Svet
23.06.2024. 11:31
Svet
03.07.2024. 20:00
Boško Vukčević
Najveća NATO baza
Rumunski "Ramštajn” od 2,7 milijardi dolara
NATO je započeo proširenje vojne baze “Mihail Kogalničanu” u Rumuniji koja će, kada bude završena u punom kapacitetu do 2030. godine, biti najveća NATO baza u Evropi. Moći će da primi do 10.000 vojnika i civilnog osoblja.
Ova baza će se, po završetku procesa proširenja, prostirati na skoro 3.000 hektara. Biće veća i od baze “Ramštajn” u Nemačkoj koja ima površinu od oko 2.000 hektara.
Ono što je bilo presudno da se upravo ova baza proširi i postane najveća NATO baza u Evropi jeste bizina Crnog mora od kojeg je udaljena svega dvadesetak kilometara, ali i blizina Ukrajine koja je na oko 300 kilometara, i Krima koji je trenutno pod ruskom okupacijom, od kojeg je udaljena oko 400 kilometara.
U ovoj bazi uskoro će biti stacionirana i eskadrila borbenih aviona F-16, koje je Rumunija nedavno kupila od Norveške, kao i bespilotne letelice MQ-9 riper, a NATO vojska, vazduhoplovne snage i pomorsko osoblje iz 32 zemlje redovno će se rotirati, prenosi Bi-Bi-Si.
Kako je dopisniku Bi-Bi-Si-ja za centralnu Evropu Niku Torpu, koji je posetio ovu bazu, rekao pilot RAF-a, poručnik Čarli Tag, američko prisustvo sada je mnogo veće, ima mnogo više infrastrukture, smeštaja, ljudi i opreme.
On kaže da je ruska invazija na Ukrajinu promenila i oblasti iznad kojih se leti, ali i strateški položaj misije NATO-a.
“Tokom 2021. godine borbeni piloti NATO-a leteli su daleko preko međunarodnih voda u Crnom moru, a sada se drže zone od 12 nautičkih milja iznad rumunskih i bugarskih teritorijalnih voda, kako bi izbegli nesporazume i eskalaciju situacije sa Rusijom”, navodi poručnik Tag.
Kaže da je ranije misija NATO imala cilj da odvrati bilo kakvu rusku agresiju, a da sada postoji kako bi “pokazala drugim članicama
NATO-a, poput Rumunije, da su tu i da su spremni da se brane”.
Dodaje da nije bilo poziva za presretanje ruskih aviona otkako je stigao u bazu “Mihail Kogalničanu” , iako ih je, prema njegovim rečima, bilo u prethodnim misijama iznad Baltika.
“Oni će leteti tuda. To nije protivno međunarodnom pravu. Imaju pravo na to. Međutim, mi ćemo pored tog neprijateljskog aviona podići naš avion, što će pokazati Rusima da smo aktivni. Letimo sa naoružanim mlaznjacima, tako da šaljemo jasnu poruku”, istakao je poručnik Tag.
Pored toga, kaže da im misija u Rumuniji omogućava pristup dragocenim obaveštajnim podacima.
“Beležimo serijske brojeve ruskih aviona i oružje koji ti avioni nose, tako da se to takođe unosi u celokupnu obaveštajnu sliku”, podvlači Tag.
Kako izveštava Torp, poručnik Tag u večernjim satima u britanskom kompleksu u bazi “Mihail Kogalničanu” na radarskim ekranima gleda kako se rat odvija u susednoj Ukrajini.
“Mogli smo da vidimo dronove ʼŠahedʼ kako ulaze u Odesu, izvore toplote na zemlji gde su udarili, ali i radarske izvore koji prate avione, kako prijateljske, tako i ne baš prijateljske. Tako da sve deluje prilično nadrealno”, podvukao je poručnik Tag.
Bi-Bi-Si ističe i da su, dok NATO avioni izbegavaju nepotrebne susrete sa Rusima, bila dva poznata incidenta iznad Crnog mora.
“U septembru 2022. ruski pilot pogrešno je razumeo komandu zemaljske kontrole i za dlaku nije uspeo da obori britanski avion za prikupljanje obaveštajnih podataka sa posadom do 30 ljudi”, piše Bi-Bi-Si.
