RUMUNSKA REVOLUCIJA, 2.DEO: Pirova pobeda ulice

RUMUNSKA REVOLUCIJA, 2.DEO: Pirova pobeda ulice


Iako je vlada poništila spornu odluku o izmeni krivičnog zakona, politička kriza koja potresa Rumuniju još uvek je daleko od rešavanja

Nakon ubedljive pobede socijaldemokrata na parlamentarnim izborima sredinom decembra, niko u Rumuniji nije mogao ni da zamisli da će samo dva meseca kasnije izbiti najmasovniji ulični protesti od svrgavanja Čaušeskua. Desetine hiljada građana protestovale su gotovo dve nedelje zaredom u velikim gradovima širom Rumunije zbog kontroverzne odluke nove vlade premijera Sorina Grindeanua da izmeni krivični zakon i ublaži propise o suzbijanju korupcije. Čini se da rumunska javnost nije bila toliko podeljena i ostrašćena u poslednje dve i po decenije.

S jedne strane su socijaldemokrate Livija Dragnee i Sorina Grindeanua sa svojim koalicionim partnerima, koji imaju udobnu većinu u parlamentu, a s druge strane je oko 300.000 građana, koji su izašli na rumunske trgove i kojima su se polako priključili desetkovana, nesložna opozicija i predsednik države Klaus Johanis, koji je od prvog dana pozdravio proteste. Suština sadašnjeg raskola u rumunskoj javnosti, što mnogi u Bukureštu nazivaju interinstitucionalnim ratom, jeste zapravo paradoksalna situacija u kojoj se našla Grindeanuova vlada, što svojom krivicom, što primorana odlukama Ustavnog suda.

Eksplozija ulice

Ustavni sud Rumunije pre nekoliko meseci, za vreme tehnokratske vlade Dačijana Čološa, doneo je odluku da se rumunsko krivično zakonodavstvo mora uskladiti sa propisima Evropske unije. Tehnokrate nisu, međutim, žurile da to sprovedu u delo, već su rešavanje ovog problema ostavile svojim socijaldemokratskim naslednicima. Preuzevši vlast, Grindeanu i ekipa pokušali su da iskoriste situaciju u svoju korist, ali napravili su nekoliko katastrofalnih grešaka, koje su dovele do masovnih uličnih demonstracija, podele javnosti i pravog medijskog rata. Prvo je, mimo najavljenog dnevnog reda sednice vlade, kasno uveče poslednjeg dana januara premijerova ekipa izglasala hitnu uredbu o izmenama krivičnog zakona prema kojima prestupi čija je šteta manja od 45.000 evra ne podležu krivičnom gonjenju. Potom je Grindeanuov kabinet učinio još jednu taktičku grešku jer nije inicirao javnu raspravu i javnosti objasnio zašto je potrebna kontroverzna uredba vlade.

Protesti su postali masovni kada se saznalo ko su mogući “korisnici” sporne uredbe. Najpre je to Liviju Dragnea, lider vladajuće Socijaldemokratske stranke, kome je u aprilu prošle godine izrečena dvogodišnja uslovna kazna za manipulisanje glasanjem na referendumu iz 2012. održanom za suspenziju tadašnjeg predsednika Baseskua. Uz Dragneu, koji bi bez pomenute kazne sigurno danas bio premijer, među onima koji bi takvom uredbom bili oslobođeni zatvora ili bi im kazne bile smanjene i optužnice odbačene nalaze se i bivši premijer Viktor Ponta, kome se sudi za korupciju, zatim medijski magnat Dan Vojkulesku, bivši vlasnik televizije Antena, i bivši evroparlamentarac Adrijan Severin, kao i mnoge druge ličnosti bliske socijaldemokratskom bloku.

Objavljivanje liste mogućih korisnika vladine uredbe i način na koji je ona doneta bili su kapisla koja je izvela desetine hiljada Rumuna na ulice u svim većim gradovima, a u Bukureštu čak oko 150.000. Izuzev jedne večeri, kada je uglavnom gradu Rumunije došlo do incidenata nakon kojih je 79 osoba privedeno, trojica policajaca i devetoro civila ranjeno, najveći protesti u Rumuniji od 1989. bili su mirni. Građani su se okupili na trgovima povezujući se na Fejsbuku, Tviteru i drugim mrežama i ubrzo je “postala moda” da budeš prisutan na protestu, da tamo prošetaš sa detetom ili sa kućnim ljubimcem. To su uglavnom obrazovani Rumuni sa primanjima iznad proseka, koji imaju lak pristup internetu.

Paranoični scenariji

Zanimljivo je da lokalnim vlastima niko nije uputio zahtev za dozvolu za održavanje mitinga i da žandarmerija nije ni pokušala da protera demonstrante ili da vlasti proglase proteste nezakonitim. Interesantno je i to što, iako su trajale gotovo mesec dana, ulične demonstracije nisu “iznedrile” nijednog lidera i nije bila pokrenuta nijedna peticija, kao što je bio slučaj na svim protestima održanim u Rumuniji posle Decembarske revolucije. I po ovom pitanju rumunska javnost je jasno podeljena. Jedni smatraju da je to jasan dokaz spontanosti manifestacija, dok drugi tvrde da takvo stanje stvari pokazuje da su u proteste ili umešane tajne rumunske služe, čiju je kontrolu od Basekua nasledio predsednik Johanis, ili su demonstracije usmerile i finansijski pomogle neke nevladine organizacije bliske Sorošu sa ciljem da destabilizuju Rumuniju i uspore njen ekonomski rast, što bi, po istom scenariju, išlo u prilog multinacionalnim kompanijama, koje bi tako imale još jeftiniju radnu snagu.

Bilo kako bilo, do nekoliko dana pre objavljivanja povlačenja kontroverzne vladine uredbe br. 13, na mitinzima nije bilo ni parola protiv kabineta Grindeanua, niti je tražena njegova ostavka, već isključivo povlačenje spornih odluka vlade. Poslednjih dana, međutim, na trgovima su se mogli uočiti i čuti zahtevi za smenu premijera, pa čak i mogućnost prevremenih izbora.

Koliko je rumunska politička scena podeljena, govori i to što liberala ima i u vladajućoj koaliciji i u opoziciji. Među parlamentarnim partijama nema ni konzervativaca, niti klasične levice

Strah od eskalacije nasilja i produbljenja političkog jaza i dalje je veliki. Premijer Grindeanu, u obraćanju povodom saopštenja odluke o poništavanju uredbe, napomenuo je da ne želi i neće dozvoliti da Rumunija bude podeljena, što su neke pristalice antirumunskih zavera brže-bolje povezale sa ukrajinskim scenarijem i mogućim krvoprolićem na rumunskim ulicama. Kada su socijaldemokrate najavile mogućnost organizovanja kontramitinga, broj onih koji su se već videli u nečemu sličnom ukrajinskoj krizi drastično se povećao, ali razum je ipak prevladao, pa su Dragnea i ostali lideri vladajuće koalicije odustali od te sulude ideje o demonstracijama podrške vladi. To što se u nedelju uveče nekoliko hiljada građana okupilo i ispred predsedničke palate u Bukureštu da traže ostavku Klausa Johanisa, uprkos izjavama socijaldemokrata da oni ne organizuju nikakav kontramiting, samo potvrđuje koliko je u ovom trenutku duboka rumunska kriza.

Šlepanje uz demonstrante

Nošena snagom masovnih protesta, opozicija je pokušala da se reorganizuje, a predsednik države Johanis postao je aktivan politički faktor koji je do izbijanja demonstracija bio gotovo neprimetan u javnosti. I opozicione partije i njima blizak Johanis žele i dalje da iskoriste i usmere snagu i energiju masovnih protesta, ali na njihovu žalost, svako na svoju stranu, a njihovo viđenje razvoja događaja i budućih postupaka daleko je od jedinstvenog. Tako bivši predsednik države Trajan Basesku, sada lider jedne male opozicione partije koja je u decembru jedva prošla izborni cenzus, koristi svaku priliku da napadne Johanisa. Uz liberale, koje su nedavni decembarski parlamentarni izbori desetkovali, najjača opoziciona stranka, novoformirani Savez spasa Rumunije, koji nema jasno definisanu ideologiju, deluje kao da po svaku cenu želi da se ogradi od ostalog opozicionog spektra. Njihovo nezavidno političko iskustvo i preterana želja da se biračkom telu predstave kao nosioci “novog” načina vođenja politike doprineli su da ni građani, ni vladajuće socijaldemokrate, ni ostali deo opozicije ne shvataju šta zapravo žele “spasioci” Rumunije. Koliko je rumunska politička scena podeljena, govori i to što liberala ima i u vladajućoj koaliciji i u opoziciji. Među parlamentarnim partijama nema ni konzervativaca, niti klasične levice. To što se Demokratski savez Mađara sa svojih standardnih pet-šest procenata glasačkog tela još uvek nije jasno opredelio na koju će stranu, a dosad su uvek bili uz vladajuću koaliciju, samo potvrđuje koliki je haos među političkim strankama.

Uprkos neslozi opozicije, snaga i pritisak demonstranata su ogromni i neočekivani. Ta snaga je izdejstvovala i prve ostavke u redovima do juče veoma samouverenih socijaldemokrata. Nekoliko sekretara i direktora u ministarstvima podneli su ostavke, ali najzapaženija zasad jeste ostavka ministra za poslovno okruženje Florina Žijanua, i to su možda prvi znaci pucanja po šavovima vladajuće koalicije. Sporna odluka vlade je povučena, ali socijaldemokrate ne odustaju od svoje prvobitne namere i pripremaju nacrt izmene krivičnog zakona za parlament. Imajući u vidu konfiguraciju zakonodavnog tela, izmene zakona najverovatnije će biti usvojene, a vladajuća koalicija nada se da će se to desiti i bez velike medijska buke i novih protesta.

Grudva je, međutim, bačena i nije isključeno da čak iako se protesti ne budu nastavili istom masovnošću, ona prouzrokuje još nekoliko ostavki u redovima socijaldemokrata, pa čak i u kabinetu Grindeanua. Bez obzira na to da li će se protesti nastaviti ili ne, da li će vlada ostati u ovoj formi ili ne, tri činjenice su sasvim jasne. Socijaldemokrate će veoma teško uspeti da vrate svoju popularnost na nivo decembarskih izbora, opozicija se neće ujediniti i tako postati snažan politički faktor i treće, kriza je pokazala da su Rumuni i dalje u stanju da masovno izraze svoje nezadovoljstvo i da su još zainteresovani za svoju budućnost i politička dešavanja.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar