Svet
15.03.2018. 12:13
Andrej Mlakar
SEDAM GODINA OD POČETKA KRVAVOG RATA U SIRIJI: Kako je jedan grafit iskorišten za rat koji je potresao svet
Dok je fenomen arapsko proleće duboko potresao države kao što su Tunis, Egipat i Libija u kojoj je počeo otvoreni sukob između ustanika i snaga lojalnih Muameru el Gadafiju u Siriji, grupa dečaka na početku puberteta, podstaknuta snimcima sa televizije o dešavanjima u gorepomenutim zemljama, odlučila se na jednu akciju koja je ne sluteći prerasla u krvavi građanski rat koji traje već sedam godina, a čiji kraj se još uvek ne nazire.
Grupa klinaca iz sirijskog grada Dara na zidu jedne od zgrada napisali su grafit slogana koji je bio opšteprihvaćen od samog početka arpaskog proleća, a posebno u Egiptu: " Narod želi pad režima".
Čuvarima reda i poretka nije trebalo dugo vremena, da saznaju ko je ovaj grafit napisao, na vrhuncu moći predsednika Sirije Bašara al Asada i u trenutku kada je otpočinjao reforme u državi koje su trebale da povećaju socijalnu jednakost i smanje nezaposlenost.
Policajci su zahvaljujući mreži doušnika brzo došli do grupe dečaka, koji su završili u policijskoj stanici. Tamo su dečaci brutalno premlaćivani, mučeni, čupani su im nokti. Očajni roditelji su pokušali da spasu dečake na svaki način, pravdajući njihov postupak, dečijim nestašlukom. Međutim lokalne policijske vlasti bile su neumoljive. Očajnim roditeljima su govorili da zaborave na decu.
Porodica, komšije, rodbina dečaka, počeli su da se okupljaju pred policijom narednog dana tražeći da dečaci budu pušteni. Vlasti su bile neumoljive. Dana 18. marta 2011. demonstranti pred policijom su počeli da bivaju nestrpljivi pa je došlo do koškanja sa čuvarima reda koji su odgovorili gumenim mecima i hicima iz vatrenog oružja. U ovom napadu četri osobe su stradale. Umesto da se stanje smiri, desio se kontraefekat. Pred zgradom policije počeo je da se okuplja sve veći broj demonstranata, žeđ za osvetom je postala ideja vodilja. Da stvar bude gora vesti o dešavanjima u Dari su se munjevito zahvaljujući društvenim mrežama, pametnim telefonima i internetu koji je u Siriji doživeo ekspanziju, počele da se šire. I u ostalim gradovima u Libansku granicu, kao i na severu Sirije počeli su ljudi da izlaze na ulicu. Dana 23. marta ostaće u novijoj sirijskoj istoriji zabeležen kao najkrvaviji dan. Naime tokom protesta i sukoba sa specijalnom policijom i vojskom poginulo je 45 demonstranata u Dari. Vesti o žrtvama su počele da dolaze i iz ostalih gradova. Demonstranti su pisali da je svakog dana širom Sirije poginulo više stotina učesnika deomnstracija. Već tad su se na internetu počeli pojavljivati snimci gde se vide vojska i tenkovi kako otvaraju vatru na demonstrante.
Usled tog haosa policija je odlučila da pusti dečake iz pritvora, ali ni to nije umirilo demonstrante. Kako se plamen protesta širio skoro u svim gradovima na severu, jugu i istoku Sirije, oglasila se već krajem marta i sirijska vlast koji su izneli sopstveno viđenje pobune koja je nastala u državi.
Zvanična sirijska vlada za pobunu je optužila, salafiste koji imaju podršku nekih zalivskih država, kako bi se suršila vlast u Damasku.
U osporavanju zvanične državne teze o početku pobune bila je sirijska glumica Fadva Sulejman. Ona se iz svog skloništa u naselju Baba Amr preko skajpa se obratila svetskim medijima da je laž da su pela obunu inicirali salafisti i da je u njenoj zemlji počela" Revolucija" koju vodi sirijski narod i da nema reči o nikakvom početku sektaškog rata, već da je u pitanju borba za demokratiju i povratak sopstvenog identiteta.
" Mi smo naslednici mnogih civilizacija i uvek smo bili protiv nasilja. Tačno je da se u nekim alavitskim naseljima dešavaju otmice između pripadnika različitih sekti, a to je delo režima koji želi da ubedi alavite da je njihova egzistencija ugoržena, grmela je ona preko skajpa. Kasnije je bilo zabeleženo da je ona vodila proteste protiv Bašara ala Asada u Homsu, a kada je pretilo njeno hapšenje ona je pobegla i sakrila se.
Međutim, međusobno nepoverenje građana u samoj Siriji je raslo iz dana u dan i pretvaralo se polako u sketaško nasilje između alavita koji su bili šiitska sekta i sunita koji su činili većinu građana u Siriji.
Pobuna širom zemlje vratila je sećanje i na Hamu, kada je 1982. tadašnji predsednik Sirije Hafez el Asad naredio da se Hama sravni sa zemljom i uguši ustanak, koji je započet nekoliko godina pre, a koje su bile slične onima iz 2011. godine. Naređenje za akciju dobio je Bašarov stric Rifat el Asad koji je pokrenuo ofanzivu koja je trajala 27 dana i koja je odnela nekoliko hiljada žrtava. Broj precizno nije nikad utvrđen. Zbog simpatija prema Muslimanskoj braći Hafez je surovo kaznio stanovnike grada Hame.
Demonstrani su posebno bili surovi prema agentima i doušnicima "mukbarata" tajne službe koju su optuživali za sve nevolje koje su iz zadesile. Njihova likvidacija je bila neupitna.