U martu 2023. godine, američki dron MK-9 Reaper koji je doleteo iz Rumunije, namerno su oborili ruski avioni SU-27 “Flanker” iznad međunarodnih voda.
TRI MILIJARDE DOLARA I 10.000 VOJNIKA I CIVILA
Proširena baza u Rumuniji moći će da primi 10.000 vojnika i civila od 2030. godine, a NATO i SAD već su počeli da premeštaju pojedine logističke i ljudske resurse iz “Ramštajna” u bazu “Mihail Kogalničanu”.
Prema pisanju zapadnih medija, očekuje se da će proširenje koštati 2,7 milijardi dolara, a već se radi na pristupnim putevima i elektromreži velikog kapaciteta. Rumunske vlasti prethodno su eksproprisale 2400 hektara, plaćajući 5500 evra po hektaru, objavio je ranije “Balkan insajt”.
Komandant baze Nikolae Kretu je za Bi-Bi-Si rekao da se grade socijalni stanovi za osoblje i njihove porodice.
Objasnio je da će stambeni deo biti blokovskog tipa sa jaslicama, vrtićem, školama, apotekama i svime što je potrebno za normalan život. Pored toga, radi se na i proširenju piste, a u planovima je i izgradnja još jedne piste u vojnoj bazi.
Svet
17.05.2024. 22:35
NATO izveo najveću padobransku operaciju od 1945.
MOSKVA PRETI
Reagujući na najavu o širenju vojne baze u Rumuniji, potpredsednik Komiteta za spoljne poslove Saveta Ruske Federacije Andrej Klimov rekao je da projekat predstavlja “pretnju za Bukurešt”.
Prema njegovim rečima, što je veća antiruska vojna baza i “što je bliža ruskim granicama, veća je i verovatnoća da će ona biti među prvim metama za uzvratne udare”.
“Ako se Rumunima to sviđa, to je, naravno, njihova stvar, ali NATO u samoubilački klub uvlači i obične civile, a takve avanture mogu veoma loše da se završe po njihove porodice i decu”, rekao je Klimov.
On je dodao da ne želi nikoga da uplaši, već da “samo logično rezonuje”.
Istakao je da Rumunija od širenja ove baze neće imati nikakve koristi.
“Samo će biti više pretnji i veća opasnost. To je činjenica”, poručio je Klimov.
Oglasio se i Konstantin Gavrilov, šef ruske delegacije na pregovorima u Beču o vojnoj bezbednosti i kontroli naoružanja, koji je rekao da se proširenjem i modernizacijom vazdušne baze u Rumuniji nastavlja “erozija nekada pouzdanog sistema međunarodne bezbednosti u Crnom moru”.
“Nekada je funkcionisao čitav niz mehanizama za izgradnju poverenja između primorskih država. Inače, Rumunija je i dalje učesnik u njima”, podsetio je Gavrilov u razgovoru za rusku agenciju RIA.
Dodao je da je Rusija uvek insistirala na tome da se bezbednosni problemi u crnomorskom regionu moraju rešavati bez angažovanja spoljnih igrača, “a da ne govorimo o tako agresivnom vojno-političkom savezu kao što je NATO”.
Gavrilov je istakao da će pokušaji otvoreno neprijateljskih država da svoj vojni potencijal lociraju blizu ruskih granica neizbežno biti analizirani sa tačke gledišta vojnog planiranja.
Vojni komentator i analitičar Aleksandar Radić za “Ekspres” kaže da je Rumunija uporište na crnomorskom pravcu i da je u kontekstu rata u Ukrajini interes NATO-a jasan.
On objašnjava da su Francuzi bili glavni nosioci ove baze, ali i da su oduvek prisutne i američke snage.
Dodaje i da će baza “Mihail Kogalničanu” biti centar za obuku pilota F-16 za potrebe ukrajinske vojske.
“Iz NATO-a su saopštili da je cilj proširenja ove baze odvraćanje. Međutim, dugoročno gledano, ova baza je od velikog značaja jer je sve očiglednije da će NATO ući u Ukrajinu i snažno je prigrliti. U tom kontekstu, baza u Rumuniji biće osnovica, tačka odakle će se te operacije izvoditi”, ističe Radić.
