SAD vs Iran: "Svako će da proglasi svoju pobedu"

Ono što sada niko ne može da kaže jeste – koliko će ovaj novi rat da traje, s obzirom na to da i sam Tramp daje protivrečne izjave – od nekoliko nedelja do "Koliko bude potrebno“. Drugo, postavlja se i pitanje – ko može da kaže šta će označiti pobedu u ovom ratu? Na ta pitanja u razgovoru za "Ekspres“ pokušava da odgovori Vlade Radulović, predsednik Centra za geostrateška istraživanja i terorizam.

"Ovde u startu imamo problem, što mi nismo imali jasno definisane ciljeve na samom početku. Što se tiče Irana, stvari su jasne, brane se, napadnuta je zemlja, pretrpeli su ozbiljne gubitke, pretrpeli su ozbiljne udare, gotovo im je obezglavljen vojni i politički vrh. Ali oni ne odustaju, brane se onoliko koliko mogu, iz dana u dan sa sve manjim kapacitetima. Ali uspevaju i da zadaju udare zemljama u regionu, pre svega mislim na američke baze, aerodrome, luke, pa na kraju krajeva poslednjih dana i na naftna polja i postrojenja za preradu nafte. U tom smislu jednostavnije je posmatrati poziciju Irana.

Međutim, na samom početku nismo imali jasne ciljeve kada su u pitanju pre svega SAD. Izrael posle 7. oktobra 2023. godine više nema nikakvu dilemu, dakle cilj je uništiti sve što može da se uništi, a što je u vezi sa Iranom. Mislim pre svega na Hezbolah i ono što je ostalo od Hamasa u Pojasu Gaze. I, naravno, zadati takve udare Iranu da sa jedne strane izgubi sposobnost ugrožavanja Izraela u budućnosti, dakle mislim na iranski balistički program, i da se u potpunosti uništi iranski nuklearni program, da nikako ne dođu u situaciju da nastave sa obogaćivanjem uranijuma i u nekom hipotetičkom scenariju dođu do nuklearne bombe.

I treća stvar je da se Iran do te mere uništi, unazadi, devastira da prosto na duži vremenski rok izgubi sposobnost da pomaže pomenute grupe Hamas, Hezbolah, šiitske milicije u Siriji, u Iraku... Iz perspektive Izraela čini se da su stvari vrlo jasne. Međutim, kod Amerikanaca čini se da stvari nisu baš najjasnije. Oni prvo nisu za javnost jasno postavili ciljeve sukoba u koji su ušli sa tri izgovora, koje sam pomenuo u slučaju Izraela ‒ nuklearni program, balistički program i podrška militantnim grupama. Međutim, neposredno pre toga fokus zvaničnika i medija što američkih, što svetskih, bio je na tome da se prestane sa ubijanjem demonstranata, sa zatvaranjem, hapšenjem, vešanjem itd.“

Dakle, priča o ljudskim pravima i demokratiji.

"Tako je. Sa tim smo krenuli. Međutim, sve vreme je na stolu bilo nešto drugo, a to su ove tri stvari na kojima je Izrael insistirao. E, onda su Amerikanci od te tri stvari pokušali u fokus da stave iranski nuklearni program, pod izgovorom da je Iran jako blizu da napravi nuklearnu bombu. A onda su počeli fluidni neki ciljevi, odnosno neki razlozi, pa onda Tramp izađe i kaže kako 47 ili već koliko godina Iran ubija Amerikance... Vidim da ga i u Americi osporavaju. I kada imamo tako postavljenu situaciju, šta je to što treba da se ispuni da bi došlo do prekida rata? Naročito kada Tramp kaže – rat će biti završen onog trenutka kada ja budem, ne mi, ne govori u množini, nego doslovno kada on bude hteo, on će to da završi. Pa kaže da je spreman da vodi rat koliko god je to potrebno. A pre toga kaže – ovo će biti vrlo brzo gotovo. Bojim se da u ovim okolnostima ni jedna ni druga strana neće moći da kaže da je pobedila, ne ulazeći u marketinške priče naravno. Uvek vi to marketinški nešto proglasite nekom pobedom. Ali Iran je toliko devastiran da on prosto šta god da se desi ne može da kaže da je pobedio, osim što može koristiti argument ajatolaha, koji god da bude posle ovoga, i da kažu da se režim u Iranu nije promenio. Sa druge strane, ukoliko to ostane tako, onda prosto Amerika neće moći da kaže da je pobedila jer sistem nije promenjen. I opet se vraćam na početak priče da je jedan od razloga za rat bio i to. To su one poruke ‒ Iranci drže budućnost zemlje u svojim rukama, treba sada da se priključe borbi, treba sada da stanu uz nas, mi ne napadamo Iran zbog divnog iranskog naroda, nego zbog zlih verskih lidera itd. I onda ako se to ne promeni i ako isti sistem ostane onda ne mogu da kažu da... Sa druge strane, kroz vojne gubitke može se prikazati kako su onesposobljeni vojno u narednih nekoliko decenija, kako je nuklearni program do te mere unazađen da prosto Iran decenijama neće moći da se oporavi itd. pa da se to potencijalno predstavi kao neka vrsta pobede.“

Da li njima igra uopšte opcija ostanka ovog režima u Iranu?

