RUSKI STRATEŠKI BOMBARDER OD KOG DRHTI ZAPAD SLAVI 36 ROĐENDAN: Tupovljev Tu -160 Beli labud i dalje ostaje svetski rekorder

Ruski stareteški bombarder Tu-160 zvani "Beli labud" slavi danas svoj 36 rođendan i sećanje na 18. decembar 1981. godine kada je poleteo prvi prototip za čijim komandama je bio opitni pilot Boris Veremev. Let novog ruskog strateškog bombardera održan je samo dan pre 75 rođendana Generalnog sekretara KP SSSR -a Leonida Iljiča Brežnjeva, koji je smatrao da će ovaj bombarder biti odgovor na pojavu američkog strateškog bombardera B-1B.

Proizvođač Opitno konstrukcioni biro (OKB) Tupovljev promovisanje novog bombardera koji je postao kasnije glavni adut vazdušne atomske trijate, zakazao je dan pre rođendana Brežnjeva, što se smatralo kao lični poklono ostarelom genseku koji nije uspeo da dočeka da Tu-160 uvođe u operativnu upotrebu.

Projektovanje novog sovjetskog strateškog bomabrdera Tu-160 krenulo je na vrhuncu Hladnog rata, kada su obe super sile nastojale da prikriju informacije o novom tipu oružja od supraničke strane i očiju radnoznale javnosti.

Amerikanci su od kraja sedamdestih i osamdesetih godina prošlog veka uz pomoć satelita intenizvno osmatrali ruske baze i aerodrome. Interesantni snimak zebeležen je 25. novembra 1981. godine u Vazduhoplovnom opitnom centru Rumenskoje, kada je primećen veliki avion sličan američkom B1B.

Tek sedam godina kasnije kada je američkom sekretaru za odbranu Karlučiju dozvoljen susret sa " Belim labudom" na Zapadu letelica je dobila naziv " Blekdžek". Poseta američke delegacije bila ujedno i zvanična potvrda javnosti na Zapadu o postojanju novog ruskog strateškog bombardera.

Tu -160 "Belkdžek" ili "Beli labud" smatra se najvećim i najtežim ikad napravljenim borbenim avionom. On je bio predviđen da do ciljeva napada dopre letom na velikoj visni supersoničnom brzinom ili podzvučnom brzinom na maloj visini, pri čemu dominantnu ulogu ima sofisticirana oprema za elektronsko ometanje protivnikove PVO.

Aerodinamika Tu- 160 uspešno je realizovana primenom integralne aerodinamičke šeme, ostvarene preko strelastih korenih produžetaka, koje se integralno stapaju sa krilom. Krilo bombardera je promenjive geometrije, ugao strele se kreće od 20 do 65 stepeni i reguliše se i ručno i automatski. Pretkrilca se nalaze duž čitave napadne ivice krila, dok se na izlaznoj ivici nalaze krica sa dvostrukim procepom i sa malim komandnim površinama ( krilcima). Ovakva aerodinamička koncepcija je ovom bombarderu obezbedila visoke performanse kako u nadzvučnim tako i podzvučnim režimima leta.

Odlične performanse bombardera su potvrdila i tri svetska rekorda: Oba su postignuta tokom 1989. i priznate su od strane Međunarodne aeronautičke federacije FAI. Prvi rekord se odnosio na postignutu brzinu od 1720 km na čas sa teretom od 16 tona, a drugi se odnosio na postignutu visinu leta za strateški bombarder od 11.250 metara sa maksimalnom nosivosti borbenog tereta. Treći svetski rekord postignut je 2010. godine u vermenu trajnja leta kada su dva Tu -160 u vazduhu provela 24,5 časova. Pre toga najduži let ovog bombardera iznosio je 22 časa u vazduhu.

Kada se poredi sa američkim ekvivalnetom B-1B prednost Tu-160 se prvenstveno ogleda u boljim aerodinamičkim performansama ( veća brzina penjanja, bolje ubrzanje, brzina leta, maksimalna brzina horizontalnog leta uprkos većoj masi pri poletanju u odnosu na B-1B).

Tu-160 pripada i redu najvećih i najbolje naoružanih strategijskih nosača raketa. U dva kontejnera dužine 10 metara u trupu aviona mogu biti smešteni krstareći projektili ili nuklearne bombe ukupne mase 16.330 kg.

Bombarder je opremljen savremenim sistemom za aktivnu i pasivnu zaštitu. U pilotskoj kabini se nalaze analgoni prikazivači bez integrisanih prikazivača tipa HUD ili nekog drugog savremenog višemanenskog displeja.

