Rat u Pojasu Gaze traje već 1.000 dana

U regionu se vodi rat u Iranu i traju nemiri u Libanu, a nije doneto nijedno trajno i čvrsto primirje, dok se privremeni sporazumi često krše.

Sudbina više od dva miliona Palestinaca u Gazi, koji su uglavnom raseljeni i žive među ruševinama, ostaje neizvesna.

Izrael je, prema sporazumu o prekidu vatre koji je stupio na snagu 10. oktobra prošle godine, kontrolisao više od pola teritorije Pojasa, da bi Vlada u Jerusalimu proširila to na oko 70 odsto.

Pristup teritoriji je strogo ograničen, a dalji koraci ka primirju, uključujući razoružanje Hamasa, stoje.

Izraelski napadi su se znatno smanjili otkako je primirje stupilo na snagu, ali se nastavljaju gotovo svakodnevno, pri čemu je od oktobra prošle godine poginulo još najmanje 1.000 Palestinaca.

Ujedinjene nacije (UN) su juče upozorile da izraelsko širenje operacija u Gazi povećava smrtne rizike po civile u "oblastima bez jasne demarkacije na terenu".

Diplomate angažovane na posredovanju u pregovorima o miru ocenjuju da teško razoružanje Hamasa predstavlja glavnu kočnicu daljem napretku sporazuma.

Razoružanje Hamasa otvorilo bi put za druge korake, uključujući novu administraciju Gaze i raspoređivanje međunarodnih stabilizacionih snaga koje bi obezbedile i obnovile teritoriju.

Palestinci u Gazi tvrde da su na izmaku snaga, a organizacije za distribuciju humanitarne pomoći javljaju da je i dalje izuzetno teško prići pogođenim područjima zbog zatvaranja graničnih prelaza. 

U gradu Gazi je u avgustu prošle godine proglašena glad, a stručnjaci tvrde da se situacija od tada značajno poboljšala, ali da ostaje teška.

Neizvesna situacija u Pojasu Gaze loše utiče i na izbore koji bi u Izraelu trebalo da se održe na jesen, a na kojima se premijer Benjamin Netanjahu kandiduje za još jedan mandat.

Prema anketi Izraelskog instituta za demokratiju objavljenoj prošlog meseca, više od 60 odsto Izraelaca smatra da Netanjahu ne bi trebalo ponovo da se kandiduje.