Situacija je postajala sve očajnija. Fejsbuk je postao jedino mesto gde su informacije kružile među demonstrantima kao i pozivi na nova okupljanja i da vojnici i oficiri za koje se znalo da imaju profile na društvenim mrežama se pozovu da dezertiraju i napuste vojsku i asadovu policiju i da se pridruže demonstrantima.
Tih dana sredine marta 2011 kao pečurke posle kiše na Fejsbuku nicale su grupe za podršku revoluciji u Siriji. Međutim usledio je kontraefekat, jer su se pojavile i one grupe koje su podržavale Asada. Paraleno sa krvavim sukobima na ulici tekao je sukob vitruelnih grupa na internetu. Posebno značajnu ulogu imala je " Sirijska elektronska vojska" koja je tih dana bukvalno zahvaljujući boljoj opremi uništavala grupe koje su pozivale na demonstracije. Pripadnici ove vojske odane Bašaru el Asadu najpre su brisali vesti i snimke koje su aktivisti kačili na internet, a zatim je počelo obaranje i sajtova disidenata, hakerski napadi i svake vrste diskvalifikovanja protivnika sirijskog režima. Prvih dana gotovo je bilo zabeležno 140 napada Sirijske elektronske vojske na zapadne i izraelske veb sajtove..
Osim napada zabeležen su bile i brojne debate. Iako su mnogi tvrdili da je pobunu podstakla težnja naroda za većom slobodom zabeleženo je sve više sektaškog tumačenja sukoba što je bilo karakteristično za Irak i Liban.
Građani u Dari posle puštanja dečaka, svoje zahteve su proširili i na ostavku guvernera i rukovodioca, dok ih je on optužio da su intrument u rukama spoljnih sila kojima je cilj preuzimanje vlasti.
U njihov prilog išli su i podaci da su među demonstrantima koji su prostestovvali ne samo u Dari nego i u ostalim gradovima, među običnim svetom bilo je sve više Salafista, koji su prema tvrdnjama Damaska u sve većem broju dolazili iz Libana.
Građani na ulicama su i dalje uzvikivali: " Alah, Sirija, sloboda i ništa više", što je bio ratni poklič revoulcije u Siriji i često se prvih godina rata mogao čuti tokom sukoba sa asadovim snagama.
Drugi grad koji se smatra simbolom sirijske revolucije bio je Homs. Podstaknuti onim što su videli na snimcima da se dešava u Dari, građani Homsa su isto izašli na ulice da protestvuju. Mnogo okupljeni su govorili da im je teško više da loše žive i da je pobuna izazvana građanskom nepravdom, a ne da su je podstakli teroristi kako je tvrdio Damask. Protesti u Homsu postali su danonoćni, građani su u velikom broju izašli na ulicu okupljali se na trgovima, oko džamija. Na tim protestima nasuprot kojih su stajali naoružani vojnici prema opisima hroničara je vladala navodno karnevalska atmosfera ljudi su plesali uz muziku. Ono što je obeležilo ove proteste bila je i pojava nove zastave. Nije to više bila zastava sa dve zvezdice crvene na crvenoj, beloj i crnoj traci, nego sa tri na zelenoj, beloj i crnoj boji koja će postati zastava FSA ( Slobodne sirijske armije) koja će pre formiranja raznih islamističkih milicija postati simbol brobe protiv Bašara al Asada.
Početkom aprila 2001 represija i otvoreni sukobi su rasli svakodnevno. Broj mrtvih je bio sve veći, a preko libanske granice u egzdosu je krenulo sve više ljudi. Krvavi sukobi su eskalirali u Hami jula 2011, kada je uhapšen i likvidiran Ibrahim Kašuš, po profesiji vatrogasac i pesnik koji je tih dana nazivan " pevačem revolucije". On je ostalo je zabeleženo bio prvi koji je u Homsu predvodio demonstracije i predvodio stotihe hiljada ljudi koji su pevali njegove stihove: " Pred vratima sloboda je, hajde odlazi Bašare" koja je postala nezvanična himna sirijske revolucije. Zao duh pušten je iz boce onog trenutka kada je Kašušovo beživotno telo pronađeno u reci Oront. Kašušu su bile isčupane glasne žice. Nešto bolje je prošao Ali Farzat šef islamskog udrženja za milost, kome je zbog protesta i uzvikivanja parola protiv Asada polomljeni prsti, a okrvavljeno telo bačeno u jarak. Zahvaljujući prijateljima uspeo je da pobegne iz Sirije u Kuvajt. Da ironija bude veća Farzat je bio Asadov poznanik koji je sa njim razgovarao na početku njegove vladavine o reformama koje treba da se dese u sirijskom društvu.
Interesantno je da prvih dana marta, aprila i maja 2011 svako sirijsko naselje, grad je dobijao jedan simbol revolucije. Protesti su se održavali svakodnevno iz dana u dan, broj grafita protiv Asada se povećavao, a umesto: " La ilaha illa Alah, čulo se sve više Alahu ekber. Već sredinom decembra protesti su počeli da jenjavaju, a sve veći broj ljudi počeo je da uzima oružje u ruke. Pandorina kutija u Siriji je otovorena i trasiran put za najjezviji građanski rat koji je odneo više od 400.000 mrtivh skoro 6 miliona izbeglica, formiranje islamske države, ali i država je postala poligon za odmeravanje snaga dve globalne i tri regionalne sile. Sukob u ovoj napaćenoj zemlji ostaće upamćen i po brutalnoj upotrebi hemijskog oružja, trgovini ljudskim organima, belim robljem, ali i masovnoj ekspanziji i uvozu islamskih ratnika širom sveta.
Priča o Siriji svakako nije završena i ovu zemlju četka otvaranje novog poglavlja u ratu....
NE PROPUSTITE:
Komentari