Sovjetski savez planirao je izgradnju 100 Tu -160 za potrebe ratne avijacije Sovjetskog saveza. Međutim ekonomske teškoće u koje je zapao SSSR sredinom osamdesetih godina prošlog veka zantno je smanjen obim proizvodnje ove skupe letelice.

Takođe u javnost su procurile vesti o teškoćama Tu-160, koje su se odnosile na elektornski sistem, lošu ergonomiju kabine, preveliku buku prilikom rada motora i kompliokovanu proceduru pripreme letelice za izvršenje zadataka. Finansijske teškoće su onemogućavale da se pomenuti nedostaci otklone i proizvodnja je konačno 1992. godine obustavljena pri ukupno 38 proizvedenih primeraka. Istina je da su vazdušne snage Rusije do 1999. imale u naoružanju 6 Tu-160. Tako su 1992. na korišćenje primili tri primerka, dva 1993 i jedan primerak 1994. Tek 2000. isporučen je još jedan primerak. Jedan primerak ovog bomabrdera izgubljen je u udesu  septembra 2003. Poslednji primerak je predat 2008. godine

Vazduhoplovne snage Rusije su do 1999. godine u naoružanju imale samo 6 aviona, 1992. na upotrebu su primile tri Tu-160, 1993. dva a potom 1994. samo jedan. Naknadno je tek 2000. godine isporučen još jedan a potom i 2008. poslednji novoproizvedeni primerak. Jedan Tu-160 se srušio 18. septembra 2003.

Najveći broj strateških bombardera Tu-160 ostao je u Ukrajini posle raspada Sovjetskog Saveza. Tako je u avio bazi Priluka, u 184. teškom gardijskom avijacijskom bombarderskom puku ostalo čak 19 Tu-160. Ukrajina i Rusija su se 1999. godine dogovorili da 8 Tu-160 zajedno sa tri bombardera Tu-95 i 575 krstarećih raketa H-55 predaju Rusiji u zamenu za otpis dugova za gas koji je iznosio 275 miliona dolara. Jedan ukrajinski T-160 je poslat u muzej, u Poltavu a ostalih 10 je isečeno uz finanijsku pomoć SAD.

Ruske vazdušne snage u novim milenijum su ušle sa ukupno 16 letelica tog tipa, , da bi posle udesa broj bio 15. Sve letelice locirane su u bazi Engeljs u 6950. gardijskoj avijacijskoj bazi na obali Saratovskog jezera odakle poleću u borbene misije tokom napada na islamiste u Siriji i duge patrole nad Atlantikom,  koje su bile obnovljene posle odluke Dimitrija Medvedeva 2007. godine.

Ministarstvo odbrane Ruske federacije 2009. potpisalo je ugovor o modernizaciji 10 Tu -160 koji se trebao obaviti do 2019. Ovim ugovorom predviđeno je da se u ovaj bombarder ugradi nova navigacijska oprema, radar novi SUV koji će omogućiti integraciju novih krstarećih raketa i bombi kao i ugrdnja novog motora (TRDDF) NK-32, koji je napravilo preduzeće OKB „Kuznjecov“. Ovaj avion nosiće oznaku Tu-160M, a ceo proces modernizacije obaviće fabrika KAPO iz Kazanja.

Sredinom maja 2015. glavnokomandujući ratnog vazduhoplovstva general Viktor Bondarev najavio je pokretanje ponovne proizvodnje Tupovljeva Tu -160, a ranije je to najavio i ministar odbrane Šojgu.

Prvi Tu-160M2 koji je promovisan krajem novembra 2017. proizveden je na osnovu postojeće tehnološke rezerve u samoj fabrici uz korišćenje najnovije tehnologije, sklopova, i delova a avion je dobio i nove motore. Predviđena je proizvodnja čak 50 letelica pod oznakom Tu -160 M2, koji će spolja biti stari bombarder, ali zapravo potpuno nova mašina. Do 2020. bi koncern “Radioelektronske tehnologije“ trebao da završi razvoj novih kompleksa elektronske opreme koje obuhvataju novi sistemi veze, radiolelektronske borbe, navigacije, sistem za upravljanje naoružanjem. U kompaniji PAO “Kuznjecov“ započeta je serijska proizvodnja motora NK-32-02. Ministarstvo odbrane Rusije planira da serijska proizvodnja Tu-160M2 započne 2021. godine.

Predviđena je proizvodnja čak 50 letelica pod oznakom Tu -160 M2, koji će spolja biti stari bombarder, ali zapravo potpuno nova mašina. Inače  obnavljanje proizvodnje Tu-160 neće dovesti do obustave rada na novom strateškom bombarderu PAK DA, programa razvoja sledeće generacije ruskih strateških bombardera koji je razvio Dizajn biro Tupoljev.