"Ne da im ne odgovara, nego da iz ove perspektive prosto to njima nije prihvatljivo. Tokom tih prvih nekoliko dana doslovno je bila Trampova poruka – mi ćemo da postavimo ajatolaha za koga mi mislimo da treba da bude. Svako ko ne bi bio pod nekom vrstom kontrole ne bi bio odgovarajuća osoba. Sa druge strane, pitanje je i koliko Amerika može da dozvoli sebi gubitke. Rat košta, i eventualno dalji rast cena nafte i benzina u Americi i sve to utiče na potencijalno nezadovoljstvo u samoj Americi. Pitanje je da li te stvari mogu da utiču na to da se u nekom trenutku ipak pokuša sesti za neki sto, mada ne vidim kako bi to sada izgledalo, da se konkretan sukob okonča. Čini mi se da su malo pogrešno proračunali neke stvari i da su ušli u ovu avanturu misleći da će to za 10-12 dana da sve završe.“

Da li će upravo cena nafte biti taj odlučujući faktor koji će da dovede do kraja rata?

"Može da bude jedan od najznačajnijih svakako. Sa druge strane me brine to da su svi redom odbacivali mogućnost kopnene invazije Amerikanaca na Iran, pre svega zbog prirodnih i geografskih odlika samog Irana. Taj deo nije sporan. Međutim, najnovije informacije da je 31. marinska ekspediciona jedinica, odnosno udarna amfibijska grupa upućena ka Omanskom zalivu, dakle ka ratnom poprištu, i da se prebacuje dodatni broj i avijacije, govore mi nekako u prilog tezi da se može očekivati američki desant ili na neka od ovih ključnih ostrva kako bi se izbio glavni adut Iranaca pre svega u tom ekonomskom smislu.“

To su lokacije gde se nalaze naftni terminali.

"Tako je, dva-tri ključna ostrva. Ili zauzimanje nekog priobalnog pojasa. Ali to bi onda mnogo zakomplikovalo situaciju i bio bi to možda jedan od najkrvavijih sukoba kada su u pitanju Amerikanci nakon više decenija.“

Da li Vas priča o tome da će sve da bude gotovo za 10-15 dana podseća na rusku priču iz Ukrajine da će to da bude gotovo za pet dana? Da li je Tramp imao neke pogrešne informacije pa su očekivali da će narod Irana da ustane protiv režima?

"Prošle godine kada se dešavalo sve ono u Karipskom moru, pre hapšenja Madura, ja sam, analizirajući položaje i udarne grupe nosača aviona i aktivnosti na moru i američkog ratnog vazduhoplovstva, rekao na osnovu svega što se dešava da su to samo pripreme, razrađivanje scenarija za ono što nam sledi, a to je direktan sukob Amerike i Irana. Nemojmo izgubiti iz vida da je upravo nosač aviona ’Džerald Ford’ i njegova udarna grupa koja je bila nosilac te aktivnosti upućena iz Karipskog mora na Bliski istok, prevashodno kao zaštita Izraelu u prvom talasu. Dakle, bilo je vrlo jasno da je to sve samo razrađivanje scenarija za direktan sukob sa Iranom. Međutim, očigledno da te kalkulacije koje su izvedene, ne ulazeći u to koliki teret je na sebe ponela veštačka inteligencija, nisu bile dobro postavljene i čini mi se da su možda mislili da Iran blefira.“

Zašto?

"Zato što su Iranci čim su ovi počeli da se okupljaju ispred njihove obale prvo naveli šta će gađati, a pošto nije bilo smirivanja, onda su okačili mapu sa ucrtanim i upisanim bazama, radarskim položajima i drugim ciljevima koje će gađati. Čini se da su Amerikanci procenili da Iran blefira, a sa druge strane imali su previše samopouzdanja, očekujući da će oni kroz prve udare sa Izraelom do te mere onesposobiti Iran da neće biti u mogućnosti da bilo šta uradi konkretnije. A verovatno su očekivali i da će to da pokrene dodatni talas nezadovoljstva u tamošnjem stanovništvu, da će to u konačnici da rezultira buntom protiv vlasti, pa će to da se završi u tih desetak, 15 dana. Međutim, do toga nije došlo. Prvo, mislim da su Amerikanci propustili momentum ako su već hteli da igraju na kartu nezadovoljstva. Vrhunac je bio mesec dana pre toga. U tom trenutku, ako su hteli nešto da urade, možda su mogli da igraju na tu kartu. Međutim, tada nisu bili spremni. Na sve to, ubistvo ajatolaha je samo dodatno ujedinilo Iran, koliko god postojala razmišljanja i ovakva i onakva u Iranu, ali ipak su im ubili vrhovnog vođu. Sa druge strane, u Iranu je sada situacija takva da ko god se pobuni ili kaže neku lošu reč, odmah se hapsi i... Nema protesta, nema demonstracija. Ako se neko i usudi, drakonske su kazne i oštra je reakcija organa reda. Tako da je taj argument u startu otpao.“