On podseća na veliku vežbu održanu prošle godine koja je završena u delti Dunava, ali i na ovogodišnje vežbe kopnene vojske i proveru gotovosti sistema protivvazdušne odbrane.
Svet
14.06.2024. 08:05
Koliko vojnika je spremno za brzu NATO mobilizaciju
“Tada je prvi put korišćena druga baterija PVO sistema ʼPatriotʼ, dok je prva već uvedena u redovnu upotrebu”, naglasio je Radić.
On smatra da ove vežbe ukazuju na to kakvi su otprilike planovi NATO.
“Sistemi PVO će biti upotrebljeni za dejstvovanje po objektima u ukrajinskom vazdušnom prostoru. To su sistemi većeg dometa, a cilj je da se zaštiti vazdušni prostor Ukrajine sa teritorije članica NATO i na taj način rastereti ukrajinska PVO, koja bi u tom slučaju mogla da bude raspoređena na neka druga mesta”, kaže Radić.
Prema njegovim rečima, verovatni plan je da se sistemom “Patriot” deluje iz Rumunije po ruskim dronovima koji imaju ciljeve u delti Dunava ili nekoj drugoj dunavskoj luci.
Radić ističe i da ova baza nema direktne veze sa Srbijom i da je njeno proširenje prvenstveno u vezi sa ratom u Ukrajini.
Ipak, dodaje da je Srbija okružena zemljama NATO-a i da svaka procena pozicije zemlje mora da pođe od te činjenice.
“Pored toga, snage NATO-a su i na zvaničnoj teritoriji Srbije, odnosno Kosovu, ali i u Bosni i Hercegovini. Ta činjenica ne može da se zanemari”, podvlači Radić.
Sa druge strane, Vlade Radulović iz Centra za geostrateška istraživanja i terorizam kaže da proširenje ove NATO baze u Rumuniji ne treba mistifikovati.
On objašnjava da je ono što se dešava u Ukrajini od februara 2022. godine samo ubrzalo izgradnju baze u Rumuniji.
“Još pre sedam, osam do deset godina bilo je jasno da se linija
NATO-a u Evropi pomera na istok. Nekada je bila Nemačka, Italija, ali je sada pomerena na liniju baltičke zemlje, Poljska, Rumunija, Bugarska, sa akcentom na Poljsku, Rumuniju i Bugarsku”, ističe Radulović.
Dodaje da su u Bugarskoj neki vojni objekti iskorišćeni i preuređeni kao zajedničke baze bugarske i američke vojske poput Novog sela ili vazduhoplovne baze “Grof Ignjatijevo”, dok je sa druge strane došlo do instaliranja raketnog štita, odnosno odbrane, u Rumuniji i Poljskoj.
“U skladu sa tim i ovo treba posmatrati kao nastavak jačanja na tom istočnom krilu”, objašnjava Radulović.
Podvlači da ne treba izgubiti iz vida ni značaj poligona “Krivolak” u Makedoniji i vazduhoplovne baze “Kučova” u Albaniji, sa potencijalnom izgradnjom pomorske luke u ovoj zemlji.
“Iz tog konteksta treba posmatrati i jačanje položaja u Rumuniji i Bugarskoj, pre svega zbog Crnog mora i blizine Ukrajine i Krima”, naglašava Radulović.
On kaže da proširenje baze u Rumuniji neće uticati na Srbiju jer ona sarađuje sa NATO-om u okviru Partnerstva za mir.
“Ne vidim da ima ili bi moglo da hude ikakvih pritisaka. Mi smo već okruženi zemljama NATO-a i u proširenju ove baze ne vidim ništa što bi moglo da nas alarmira”, kaže Radulović.
Dodaje da je nedavno završena vežba sa Nacionalnom gardom Ohaja i još nekim članicama NATO-a i da se u tom smislu ništa suštinski nije promenilo.
Svet
04.03.2024. 18:18
U Albaniji otvorena prva NATO baza na Zapadnom Balkanu
Komentari
