onda je kuću pogodila druga raketa, a zatim i treća - ispričao je El Ebi novinaru britanskog „Gardijana". Sedeći u berbernici, skupljen u fotelji, prisećao se kako je izginulo 27 članova njegove porodice. Ostali su samo on, otac i dvojica braće.
- Sve je gotovo. Naše porodice su ubijene. Sami smo. Nas četvorica u maloj sobi. Jedva da razgovaramo jedan s drugim. Misli me progone sve vreme. Probudim se noću i tražim ih, onda se setim i jecam - naveo je El Ebi, koji živi u Sadi, takozvanoj nultoj tački rata u Jemenu, jednom od uporišta hutijevaca.

Crno zlato
Najveći sukob se trenutno vodi u luci Hodeida, odakle se snabdevaju jemenski pobunjenici na obali Crvenog mora. Saudijska blokada i stezanje obruča oko tog grada traju već godinu dana, što ugrožava dostavljanje čak 80 odsto humanitarne pomoći Jemenu, uključujući i snabdevanje namirnicama. Krajem novembra izaslanik UN Martin Grifit saopštio je da su usled zaoštravanja situacije suparničke strane pristale na mirovne pregovore u Švedskoj. Za taj sastanak je pripremljen nacrt rezolucije u kojem se poziva na zaustavljanje borbi u okolini Hodeida, ali i drugim mestima, uz obezbeđivanje humanitarne pomoći i hrane.

Samo nedelju dana nakon Grifitovog saopštenja Sjedinjene Države su donele odluku koja je uzdrmala američko-saudijski savez. Naime, Senat je sa 63 glasa „za" i 37 glasova „protiv" izglasao uvođenje mera kojima se ograničava američka vojna intervencija u Jemenu. Za povlačenje američkih trupa bile su i demokrate i republikanci, revoltirani zbog insistiranja Donalda Trampa da se ne može sa sigurnošću tvrditi da je saudijski princ Muhamed bin Salman odgovoran za ubistvo novinara Džamala Kašogija. Glasanje u Senatu održano je nakon izlaganja državnog sekretara Majka Pompea i ministra odbrane Džejmsa Matisa o tome da Amerika treba da ostane saveznik Saudijske Arabije, naročito u Jemenu.

Finalna odluka Senata, međutim, tek treba da ide na glasanje u Predstavnički dom Kongresa. Sednica o toj temi zakazana je tek za kraj godine, a predviđa se da odluka kojom se ruši 75 godina staro savezništvo SAD i Saudijske Arabije ima veće šanse za usvajanje 2019, kada će demokrate preuzeti većinu u tom telu.

Centralno pitanje je da li će američka administracija zaista povući vojsku iz Jemena ukoliko uzme u obzir nepresušne energetske interese koje ima na Bliskom istoku. Politički istraživač i analitičar Fil Batler istakao je da „iako Vašington pokušava da održi tenzije kroz sunitsko-šiitske verske razlike, nove rezerve nafte su istinsko pitanje". Jemen se nalazi na ogromnim rezervama nafte i gasa, koji još nisu u potpunosti istraženi. Ta država je 2005. nacionalizovala naftu i izvršila eksproprijaciju imovine teksaške kompanije „Hunt Oil", iza koje navodno stoji porodica Buš, kao i pridruženih firmi „Exxon Mobil". U jednom američkom geološkom izveštaju iz 2002. navodi se da su SAD identifikovale znatne naslage nafte i gasa u Jemenu i ispod svojih teritorijalnih voda u Crvenom moru i Adenskom zalivu. S druge strane, o saudijskom interesu da drži jemensku vladu pod kontrolom svojevremeno je govorio i jemenski ekonomista Hasan el Sanaeri. On je napominjao da Rijad želi da izgradi kanal preko Jemena do Arapskog mora kako bi zaobišao Hormuški moreuz, koji izlazi iz Persijskog zaliva, a kroz koji na putu ka Evropi i Severnoj Americi svakodnevno prolazi oko tri i po miliona barela nafte. Interesi postoje. Oni su manje-više jasni. Jedino što još buni jeste zašto nikoga nije briga za gladnu decu u Jemenu.

Smrt u doba kolere

Akutna infekcija koja je u 19. veku usmrtila milion ljudi pojavila se u Jemenu aprila 2017. godine. Od kolere se do sada zarazilo 1,2 miliona ljudi, od kojih je 2.515 umrlo. U 46 odsto slučajeva obolela su deca mlađa od 15 godina.
- Epidemija kolere dramatično pogoršava ionako strašnu situaciju u kojoj se nalaze deca. Oni koji su umrli od te bolesti bili su istovremeno i akutno pothranjeni - rekla je Meriksel Relano, predstavnica Unicefa u Jemenu. Kako je nedavno saopštila Svetska zdravstvena organizacija, epidemija kolere u Jemenu se pogoršava sa više od 10.000 novih slučajeva sedmično. To je dvostruko više obolelih u odnosu na prosečnu stopu izmerenu za osam meseci u 2018. godini, kada je registrovano 154.527 slučajeva u celoj zemlji.