Na to izgleda nisu računali. Da li su još nešto prevideli?

"Činilo se u prvih sat, sat i po vremena akcije, budući da je izostao odgovor Irana, da su možda već bili zadovoljni misleći: eto, to je to, nemaju čime da odgovore. Ali postoji mali problem. Teheran je to negde i rekao. Oni su na svojevrstan način decentralizovali i vojni i politički sistem države, a naročito vojni. Spustili su nivo odlučivanja na srednji oficirski nivo. Nije više bila centralizovana komanda da se čeka odgovor sa jednog mesta. Druga stvar, po dubini su dva do tri čoveka u zameni odmah bila definisana. U slučaju da neko pogine odmah se znalo ko će da ga nasledi i da preuzme njegovu funkciju. Trebalo je tih sat, sat i po samo da se oni saberu, da vide gde su, šta su i kako su, i da usledi odgovor. I čini mi se da smo došli do toga da su zapravo i Amerikanci i Izrael zatečeni jer koliko god, a nema dileme da je dosta toga uništeno, pre svega iranski balistički program, činjenica je da još govorimo o gotovo 50 udarnih talasa dronova i balističkih raketa koje lansira Iran. To je ozbiljna brojka, iako nije sporan momenat da je taj broj drastično opao. Izraelci su pretpostavili da oko 400-450 lansera ima Iran, a oni su po njihovim evidencijama uništili nepunih 300 lansirnih sistema. Ovde najveći znak pitanja leži u sledećem ‒ u proteklih godinu dana Iran je izmestio i aktivirao neka skladišta za dronove i balističke rakete u objektima koji ranije nisu pripadali vojsci i za koje se nije znalo. Pa čitam podatak da su Izraelci izašli sa procenom da su našli još hiljadu novih meta koje bi trebalo da se unište. Činjenica je da su dronovi okosnica svega, činjenica je da Iran i dalje ima čime da odgovori, i to je zapravo suština. Kada porediš sada i početak, nije sporno da je oko 90 odsto manje lansiranje u odnosu na prvi dan i da su napadi dronovima za gotovo 85 posto smanjeni u odnosu na prvi, drugi dan. Ali je činjenica da se i dalje nešto dešava, što znači da nisu baš u potpunosti uništeni svi kapaciteti.“

I pitanje je sada ko će da svira kraj?

"Ovde je sada interesantno jer i jedni i drugi, možda čak više Iran, ide na odugovlačenje, spreman da pretrpi sve moguće udare, pa čak rizikujući i talase tepih bombardovanja, jer vidim da se dovlače i strateški bombarderi dodatni. Očigledno su spremni da pretrpe to računajući da će pre nastati problemi nedostatka raketa u sistemu ’patriot’ pre svega u zemljama u okruženju, odnosno u Zalivu, i Amerikancima u njihovim bazama, nego što će oni ostati bez dronova i balističkih raketa. I pitanje svih pitanja jeste da li zapravo one ključne argumente, pre svega hipersonične rakete poput FTH2, Iranci čuvaju za taj neki odsudni trenutak kada oni treba da zadaju neke stravične udare nakon koga bi ili sami Amerikanci razmatrali opciju nekog primirja, ili bi, što je realniji scenario, zalivske zemlje pokušale da vrše pritisak na Amerikance da se pronađe neko rešenje. Ali isto tako čitam iz Trampovih reči, koliko mu se može verovati, njegova upozorenja Iranu – nemojte pretiti, nemojte poručivati da vi čuvate adute da ne znamo šta će nas snaći, jer ukoliko se to desi, nećete biti svesni sa čim ćete se suočiti.“

Tramp izdao ultimatum Iranu

Rok od 48 sati

Rok od 48 sati

Svet 22.03.2026. 13:11

Tramp izdao ultimatum Iranu

"Ormuski moreuz otvoren za sve osim za neprijatelje Irana"

Iranski zvaničnik

Iranski zvaničnik

Svet 22.03.2026. 12:36

"Ormuski moreuz otvoren za sve osim za neprijatelje Irana"