Kome to smeta "ziplajn" u Rio de Žaneiru

Četiri čelične sajle ići će 755 metara preko šume između "Šećerne glave" i brda Urka, a ljudi koji se okače na neku od njih, dostizaće brzinu od 100 kilometara na sat. Otvaranje te atrakcije je zakazano za drugu polovinu ove godine, a peticiju za obustavljanje radova je potpisalo skoro 11.000 ljudi.

"Glavu šećera" na ulazu u zaliv Rio, UNESKO je 2012. proglasio mestom svetske baštine, zajedno s drugim planinama u Riju, a godinama ranije brazilski Institut za nasleđe proglasio ju je nacionalnim spomenikom.

Žičara do njenog vrha privlači stotine hiljada turista svake godine, željnih panoramskog pogleda na gradske plaže i šumovite planine.

Ta planina je i popularno mesto za sportsko penjanje i posmatranje ptica. Zato je mogućnost da "jahači ziplajna" vrišteći zuje niz sajle i rasteruju divlje ptice, ujedinila protivnike: planinare, ekološke aktiviste i stanovnike. Oni upozoravaju da bi Unesko mogao da povuče status baštine dat toj planini.

"U potpunosti se protivimo transformaciji koja se u stvari dešava već neko vreme jer se vrhovi brda Urka i Glave šećera pretvaraju u centar zabave", rekao je Andre Ilja, bivši direktor u  Institutu za životnu sredinu u državi Rio i osnivač ekološke neprofitne "Ecological Action Group".

 

"Živimo u malom, mirnom kraju. Biće vizuelnog i uticaja buke: niko se ne spušta niz 'ziplajn' u tišini", rekao je Aurimar dos Prazeres, predsednik udruženja stanovnika.

Kompanija "Park Bondinjo Pao de Acuzar" koja upravlja žičarama i stoji iza projekta vrednosti 50 miliona reala (9,5 miliona dolara), rekla je u saopštenju da testovi pokazuju da se buka neće čuti odozdo, niti će uticati na rute za planinarenje. On kaže da je Park dobio od Instituta za nacionalnu baštinu i opštinskih vlasti sva potrebna ovlašćenja i dozvole za projekat "ziplajna".

"Pored odlične integracije s prirodom, namera je da poboljšamo iskustvo naših posetilaca i učinimo posetu parku još prijatnijom i nezaboravnom", navodi Park na sajtu.

 

Iako kompanija koja pravi "ziplajn", kaže da je "konsultovala društvo", stanovnici kažu da to nije istina.

Aktivisti su u nedelju izrazili zabrinutost da je "ziplajn" preteča drugih intervencija jer kompanija koja upravlja žičarama, proučava projekat koji bi izmenio oblik vrha "Glave šećera".

Protivnici su taj projekat nazvali "Zamak užasa", a iz kompanije kažu da je "zamišljen tako da olakša posmatranje pejsaža, poboljša pristupačnost za hendikepirane i olakša "protok turista, radnika i tereta".