Svet
06.02.2018. 13:56
R.E./Radio Slobodna Evropa

RSE: Ukrajina čeka podatke o srpskim plaćenicima

Ekspres.net
Izvor: Ekspres.net

Službe bezbednosti Republike Srbije prate učešće njenih državljana na stranim ratištima, rekao je za Radio Slobodna Evropa član skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti Meho Omerović.

Njihov broj je, prema dostupnim podacima, trenutno znatno manji nego što je bio slučaj prethodnih godina, dodao je Omerović,  preciziravši da se radi o "nekoliko desetina ljudi".

Iako je prema zvaničnim podacima broj plaćenika manji nego ranije, oni i dalje predstavljaju izvor ozbiljnih diplomatskih problema, pre svega sa Ukrajinom, a na ratišta odlaze uprkos pretnji zatvorskim kaznama od šest meseci pa do 10 godina, piše RSE.

Kako se navodi, plaćenici koji su iz Srbije otišli da ratuju u Ukrajinu, poslednjih dana su ponovo došli u fokus izjavom zvaničnika Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) Igora Guskova, koji je izneo tvrdnje da se u Donbasu, u okviru privatne ruske vojne jedinice "Vagner", medu plaćenicima bori i sedam državljana Srbije, a da je još jedan, za koga navodi da je ranije učestvovao i u ratu u Siriji, nedavno ubijen i sahranjen u Moskvi.

"Ostalih sedam ljudi su takođe poznati Službi bezbednosti Ukrajine. Služba bezbednosti Ukrajine je informisala kolege u Srbiji, na žalost, još nismo dobili odgovor. Ali, pored ovih sedam plaćenika, informacija je takođe poslata i u vezi sa nekoliko stotina srpskih državljana koji su učestvovali u neprijateljstvima u Donbasu u okviru ilegalnih naoružanih grupa", rekao je zvaničnik SBU Igor Guskov u petak, 2. februara, gostujući u emisiji ukrajinske televizije "Prjamij" (Direktno).

Povodom njegovih tvrdnji, posebno onih koje se odnose na pitanja upućena kolegama iz Srbije, "kontaktirali smo Bezbednosno informativnu agenciju i ministarstva spoljnih i unutrašnjih poslova, te pravde. U ministarstvima spoljnih poslova i pravde nam je rečeno da to nije u njihovoj nadležnosti, dok odgovore Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) i BIA čekamo", navodi RSE.

Izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrovic za RSE objašnjava da se saradnja službi bezbednosti, odnosno razmena podataka i usluga, pre svega odvija putem bilateralne saradnje, ali i ukazuje da tempo i dometi te saradnje u praski zavise od njihovog međusobnog poverenja i širih društvenih i političkih interesa.

Ako postoji odugovlačenje sa srpske strane, dodaje Petrović, treba ga sagledati u tom svetlu.

"Razlog je to što je u njenom interesu da održi dobre odnose sa Ruskom Federacijom. Rusija je znatno jača od Ukrajine i ruski interesi su veoma prisutni u Srbiji, pre svega u energetskom sektoru i za Srbiju, odnosno njenom političkom rukovodstvu, nije u interesu da te odnose pogoršava nekom intenzivnijom saradnjom sa ukrajinskim službama bezbednosti", kaže Petrović.

RSE podseća da je u decembru prošle godine ukrajinska delegacija pri NATO poslala parlamentarnoj skupštini te Alijanse pismo o "srpskim plaćenicima koji se bore na strani proruskih separatista u Donbasu".

UKRAJINSKI MEDIJI: Stigli srpski plaćenici u Donjeck da ubijaju vojnike

Samo mesec dana ranije diplomatski odnosi Srbije i Ukrajine pogoršani su upravo zbog plaćenika. Uzrok je bila izjava ambasadora Ukrajine u Beogradu Oleksandra Aleksandroviča "da Srbija ne preduzima dovoljno kako bi sprečila srpske plaćenike da učestvuju u ratu na istoku te države".

On je tada ukazao i da je "Srbija 2014. izglasala zakon koji zabranjuje njenim državljanima da se bore na stranim ratištima, ali da Srbija taj problem ignoriše", istakavši i da veruje da su "sadašnje veze između Srbije i Rusije velika prepreka rešavanju ovog problema".

Srbija je u oktobru 2014. godine usvojila dopune Krivičnog zakonika kojima su u njega uvedena krivična dela učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi, a kojima je za to delo predviđena kazna zatvora od šest meseci do 10 godina.

Meho Omerović, inače jedan od inicijatora ovih zakonskih izmena, kaže, međutim, da one u praksi nisu zaživele u dovoljnoj meri.

"Voleo bih da verujem da je to rezultiralo sankcijama koje taj Zakon predvida kada su u pitanju državljani Srbije koji odlaze ili vrbuju za odlazak na strana ratišta. Međutim, mi tu više imamo problem, kao i u većini nekih drugih zakona, sa primenom samog Zakona, u onom segmentu kada dođe na teren, na primer, Tužilaštva. Tu nam je i najveći problem. Zašto? Zato što smo svedoci da češće imamo nagodbu sa Tužilaštvom nego izrečenu zatvorsku kaznu koju propisuje Zakon kada je u pitanju ovo teško krivično delo", rekao je Omerović.

Kako piše RSE, u maju 2016. u javnosti se pojavila informacija da je veliki broj povratnika sa nadležnim Tužilaštvom sklopio sporazum o priznanju krivice, a kojim su im umesto zatvorskih izrečene uslovne kazne.

Takvu pogodbu napravio je i jedan od javnosti najpoznatijih učesnika na stranim ratištima, Radomir Počuča. Nekadašnji novinar i portparol Protivteroristicke jedinice MUP-a Srbije, to je i sam potvrdio 20. aprila 2016. godine.

"Nagodba podrazumeva godinu i po dana zatvora ili četiri godine uslovno ako se ne ponovi isto delo, što nemam nameru da ponavljam", rekao je tada Počuča, koji je učestvovao u sukobima u Ukrajini kao borac na proruskoj strani.

Pročitajte:

RAT DRUGIM OČIMA

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
clear sky
25°C
20.06.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Euro 2024

Vidi sve

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve